KFOR je davno pao na ispitu

Komandant KFOR-a, nemački general Erhard Drevs u intervjuu za Pravdu, rekao je, između ostalog, da je situacija na Kosovu sigurnija u odnosu na protekli period i da osim ispada koji su se dogodili prošle jeseni na severu pokrajine, nije bilo većih nemira. ''Lično sam video i uverio se, na osnovu razgovora sa Srbima na Kosovu, da mnogi Srbi žive i rade u mirnom i sigurnom okruženju'', rekao je Drevs. Ponoviću, ''u mirnom i sigurnom okruženju''!

Ovde nešto ne štima, general kao da se probudio iz stogodišnjeg sna! Ono što vidi Drevs ogromna većina Srba, koji žive i rade na Kosovu i Metohiji, ne da ne vide nego im je ravno naučnoj fantastici, bajci.  Pošto je general pomenuo problem severa pokrajine kao jedine nemire koji su se u poslednje vreme dogodili, da podsetim malo zašto svaki vojnik KFOR-a, kao i svaki njihov oficir, zna da Srbi na sve njih ne gledaju kao na mirovne trupe. Zašto ih zovu okupatorima, zašto im baš ni malo ne veruju. Sve što se na terenu dešavalo od njihovog dolaska, sve, ide u prilog sumnjama Srba. Uvek kada im je bila potrebna njihova zaštita padali su na ispitu. Kada su 1999. godine stigli na Kosovo i Metohiju dovoljno je bilo da Albanac uperi prstom u najobičnijeg seljaka u bilo kom srpskom selu i ta silna NATO mašinerija bi opkolila njegovu kuću, napravila haos, a nedužnog čoveka uhapsila. Ta demonstracija sile bila je klasična okupacija, baš onakva kakvu smo gledali na filmovima. Nikada nije bilo obrnuto. Srbe su hapsili na zahtev Albanaca i na taj način su Srbi bili neprekidno napadani i ubijani od KFOR-a i Albanaca. Opet ću da ponovim da nikada niko nije uhapšen i osuđen za zločine nad Srbima, ni onda kada je KFOR svakako bio u stanju da to uradi jer je brojio na desetine hiljada vojnika.

Tih prvih godina snage KFOR-a bile su zaleđina Albancima kada su ovi kretali u pohode na svaku srpsku instituciju. Srbi, čak i žene, tukli su se sa njima. Kada su došli zajedno sa Albancima da zauzmu školu u Plemetini kod Obilića u jesen 1999. godine, nastala je opšta tuča između pripadnika norveškog KFOR-a i žena. U Starom Gracku kod Lipljana u novembru 1999. godine sa finskim vojnicima tukle su se isto žene, jer su na pravdi Boga došli da hapse Jordana Đekića. Prijavio ga komšija Albanac. Nisu Srbi sa Kosova i Metohije ponosni na sve ove događaje i moram reći da su vojnici uglavnom trpeli udarce jer nisu mogli da udaraju žene, ali kako god, nisu se ponašali kao mirovnjaci, naprotiv. Srbi su bili ostavljeni i prepušteni sami sebi i to je bio jedini način da se bore. Ukoliko bi muškarci krenuli u ozbiljniju tuču, hapsili bi ih. Interesantno je da posle tih borbi srpskih žena protiv KFOR-a više niko nikada nije došao da zauzme školu u Plemetini, a u Starom Gracku nije pretresena nijedna kuća na način kako je to urađeno kod Đekića. Svejedno, svi koji znaju za ove i mnoge druge slučajeve KFOR ne doživljavaju kao vojsku koja im želi dobro. Prvih meseci po svom dolasku u južnu srpsku pokrajinu, već  su pali na ispitu.

Da je ''okruženje mirno i sigurno'' uveravali su Srbe i uoči 17. marta 2004. godine. Takvom su idilom predstavljali stanje na Kosovu i Metohiji da su se ljudi pitali da li žive na istoj teritoriji sa njima. Predstavnici Srba su uporno upozoravali da je to lažna slika, ali ko da im veruje. Sva ubistva do tada kao da su bila zaboravljena, sve je to, zaboga, prošlost. Kada je krenulo etničko čišćenje ta ista vojska kojom danas komanduje general Erhard Drevs pokazala je toliku nemoć, da ne kažem kukavičluk, da je to neverovatno. Sakrili su se posle svega iza sistema komandovanja i time opravdali svoju nemoć. Dok su Albanci ubijali i tukli ljude, palili srpske svetinje i čitava sela, NATO snage na Kosovu i Metohiji nisu mogle da deluju jer nisu imale jasnu komandu. Čudno je jedino kako su za tren oka imali spremne kamione za evakuaciju Srba. Čim Srbi pozovu u pomoć oni pošalju kamione i pomognu da se isele iz svojih domova. Petnaest minuta nakon evakuacije svaka srpska kuća je gorela. Tu je izgleda komanda bila jasna. Gotovo niko od nekoliko hiljada proteranih Srba se nije vratio u svoje kuće. Mirovnjaci su opet pali na ispitu, a Srbima na Kosovu i Metohiji je sve nekako ličilo na jesen 1999. godine. Ovo je samo mali deo onoga kroz šta su Srbi na Kosovu i Metohiji prošli i još uvek prolaze. Poslednja hapšenja poštara na Kosovu i Metohiji jasno govore kako Srbi ''žive i rade u mirnom i sigurnom okruženju''. Odeš na posao a umesto da se vratiš kući, završiš u zatvoru! To stvarno daje sigurnost!

Zato, okruženje koje vidi general ne vide Srbi na Kosovu i Metohiji. Oni nisu mogli ni 1999. godine slobodno da se kreću dalje od, recimo, desetak kilometara od svojih kuća, a da ne pričam o Đakovici ili Dečanu, Kačaniku.  Ne mogu to ni sada. Njihovo okruženje gospodine generale, je nekoliko kilometara oko njihovog sela i tu se kreću uz rizik. Ako ih ne šikaniraju obični ljudi, to radi policija na veoma lukav način. Plaćaju kazne i za vazduh koji dišu. I sami znate da niste stvorili sigurno i mirno okruženje za sve ove godine i da slobode kretanja nema. Nije problem u slobodi kretanja samo na severu pokrajine već na njenoj celoj teritoriji. Jedino ako mislite da je sloboda kretanja za Albance jedno a za Srbe drugo, pa oni treba da se šetaju po severu pokrajine a Srbi ne mogu dalje iz svojih sela. Onda ste opet pali na ispitu! Kod Srba jedino postoji strah da će opet da ih ubijaju i progone a da neće imati ko da ih zaštiti. Takvo ste nam okruženje stvorili!     

Jedino ne sumnjam da su pojedini Srbi uveravali Drevsa da je sve sjajno i bajno. Ima takvih nesrećnika, između ostalog Tači ih plaća da tako govore. Čim im prošlost zagrebete pojavi se kriminalni dosije. Ako su takvi merodavni pomenutom generalu, ako njima veruje, eto mu ih neka se okiti njima. Ogromnoj većini Srba, ogromnoj, oni su samo Srbi-Hamze (lik iz filma Kosovski boj, poturčeni Srbin). Njima bi trebalo da se pozabavi država Srbija, krajnje je vreme. Ako će zbog svog evropskog puta morati generalu da pretrpe sve ovo što je rekao, njima baš i ne moraju.