Kontra-Euleks

„Misija Euleks, u stvari, nije statusno neutralna” rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid pred kraj dvodnevnog samita OEBS-a u Helsinkiju 05.12.2008. u izjavi za Radio Slobodna Evropa. To što je Frid rekao jasno je svakom u Srbiji ko imalo logički razmišlja, izvlači zaključke iz prošlosti u vezi sa poštovanjem potpisanih međunarodnih dokumenta od strane, pre svega SAD, poništavanja Rezolucije SB UN 1244 i pozivanjem na nju kad je to odgovaralo onima koji su prvi priznali tzv. nezavisno Kosovo Svakome ko ima dovoljno informacija Fridove reči postaju potpuno jasne, svima osim, izgleda, ministru inostranih poslova Srbije, Vuku Jeremiću. Naime, on je povodom odluke SB o rekonfiguraciji Unmika izjavio: :"Eksplicitni jezik izveštaja potvrđuje statusnu neutralnost angažmana misije Euleks što je garancija da nijedan deo njegovog mandata ne može biti zasnovan na Ahtisarijevom planu za kosovsku nezavisnost, planu koji je Srbija odbila i koji Savet bezbednosti UN nikada nije odobrio, kako se navodi u izveštaju koji je danas pred nama.

IDEJA ZA EULEKS I ZADACI OVE MISIJE PROISTIČU IH AHTISARIJEVOG PLANA

Tačno je da eksplicitni jezik izveštaja potvrđuje statusnu neutralnost angažmana misije Euleks i to da se ni jedan deo mandata ove misije ne zasniva na Ahtisarijevom planu, ali to je samo na prvi pogled tako. Izgleda da gospodin Jeremić nije čitao ni završni rezime Ahtisarijevog plana u kome je predviđen angažman Evropske Misije za politiku i bezbednost koja će voditi i savetovati tzv. Kosovske institucije. Osim toga, Ahtisarijv plan se već uveliko primenjuje: albanski separatisti i teroristi doneli su nekakav Ustav koji je predviđen tim planom, NATO stvara vojsku Kosova i td. Prema tome, Euleks izvor svog mandata, tačno je, ima u odluci SB UN, ali je po svojoj suštini proistekao iz Ahtisarijevog plana i ima zadatke koji se nalaze u tom planu, što se može videti i iz uporedne analize Ahtisarijevog plana i zadataka Euleksa sa njihovog sajta.

CILj EULEKSA NAPISAN JE U AHTISARIJEVOM PLANU

Šta je krajnji cilj delovanja Euleksa na KiM? I na to pitanje nam odgovara u svojoj izjavi Frid: “Ona će u velikoj meri ojačati teritorijalni integritet Kosova“. Znači, Euleks je tu da ojača teritorijalni integritet Kosova koji su albanski teroristi i sepratisti uz pomoć svojih zapadnih mentora proglasili nezavisnim, prethodno gotovo etnički očistivši Kosovo i Metohiju od Srba i drugih nelbanaca.

Ali ne moramo da verujemo Danijelu Fridu, dovoljno je da pročitamo šta piše na sajtu Euleksa: “Misija Vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEX) je najveća civilna misija koja je ikada raspoređena u okviru Evropske politike bezbednosti i odbrane. Glavni cilj je pomoć i podrška Kosovskim institucijama u oblasti vladavine prava, konkretno u oblasti policije, pravosuđa i carine”. Te tzv. Kosovske institucije u kojima sede albanski teroristi i separatisti proglasile su nezavisnost Kosova ugrozivši time teritorijalni integritet Srbije, i njima sad Euleks pomaže u navedenim oblastima. Može li se tu onda govoriti o statusnoj neutralnosti Euleksa?

Samo politički slepac ne bi video da tu od neutralnosti nema ni „n“, i da je krajnji cilj Euleksa da osposobi tzv. Kosovske insitucije da same upravljaju samoproglašenom državom, odnosno da iz faze nadgledane nezavisnosti Kosovo postane sposobno za život, održivo i stabilno, tj. samostalna država, što je predviđeno Ahtisarijevim planom koji se navodno ne primenjuje i koji je navodno odbačen u SB UN.

Ali, u redu. I nek je tako da autor ove analize greši kad kaže da se ne može govoriti o statusnoj neutralnosti Euleksa, i da je ideja za ovu misiju proistekla iz Ahtisarijevog plana kao što je sličaj i sa njenim zadacima i ciljevima. I nek greši autor ove analize kad tvrdi da se Ahtisarijev plan već uveliko primenjuje, samo što to naše političare nisu obavestli, ali je čudno da se bar neko od njih ne zapita kakve garancije, s obzirom na ono što se dešavalo sa Rezolucijom 1244 SB UN, Srbija ima da tzv. nezavisno Kosovo na kraju mandata Euleksa ne postane zaista samostalna održiva država?

