Контра-Еулекс

„Мисија Еулекс, у ствари, није статусно неутрална” рекао је помоћник америчког државног секретара Данијел Фрид пред крај дводневног самита ОЕБС-а у Хелсинкију 05.12.2008. у изјави за Радио Слободна Европа. То што је Фрид рекао јасно је сваком у Србији ко имало логички размишља, извлачи закључке из прошлости у вези са поштовањем потписаних међународних документа од стране, пре свега САД, поништавањa Резолуције СБ УН 1244 и позивањем на њу кад је то одговарало онима који су први признали тзв. независно Косово Свакоме ко има довољно информација Фридове речи постају потпуно јасне, свима осим, изгледа, министру иностраних послова Србије, Вуку Јеремићу. Наиме, он је поводом одлуке СБ о реконфигурацији Унмика изјавио: :"Експлицитни језик извештаја потврђује статусну неутралност ангажмана мисије Еулекс што је гаранција да ниједан део његовог мандата не може бити заснован на Ахтисаријевом плану за косовску независност, плану који је Србија одбила и који Савет безбедности УН никада није одобрио, како се наводи у извештају који је данас пред нама.

ИДЕЈА ЗА ЕУЛЕКС И ЗАДАЦИ ОВЕ МИСИЈЕ ПРОИСТИЧУ ИХ АХТИСАРИЈЕВОГ ПЛАНА

Тачно је да експлицитни језик извештаја потврђује статусну неутралност ангажмана мисије Еулекс и то да се ни један део мандата ове мисије не заснива на Ахтисаријевом плану, али то је само на први поглед тако. Изгледа да господин Јеремић није читао ни завршни резиме Ахтисаријевог плана у коме је предвиђен ангажман Европске Мисије за политику и безбедност која ће водити и саветовати тзв. Косовске институције. Осим тога, Ахтисаријв план се већ увелико примењује: албански сепаратисти и терористи донели су некакав Устав који је предвиђен тим планом, НАТО ствара војску Косова и тд. Према томе, Еулекс извор свог мандата, тачно је, има у одлуци СБ УН, али је по својој суштини проистекао из Ахтисаријевог плана и има задатке који се налазе у том плану, што се може видети и из упоредне анализе Ахтисаријевог плана и задатака Еулекса са њиховог сајта.

ЦИЉ ЕУЛЕКСА НАПИСАН ЈЕ У АХТИСАРИЈЕВОМ ПЛАНУ

Шта је крајњи циљ деловања Еулекса на КиМ? И на то питање нам одговара у својој изјави Фрид: “Она ће у великој мери ојачати територијални интегритет Косова“. Значи, Еулекс је ту да ојача територијални интегритет Косова који су албански терористи и сепратисти уз помоћ својих западних ментора прогласили независним, претходно готово етнички очистивши Косово и Метохију од Срба и других нелбанаца.

Али не морамо да верујемо Данијелу Фриду, довољно је да прочитамо шта пише на сајту Еулекса: “Мисија Владавине права Европске уније на Косову (EULEX) је највећа цивилна мисија која је икада распоређена у оквиру Европске политике безбедности и одбране. Главни циљ је помоћ и подршка Косовским институцијама у области владавине права, конкретно у области полиције, правосуђа и царине”. Те тзв. Косовске институције у којима седе албански терористи и сепаратисти прогласиле су независност Косова угрозивши тиме територијални интегритет Србије, и њима сад Еулекс помаже у наведеним областима. Може ли се ту онда говорити о статусној неутралности Еулекса?

Само политички слепац не би видео да ту од неутралности нема ни „н“, и да је крајњи циљ Еулекса да оспособи тзв. Косовске инситуције да саме управљају самопроглашеном државом, односно да из фазе надгледане независности Косово постане способно за живот, одрживо и стабилно, тј. самостална држава, што је предвиђено Ахтисаријевим планом који се наводно не примењује и који је наводно одбачен у СБ УН.

