Културна политика | |||
(Не)потребан листинг Драгана Коларевића |
субота, 15. септембар 2012. | |
То што је песник по вокацији, Драган Коларевић, помоћник министра културе, који је по вокацији редитељ, а по локацији посластичар – уопште није изненађујуће. Јер је помоћник министра културе доказано то по својој традиционалној функцији, па шта, ако и са патриотским андергроундом?! Песник и књижевник Коларевић био је и помоћник министра културе Жељка Симића у време када је Жељко то био. Према томе, песник Коларевић има искуство у области помоћништва министрима културе и шта друго може него да им помаже? Колико је помогао министру Симићу тешко је утврдити јер Симићу помоћ и није била потребна, а колико ће помоћи актуелном министру Братиславу Петковићу (уколико Коларевић, а не Петковић) остане на тој функцији – то ћемо имати прилике да видимо по разним српским културњачким дестинацијама типа позоришта, музеји, водовод, канализација, пошта, слатка кућа и горки лист... Свакако да знам за име Драгана Коларевића, колеге и сарадника у часопису у коме и сама сарађујем и никада га не бих – као што Панчић не зна право министрово име – пермутовала у Драгишу уместо Драгана! Ствар је у томе што се нажалост осебујна поетска вокација Коларевићева нечим изазвана претаче у вокацију помоћника министра културе. Те, са те позиције помоћник објављује врло опсежан и поткован, такорећи закован текст у “Новом стандарду” под насловом који је заинтересованима познат као некакав устанак. О елаборату песника и помоћника који врви од података махом неспорних, мада за неке и спорних, могле би се изрећи и речи хвале о ауторовој ерудицији и раскошним културолошким песничким слободама, али је песник нажалост, при самом крају текста – што не приличи ни вокацији ни функцији – изнео листинг имена којима је изазвао “антидемократски” и цивилизацијски скандал! Листе су заиста последњи хуманистички аргумент од чистке у Месопотамији наовамо, те их се треба клонити како у писању, тако и у читању. Но, листе су евидентно постојале и у претходном демократском миљеу, нарочито на плану културе, те су се неки креативни људи само помоћу трикова могли јавно оглашавати и промовисати, док се успавани чувар листинга не би пренуо из краткотрајног сна. Поуздано знам за часне филозофе, есејисте и ствараоце који нису имали улазницу ни за шта, те су се повукли , оболели и поприлично нагорели од дискретне властодржачке ломаче. Када је дотични помоћник министра културе објавио свој (непотребни) листинг, опозиционар Борис Тадић, помоћник Бориса Тадића, затражио је његову “хитну смену”! Да ли је Коларевић толико значајан као помоћник да би Борис Тадић, помоћник Бориса Тадића, изгубио начас елементарно достојанство само због тога што је помоћник министра навео свима позната имена културњачке подршке претходне власти?! Зар не би било елегантније решење по Бориса, који решење трежи на ширем плану, да се у медијима огласио “листингом на листинг”, него што тражи хитну смену аутора једног текста од кога се очекивало да ће га написати?! У једној важној ствари сам сагласна са једним разјареним колегом, да је “култура лакмус друштвене збиље”, изречене поводом именовања Братислава Петковића за вођење ресора, али нисам сагласна – без обзира на лакмус жути или црвени – да ће нас баш смртоносно погодити прејака реч! Нити је на Коларевићу било, макар и уз благослов шефа, да апострофира људе којима само није знао још број ципела, нити је на опозиционару Тадићу да тражи баш ту “смену”, зато што се са сопственом невољно суочио. Демократија се не исцрпљује у својој достигнутој дефиницији, већ се редефинише у свакој нелагодној ситуацији (Тадић), нити се власт исцрпљује у исхитреним чисткама јер не може ни наслутити преобраћање било каквих и којих са било каквих и којих наведених листинга! ПОМОЋНИК МИНИСТРА КУЛТУРЕ, док се не докаже супротно, остаје помоћник министра културе, а Борис Тадић, помоћник Бориса Тадића, требало би да има преча посла у областима културе, политике, спорта, разоноде и осталих слободних активности. У овој подели филмски наслов “Сви председникови људи”, конкурише победничком Кундерином наслову “ Живот је негде другде”. |