MANIPULACIJA REZOLUCIJOM 1244 SB UN SE NASTAVLjA S CILjEM IZGRADNjE „DRAKULA“ DRŽAVE KOSOVO

Misija EU će, doduše, delovati u okviru Rezolucije UN 1244, ali daleko od toga da će biti statusno neutralna" kaže u svojoj izjavi Frid, otkrivajući nam da se Rezolucija UN 1244, odluka generalnog sekretara UN i visokog predstavnika EU kao zakonska osnova misije EU na Kosovu koriste kao paravan zvan “legalnost i legitimnost” za izvođenje nelegalnog i nelegitimnog ojačavanja teritorijalnog integriteta tzv. nezavisnog Kosova i njegovih institucija.

Možda će neko reći da su to samo stavovi člana odlazeće predsednčke administracije, ali pre nego što to učini nek pogleda stavove novog predsednika SAD, Baraka Obame u vezi sa problemom na Kosovu i Metohiji i shvatiće kontinuitet američke politike u podršci albanskim teroristima i separatistima na KiM.

Takođe, neko može i da osporava i stav autora ovog teksta da se “legalnost i legitimnost” koriste kao paravan za izvođenje nelegalnog i nelegitimnog, ali dovoljno je da pogleda Rezoluciju UN 1244 i izvrši analizu onoga šta u njoj piše, šta je od toga postignuto na terenu i koliko puta je prekršena. Potiskivanje Rezolucije SB UN 1244 počelo je još sa podnošenjem prvog izveštaja o delovanju Unmika na KiM. Ni u tom prvom izveštaju (koji je usvojio SB UN), ali ni u jednom potonjem, koji su, u proteklih godina, podnošeni članicama UN, rezultati Unmika na Kosmetu nisu upoređivani s ciljevima iz Rezolucije 1244?!

Zatim je tadašnji specijalni izaslanik UN na Kosmetu, Mihael Štajner „osmislio” još 2002. godine “osam standarda za KiM” čime je zapravo, izričite zadatke i obaveze iz Rezolucije 1244 (povratak izgnanih i raseljenih, slobodu kretanja i pravo na slobodan i ravnopravan život pripadnika svih etničkih zajednica, stvaranje demokratskog i multietničkog društva na Kosovu...) preimenovao u standarde. Odgovor na pitanje zašto je to učinio nalazi se u činjenici da u izveštajima o KiM više nije morala da se pominje Rezolucija SB UN 1244. Tako više nije moralo da se govori o zadacima iz Rezolucije, već o standardima koji su tek podložni oceni. Iako u Rezoluciji SB UN 1244 piše da je zadatak civilne (Unmik) i vojne misije (Kfor) da se na Kosovu uspostavi široka autonomija u okviru suverene, ondašnje SRJ, odnosno kasnije državne zajednice Srbija i Crna Gora i na kraju Srbije, iz međunarodnih centara moći izbačena je tada i formula „standardi, pa status”. Kad se ustanovilo da nijedan od osam (Štajnerovih) standarda nije ispunjen i da se nijednom ne može dati čak ni subjektivno pozitivna ocena, formula je promenjena u „status i standardi”.

Tako smo došli i do pregovora o statusu KiM pre kojih je tadašnji generalni sekretar UN, Kofi Anan, „uravnotežio” predlog albanskih terorista i separatista sa stavom Saveta bezbednosti, koji je, Rezolucijom 1244, ovaj organ usvojio 10. juna 1999. godine! Naime, Kofi Anan je 4. oktobra 2005. godine, upućujući Savetu bezbednosti UN izveštaj Kaja Ejdea o Kosovu, kao i predlog da započnu pregovori o statusu Kosmeta, rekao „Na stolu su dva predloga – nezavisno Kosovo i autonomija!”. Na prvi pogled, čini se da se Kofi Anan korektno „poneo” i prema albanskim teroristima i separatistima i prema našoj Vladi, odnosno njihovim predlozima za budući status Kosmeta. Međutim, ako se ima u vidu ono što piše u Rezoluciji SB UN 1244 da je je zadatak civilne (Unmik) i vojne misije (Kfor) da se na Kosovu uspostavi široka autonomija u okviru suverene, ondašnje SRJ, odnosno kasnije državne zajednice Srbija i Crna Gora i na kraju Srbije, onda je sasvim jasno da se radi o manipulaciji čiji je cilj bio „uravnoteženje” predloga albanskih terorista i separatista sa stavom SB UN koji se nalazi u Rezoluciji 1244.