Али, у реду. И нек је тако да аутор ове анализе греши кад каже да се не може говорити о статусној неутралности Еулекса, и да је идеја за ову мисију проистекла из Ахтисаријевог плана као што је сличај и са њеним задацима и циљевима. И нек греши аутор ове анализе кад тврди да се Ахтисаријев план већ увелико примењује, само што то наше политичаре нису обавестли, али је чудно да се бар неко од њих не запита какве гаранције, с обзиром на оно што се дешавало са Резолуцијом 1244 СБ УН, Србија има да тзв. независно Косово на крају мандата Еулекса не постане заиста самостална одржива држава?

МАНИПУЛАЦИЈА РЕЗОЛУЦИЈОМ 1244 СБ УН СЕ НАСТАВЉА С ЦИЉЕМ ИЗГРАДЊЕ „ДРАКУЛА“ ДРЖАВЕ КОСОВО

Мисија ЕУ ће, додуше, деловати у оквиру Резолуције УН 1244, али далеко од тога да ће бити статусно неутрална" каже у својој изјави Фрид, откривајући нам да се Резолуција УН 1244, одлука генералног секретара УН и високог представника ЕУ као законска основа мисије ЕУ на Косову користе као параван зван “легалност и легитимност” за извођење нелегалног и нелегитимног ојачавања територијалног интегритета тзв. независног Косова и његових институција.

Можда ће неко рећи да су то само ставови члана одлазеће председнчке администрације, али пре него што то учини нек погледа ставове новог председника САД, Барака Обаме у вези са проблемом на Косову и Метохији и схватиће континуитет америчке политике у подршци албанским терористима и сепаратистима на КиМ.

Такође, неко може и да оспорава и став аутора овог текста да се “легалност и легитимност” користе као параван за извођење нелегалног и нелегитимног, али довољно је да погледа Резолуцију УН 1244 и изврши анализу онога шта у њој пише, шта је од тога постигнуто на терену и колико пута је прекршена. Потискивање Резолуције СБ УН 1244 почело је још са подношењем првог извештаја о деловању Унмика на КиМ. Ни у том првом извештају (који је усвојио СБ УН), али ни у једном потоњем, који су, у протеклих година, подношени чланицама УН, резултати Унмика на Космету нису упоређивани с циљевима из Резолуције 1244?!

Затим је тадашњи специјални изасланик УН на Космету, Михаел Штајнер „осмислио” још 2002. године “осам стандарда за КиМ” чиме је заправо, изричите задатке и обавезе из Резолуције 1244 (повратак изгнаних и расељених, слободу кретања и право на слободан и равноправан живот припадника свих етничких заједница, стварање демократског и мултиетничког друштва на Косову...) преименовао у стандарде. Одговор на питање зашто је то учинио налази се у чињеници да у извештајима о КиМ више није морала да се помиње Резолуција СБ УН 1244. Тако више није морало да се говори о задацима из Резолуције, већ о стандардима који су тек подложни оцени. Иако у Резолуцији СБ УН 1244 пише да је задатак цивилне (Унмик) и војне мисије (Кфор) да се на Косову успостави широка аутономија у оквиру суверене, ондашње СРЈ, односно касније државне заједнице Србија и Црна Гора и на крају Србије, из међународних центара моћи избачена је тада и формула „стандарди, па статус”. Кад се установило да ниједан од осам (Штајнерових) стандарда није испуњен и да се ниједном не може дати чак ни субјективно позитивна оцена, формула је промењена у „статус и стандарди”.

Тако смо дошли и до преговора о статусу КиМ пре којих је тадашњи генерални секретар УН, Кофи Анан, „уравнотежио” предлог албанских терориста и сепаратиста са ставом Савета безбедности, који је, Резолуцијом 1244, овај орган усвојио 10. јуна 1999. године! Наиме, Кофи Анан је 4. октобра 2005. године, упућујући Савету безбедности УН извештај Каја Ејдеа о Косову, као и предлог да започну преговори о статусу Космета, рекао „На столу су два предлога – независно Косово и аутономија!”. На први поглед, чини се да се Кофи Анан коректно „понео” и према албанским терористима и сепаратистима и према нашој Влади, односно њиховим предлозима за будући статус Космета. Међутим, ако се има у виду оно што пише у Резолуцији СБ УН 1244 да је је задатак цивилне (Унмик) и војне мисије (Кфор) да се на Косову успостави широка аутономија у оквиру суверене, ондашње СРЈ, односно касније државне заједнице Србија и Црна Гора и на крају Србије, онда је сасвим јасно да се ради о манипулацији чији је циљ био „уравнотежење” предлога албанских терориста и сепаратиста са ставом СБ УН који се налази у Резолуцији 1244.

На крају, кад је реч о Резолуцији 1244 СБ УН, признавши независно Косово, пре свега САД, Велика Британија, Немачка, Фрнацуска и сл., бациле су под ноге документ у чијем су доношењу и саме учествовале.

Према томе, из ове кратке анлизе сасвим се јасно види да је Резолуција 1244 СБ УН поништавана, гажена или се на њу позивало у складу с интересима оних чији је циљ, а ради остварења сопствених интереса, независно Косово. Изјава Данијела Фрида, али и других као што су изјаве Италијанског амбасадора у УН-у Алдо Мантовани и Францускг амбасадор Жан Морис Рипера говори да ће ова тенденција бити настављена. То једино није јасно изгледа министру за КиМ, Богдановићу који каже да смо реафирмисали Резолуцију 1244 СБ УН, као и већ поменутом министру спољних послова Јеремићу. Чак и да су и поред свега, они и слични њима уверени у статусну неутралност Еулекса и постовање резолуције СБ УН 1244, одговорно према држави била би припрема стратегије која у себи садржи заштитне механизме одбране територијалног интегритета и целовитости државе Србије.

Нажалост, о припреми и примени тако нечег нема ни назнака, па се зато с правом поставља питање шта радити у ситуацији када Влада свесно или изманипулисана допушта рамештање мисије Еулекса на КиМ за коју постоје озбиљне индиције да ће радити у корист независности Косова, а та иста Влада нема стратегију и механизме заштите којима би заштитила територијални интегритет и целовитост државе у случају да Еулекс крене путем који најављује Фрид? Можда су господа опијена великом победом у УН која је, колико се сећам, требало да за резултат има заустављање процеса признања “Дракула државе Косово” Можда још славе. Није им ни замерити, нико им није рекао да је тај процес настављен.

НЕНАСИЛНА АКЦИЈА

Но, вратимо се постављеном питању. Одговор лежи у ненасилној акцији1 која треба да има за циљ поткопавање политичке моћи Еулекса и сепаратистичко-терористичких институција “независно Kосова” кроз активирање политичког пркоса српског становништва, идентификовање и ненасилне напада на њихове Ахилове пете. Резултати ненасилне акције треба да буду: потпуно поштовање Резолуције 1244 СБ УН, повратак преговарачком процесу и налажење решења – широке аутономије Косова и Метохије у оквиру Србије.

Моћ Еулекса и сепаратистичко-терористичких институција “независног Косова” зависи од пристанка, послушности, покорности и сарадње Срба. Без учешћа Срба у њиховој бирократији, полицији, војсци, без пристанка, послушности, покорности и сарадње српског народа на КиМ, извори њихове политичке моћи неће моћи да се напајају и биће немоћни да спроведу своје планове.

Али, није довољно бити само непокоран, непослушан, непристајати или несарађивати. Кроз ненасилне акције потребно је поткопавати стубове моћи Еулекса и “независног Косова” како би се дошло до циља.

Ненасилна борба је јако комплексна и води се психолошки, социјалним, економским и политичким оружијима. Уобичајена грешка импровизованих кампања нечега што је личило у обрисима на политички пркос а што смо у протеком периоду имали прилике да видимо, било је само ослањање на метод демонстрација. На институту Алберт Ајнштајн2, који се и бави проучавањем метода ненасилне борбе, идентификовано је 198 специфичних метода3 ненасилне акције, а сигурно их има још много више. Зато стратези ненасилне акције морају да проанализирају најефикасније начине њене примене.

Одличан извор информација за осмишљавање најефикасније стратегије ненасилне акције налази се на сајту већ поменутог института Алберт Ајнштајн, у књигама Џина Шарпа4 и пуковника Роберта Хелвија5.

Осим спровођења стратегије и тактике ненасилне акције, стратези треба широко да се повезују са иностраним владиним и невладиним сектором који се противи “независној држави Косово” у циљу стицања међународне подршке. И то је пут у успех. У супротном, врло брзо бићемо у ситуацији да дође до примене Ишингеровог плана о добросуседским односима Србије и Косова...