Na kraju, kad je reč o Rezoluciji 1244 SB UN, priznavši nezavisno Kosovo, pre svega SAD, Velika Britanija, Nemačka, Frnacuska i sl., bacile su pod noge dokument u čijem su donošenju i same učestvovale.

Prema tome, iz ove kratke anlize sasvim se jasno vidi da je Rezolucija 1244 SB UN poništavana, gažena ili se na nju pozivalo u skladu s interesima onih čiji je cilj, a radi ostvarenja sopstvenih interesa, nezavisno Kosovo. Izjava Danijela Frida, ali i drugih kao što su izjave Italijanskog ambasadora u UN-u Aldo Mantovani i Francuskg ambasador Žan Moris Ripera govori da će ova tendencija biti nastavljena. To jedino nije jasno izgleda ministru za KiM, Bogdanoviću koji kaže da smo reafirmisali Rezoluciju 1244 SB UN, kao i već pomenutom ministru spoljnih poslova Jeremiću. Čak i da su i pored svega, oni i slični njima uvereni u statusnu neutralnost Euleksa i postovanje rezolucije SB UN 1244, odgovorno prema državi bila bi priprema strategije koja u sebi sadrži zaštitne mehanizme odbrane teritorijalnog integriteta i celovitosti države Srbije.

Nažalost, o pripremi i primeni tako nečeg nema ni naznaka, pa se zato s pravom postavlja pitanje šta raditi u situaciji kada Vlada svesno ili izmanipulisana dopušta rameštanje misije Euleksa na KiM za koju postoje ozbiljne indicije da će raditi u korist nezavisnosti Kosova, a ta ista Vlada nema strategiju i mehanizme zaštite kojima bi zaštitila teritorijalni integritet i celovitost države u slučaju da Euleks krene putem koji najavljuje Frid? Možda su gospoda opijena velikom pobedom u UN koja je, koliko se sećam, trebalo da za rezultat ima zaustavljanje procesa priznanja “Drakula države Kosovo” Možda još slave. Nije im ni zameriti, niko im nije rekao da je taj proces nastavljen.

NENASILNA AKCIJA

No, vratimo se postavljenom pitanju. Odgovor leži u nenasilnoj akciji1 koja treba da ima za cilj potkopavanje političke moći Euleksa i separatističko-terorističkih institucija “nezavisno Kosova” kroz aktiviranje političkog prkosa srpskog stanovništva, identifikovanje i nenasilne napada na njihove Ahilove pete. Rezultati nenasilne akcije treba da budu: potpuno poštovanje Rezolucije 1244 SB UN, povratak pregovaračkom procesu i nalaženje rešenja – široke autonomije Kosova i Metohije u okviru Srbije.

Moć Euleksa i separatističko-terorističkih institucija “nezavisnog Kosova” zavisi od pristanka, poslušnosti, pokornosti i saradnje Srba. Bez učešća Srba u njihovoj birokratiji, policiji, vojsci, bez pristanka, poslušnosti, pokornosti i saradnje srpskog naroda na KiM, izvori njihove političke moći neće moći da se napajaju i biće nemoćni da sprovedu svoje planove.

Ali, nije dovoljno biti samo nepokoran, neposlušan, nepristajati ili nesarađivati. Kroz nenasilne akcije potrebno je potkopavati stubove moći Euleksa i “nezavisnog Kosova” kako bi se došlo do cilja.

Nenasilna borba je jako kompleksna i vodi se psihološki, socijalnim, ekonomskim i političkim oružijima. Uobičajena greška improvizovanih kampanja nečega što je ličilo u obrisima na politički prkos a što smo u protekom periodu imali prilike da vidimo, bilo je samo oslanjanje na metod demonstracija. Na institutu Albert Ajnštajn2, koji se i bavi proučavanjem metoda nenasilne borbe, identifikovano je 198 specifičnih metoda3 nenasilne akcije, a sigurno ih ima još mnogo više. Zato stratezi nenasilne akcije moraju da proanaliziraju najefikasnije načine njene primene.

Odličan izvor informacija za osmišljavanje najefikasnije strategije nenasilne akcije nalazi se na sajtu već pomenutog instituta Albert Ajnštajn, u knjigama DŽina Šarpa4 i pukovnika Roberta Helvija5.

Osim sprovođenja strategije i taktike nenasilne akcije, stratezi treba široko da se povezuju sa inostranim vladinim i nevladinim sektorom koji se protivi “nezavisnoj državi Kosovo” u cilju sticanja međunarodne podrške. I to je put u uspeh. U suprotnom, vrlo brzo bićemo u situaciji da dođe do primene Išingerovog plana o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova...