Kosovo i Metohija | |||
Kosovo |
ponedeljak, 14. maj 2018. | |
Kosovo. Ima li ijedna druga reč u srpskom jeziku, bez obzira da li je napisana, izgovorena ili samo u misli prizvana, koja izaziva složenije i uzvišenije emocije od nje? Kosovo. Ima li ijedna druga reč u srpskom jeziku, koja bolje oslikava sudbinu čitavog srpskog naroda, bolje od nje? Kosovo. Od momenta kada se Kosovo pojavilo u istoriji Srbije, ono više nikada nije iz nje izašlo, i postalo je deo nje. Kosovo. Od kada se Kosovo desilo, ono se nije nikada završilo. Kosovo. Ono je postalo i nastalo, samo zato da Srba nikada ne bi nestalo. Kosovo. Nije srpski narod izabrao Kosovo, već obratno: Kosovo je izabralo srpski narod . Kosovo za srpski narod nije samo Zavet Bogu, precima i potomcima, već naše srpsko, mučeničkom krvlju dopisano poglavlje Novog Zaveta! Kosovo je više uradilo na prosvećenju i posvećenju Srba, nego što su to uradili svi njeni najučeniji i najduhovniji ljudi zajedno, u celokupnoj dosadašnjoj istoriji Srba i Srbije! Zato Kosovo i ima za Srbe, sve ono što ima i Novi zavet: i Tajnu večeru (poslednju večeru pred kosovski Boj), i Judu (za izdaju optuženog Vuka Brankovića) i svog sina Božijeg (svog kneza Lazara, mučenika koji poput Isusa Hrista, svesno i dobrovoljno prihvata sve ondašnje grehe razjedinjene i posrnule vlastele i celog svog naroda, na sebe samog, žrtvuje se svesno i odlučno, za celokupan narod svoj, birajući radije obraz i čast, birajući smrt i carstvo nebesko, nego samilost dušmanina i ovozemaljski život u bezverju)! Zato Kosovo ne može biti ničija tema, ničiji izbor i ničija politika! Zato o Kosovu ne može biti nikakvog "untrašnjeg dijaloga"! Zato je Kosovo, za vjek i vjekova, najveća bol i najveća radost, svakog ko se Srbinom hoće zvati! Kosovo je živo tkivo i ujedinitelj celog naroda srpskog! Kosovo je večita živa rana srpstva, potrebita i smislena, poput vaskoliog prvobitnog greha Adama i Eve, da večno podseća svakog ko se Srbinom hoće zvati, na posrnuće i vaskrsenje, kao univerzalnu sudbinu svakog čoveka, koji se čovekom hoće zvati!Zato Kosovo ne ište ničije razrešenje, jer kada bi ga ijedan smrtnik mogao rešiti, onda Kosovo ne bi ni bilo Kosovo! Kosovo nije naš večiti problem i kamen oko vrata, Kosovo je večiti život, a život jeste večita muka, patnja i radost, koji valja iživeti i pri tom se mučiti i raditi i radovati, i pri svemu tom ostati samo čovek! Ne može niko reći, kako se Kosovo mora rešiti, kako ga ne bi kao veliki problem ostavljali svojoj deci, da se ona muče sa njim, ili ne daj Bože, ginu za njega! Naprotiv, Kosovo se, baš onakvo kakvo jeste, mora ostaviti našoj deci! A oni će već znati, bolje od nas danas, šta im valja sa Kosovom činiti i raditi! Ostavite vi našoj deci njihovo pravo na sopstveni izbor! Ne birajte i ne radite ništa za našu decu, a što nije bio njihov sopstveni izbor, jer svaka nova generacija, ima pravo na svoje izbore! Manite se Vi rešavanja problema naše dece u budućnosti, jer bi Vam bilo bolje da se Vi bavite rešavanjem naših problema u sadašnjosti! Ali svi znamo, kako ste i na koji način, i koliko "uspešno", rešavali naše probleme u bliskoj prošlosti, pa nije teško predvideti, i kakva će Vam dela biti u sadašnjosti, ili ne daj Bože, u budućnosti! Zato kažem, ne dirajte nam makar u budućnost, a pogotovu ne zbog naše dece - nemojte još i to da uništite! Što se tiče budućnosti dece, dajem Vam za pravo, samo da se bavite budućnošću Vaše dece! To je Vaše roditeljsko pravo i obaveza, da se, kao odgovoran roditelj, bavite budućnošću vaše sopstvene dece, kao što se i svaki drugi roditelj u Srbiji time bavi! No, da vidimo, kako se Vi i koliko uspešno bavite i tom ličnom temom!
Iskreno, nikada se ne bih bavio vašom porodicom i roditeljskim obavezama Vašim, da ih vi niste u vašim javnim nastupima, pominjali, ispolitizovali i time učinili javnom temom! Podsetiću Vas, vi ste izjaviti (beše to i Blicu, i u Kuriru, i na TV stanicama), kako ste ponosni što vaš sin nije upisao nijedan fakultet (iako mi baš i nije jasna ta vrsta ponosa, ali to je ipak vaše privatno pravo kao roditelja), i još ste dodali, da ćete biti jako ponosni (kao otac) što će on biti običan radnik, i da se nadate da će biti uspešan u tome (iako mi onda uopšte nije logično zašto ste sina godinama školovali u elitnoj i preskupoj privatnoj srednjoj školi - čija školarina iznosi sigurno na hiljade i hiljade evra (možda desetine hiljada evra), kada je sin mogao da ide i u neku besplatnu državnu, gde idu i "obična deca običnih ljudi", a ne samo deca bogataša i "žuto - radikalno - naprede" elite?! Nije mi jasno, zašto bi neko bacio tako desetine hiljada evra, na školovanje svog deteta, da bi on navodno bio samo običan radnik!? Objasnite mi, molim vas, gde je tu vaša preduzetnička i ekonomska logika, i u čemu se tu krije "sjajan i mudar" roditeljski potez, i koliko je to mudro, sa gledišta "vođenja vaših porodičnih finansija"? Da li bi ste taj vaš sjajan potez preporučili svim roditeljima u Srbiji: da štede novac i daju desetine hiljada evra na srednjoškolsko obrazovanje svoje dece", da bi ih posle njenog završetka, umesto na neki elitni fakultet, zaposlili kao obične radnike? Za koliko će tačno decenija rada, ako im je plata 200 evra mesečno, uspeti da povrate novac uložen u srednješkolsko obrazovanje?! Pošto ja tu ne vidim nikakvu logiku, mislim da bi bilo dobro da se i ostalim rodteljima u Srbiji, objasni u čemu je tu vaša mudrost!? Voleo bih da razumem tu vašu mudru odluku, i u čemu je njena "mudrost", jer se bojim da vodite i državne finansije, na isto tako "briljantan i logičan način", a ja izgleda ne uspevam da dokučim njihov pravi smisao, koji se krije negde u vašim sjajnim idejama?! Uz to, voleo bih da znam, jeste li vašeg sina već negde zaposlili, da radi kao "običan radnik", za običnu radničku platu, ili se i vi i vaš sin još niste odlučili, pa se još dvoumite, u kom tehnološki izazovnom i stranim investicijama, visoko-razvijenom sektoru srpske privrede želi da izgradi svoju buduću radničku karijeru: još se niste odlučili vas dvojica: da li da "namotava kablove preko eksera zakucanih u drvene daske" (visoko razvijena tehnologija proizvodnja elektroinstalacija za automobile, u kompanijama "Jura" ili "Leone"), ili da ipak sačeka velike turske investicije u tekstilnu industriju pa da "šije gaće, majce i košulje", i sve to za fantastičnih 20 -tak hiljada dinara, svakog meseca!? Nemojte se brinuti, da će se javnost Srbije buniti što ste Vi kao predsednik Srbije, zaposlili svoga sina, i optužiti vas za korupciju i nepotizam! Neće, verujte mi! A i ja ću vas, u tom slučaju, evo ovde javno i glasno dajem reč i obećavam, braniti do poslednjeg daha, i u svim svojim tekstovima i nastupima, braniti od svakog napada, i to otvorena srca i potpuno iskreno, i bez ikakvih zahteva i privilegija sa moje strane prema vama, znači poptuno besplatno! Samo nek Vaš sin konačno počne da "radi na izgradnji svoje radničke karijere", bez obzira da li su "kablovi ili gaće"! ***** I da hoćete ne možete se Kosova nikako osloboditi! Sve i da hoćete da Kosovo izdate i prodate i poklonite nekome, ono se neće od nas odvojiti, ono će i vas i nas pratiti, i ići u stopu za nama, poput vernog psa koga ste hteli pokloniti komšiji! Koliko god se komšija trudio oko njega, i želeo da ga zadrži samo za sebe, ono će celu noć vezano zavijati, dok se lanca ne oslobodi i preko ograde ne preskoči! A Kosovo je već odavno odlučilo čije je, čije hoće da bude, i zašto to hoće! Nisu slučajno Kosovom, kao večitom inspiracijom, bili zadojeni svi najumniji sinovi, ne samo srpskog, već i svih okolnih, nama etnički srodnih naroda! Kosovo je, kako za nas, tako i za njih, postalo simbol slobodarskog duha, i večiti podsetnik vrednosti i značaja, koji ima sloboda, kako lična sloboda pojedinca, tako i sloboda čitavog jednog naroda! Kosovo je večito izvorište životne energije celog srpskog naroda, koje poput krvi zapljuskuje svakog od nas, dajući mu životnu snagu i sokove, hraneći ga i negujući kao što krv hrani sve naše organe, telo i duh! Kosovo nas je napajalo državotvornom idejom, i dovelo do toga, da se prvi i jedini, od svih Balkanskih naroda, potpuno sami, oslobodimo vekovnog turskog ropstva! Kosovo je od svinjara i trgovaca, visprenih i vrednih, uspelo da odneguje dve vladarske dinastije srpskog naroda, i tako od Srbije, jedine u Evropi, stvori državu koja ima svoje autentične narodne vladare, a ne predstavnike tuđih dinastija, kao što su u to isto vreme imale Grčka (Grčka kraljevska porodica je direktno proistekla iz kraljevske kuće Šlezvig-Holštajn-Sonderburg-Gliksburg ili na originalnom nemačkom jeziku - Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg. Prvi vladar na grčkom tronu iz ove porodice bio je kralj Đorđe I Grčki ili na grčkom - Γεώργιος Α', Βασιλευς των Ελληνων), 1845—1913, danski princ, sin danskog kralja Kristijana IX), Bugarska (čiji je gospodar postao Ferdinand I od Bugarske, rođen kao Ferdinand Maksimilijan Karl Leopold Marija Saks-Koburg-Gota ili na nemačkom - Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha, i bio knez Bugarske od 7. jul 1887, pa sve do 22. septembar 1908), kada je proglasio nezavisnost Bugarske (na nagovor Austrougarske i Nemačke, kojima je po nacionalnosti i pripadao!) i proglasio se za kralja Bugarske. Ferdinand je inače bio rođen 26. februara 1861. godine u dvorcu Koburg, u Beču, i bio sin austrijskog generala kneza Avgusta fon Saks-Koburg-Gota i princeze Klementine Burbon-Orleanske, ćerke poslednjeg francuskog kralja Luj-Filipa ili Rumunija (Kralj Karol I Rumunski - ili na nemačkom Karl Eitel Friedrich Zephyrinus Ludwig von Hohenzollern-Sigmaringen, rođen 20. april 1839, a umro 10. oktobar 1914. godine, bio je vladar Ujedinjenih Kneževina od 1866. do 1881. i prvi kralj Rumunije od 1881. do 1914. godine. Karol je bio nemački princ, rođen u Sigmaringenu, a izabran je za rumunskog kneza, iako je kruna prvobitno bila namenjena bratu belgijskog kralja Leopolda II, odnosno princu Filipu Flamanskom, ali kako je on to odbio, krunu je dobio Karlo, kao blizak Napoleonov rođak. Izabran je za kneza 20. aprila 1866. godine. Tada je romanizovao svoje ime u Karol. Kraljem se proglasio 15. marta 1881. godine. Bio je prvi vladar iz dinastije Hoencolern-Sigmaringen, koja je vladala Rumunijom do proglašenja Republike 1947. godine) ili Albanija (kojoj je Turska postavila za upravnika DŽemal Pašu Zogu, a kasnije lično Musolini postavio njegovog sina za kralja Albanije - Amhmeta Zogua)! Ako do sada niste znali zašto je jedino Srbija iznedrila i "porodila" svoje dinastije, iz krvi najhrabrijih, najboljih i najsposobnijih sinova svog naroda, onda od sada znajte da je i to rezultat bitke na Kosovu, na kome knez Lazar nije hteo priznati silu i moć turskog sultana, niti vladati Srbijom u njegovo ime, već radije izabrao smrt i nebesko crastvo! I taj njegova amanet ostao je da se vije nebom iznad Kosova, kroz sve vekove turske okupacije, i taj njegov duh je direktno izrodio nove kraljeve Srbije modernih vremena, a ne tuđe gospodare, koji će upravljati nama, u skladu sa našim interesima, a ne tuđim!
I onda, posle toliko vekova, neko danas ima hrabrosti da optužuje kneza Lazara, da je on izgubio Kosovo, i vojsku i državu!? Naravno, onaj koji to može da izjavi, je onaj isti, koji nikada nije ni za jedan veliki praznik hrišćanski, ni za Božić, ni za Ukrs, ušao u nijedan verski objekat Srpske pravoslavne crkve. Mogao je taj isti, kada mu se već ukazala od Boga prilika, i da pita predsednika Ruske Federacije, zašto je za njega, prvog čoveka Ruske federacije, toliko važno, da svake godine, za svaki od pomenutih velikih hrišćanskih praznika, nađe vremena i provede celonoćno bogosluženje u nekom od hramova Ruske pravoslavne crkve, zajedno sa svojim narodom. Mogao je da pita, ali nije. Mogao je i da pita ruskog predsednika, zašto je za Rusiju tako važna bitka na Kulikovom polju (kao naša bitka na Kosovu polju), i sećanje na nju? Oni pripadnici drugih nama srodnih etnički (ne i verski) naroda, koji nisu imali svoje Kosovo, kao izvor slobodarske ideje i duha svog naroda, "zajmili" su naše Kosovo, i koristili ga kao temu, inspiraciju i motiv, za pokretanje svoga naroda u borbu za sopstvenu slobodu, jer nisu imali "svoj mit - svoje Kosov"! Zauzvrat, za "upotrebu" naše mitske teme i Kosova, mnogi od njih su ostavili, neke od svojih najlepših napisanih reči, baš o Kosovu, nama za večiti poklon i nasleđe, kao na primer hrvat Tin Ujević! Ostaje zabeleženo za vjek i vjekova, da su Tin Ujević i Gvido Tartalja (predstavnici nacionalističke hrvatske omaldine), povodom sjajne pobede srpske vojske u bitki kod Kumanova, poslali telegram podrške predsedniku srpske vlade Nikoli Pašiću, u kome se između ostalog kaže: ".. Srpskohrvatska nacionalistička omladina na Primorju oduševljeno pozdravlja trijumf bratskog srpskog i jugoslovenskog oružja i klanja se pobedničkim osvetnicima Kosova i stvoriteljima nove Jugoslavije"! Tin Ujević je napisao 1918. godine pesmu posvećenu Srbiji, i navešću je ovde u celosti: SRBIJI
Danas plamsaš samo od krvi najboljih što su maču dali svoja tela spravna; blešteći u duhu i u čistoj volji, božanstvena, Sveta zemljo Pravoslavna;
Juče, ti si bila moćna i velika, i za usne dece melko, med i vino, dok se ne skrhaše pod gradom čelika grudi tvoje dece, Srpska Kraljevino!
Sutra, sabirući i danas i juče, zasjaše u duhu i u živoj moći, jer će slavu sloma unuci da uče, kao zoru spasa posle teške noći.
Al' ni novi narod, niti ponos međa nikad neće više da ti ovaj vrati ponositi pogled iza hrabrih veđa što su znale divski u ponor gledati;
Tvoje mirno čelo pod pretnjom udesa i vijanjem vjetra strave i strahote, i molitvu tamnu u gluva nebesa; tvoj''je danas vreme najveće lepote. 1918. ***** Drugi primer nadahnuća temom Kosova je sjajni hrvatski skulptor Ivan Meštrović, koji je neke od svojih najlepših skulptura stvorio inspirisan temom Kosova i njenim junacima. Njegov svetski čuveni tematski ciklus pod nazivom "Kosovski ciklus" (čine ga skulpture Marko Kraljević, Miloš Obilić, Peđa Zlopogleđa, Kosovka devojka itd). Kao kruna njegovog stvaralačkog rada trebalo je da predstavlja projekat izgradnje Vidovdanskog hrama baš na Kosovu polju, a pomenute skulpture uz još mnoge druge, su trebali da budu osnovni fragmenti tog sakralno-svetovnog objekta, čiji je duhovni tvorac Kosovo! Pomenute skulpture "Kosovskog ciklusa" i ideja izgradnje Vidovdanskog hrama, izložene su na svetskoj izložbi u Rimu 1911. godine, gde su upravo one osvojile prvu nagradu!! Reč je bila o monumentalnom objektu dužine 250 i širine 200 metara! On je u svom životupohvale i reči o značaju Kosova, napisao je Tin Ujevićživotna potreba i energija za čitav narod! Nobelovac Ivo Andrić, svojom ličnom odlukom, a ne poreklom, izabrao da bude Srbin, se celoga života bavio Kosovom, pa je čak i kao visoki diplomata Kraljevine Jugoslavije, izradio elaborat za rešenje "Kosovskog problema"! Kosovo je bilo i ostalo, večita inspiracija i duhovna hrana, svakog slobodoljubivog i pravdoljubivog čoveka, koji se rodio i rastao i vaspitavao na prostorima čitavog Balkanskog poluostrva, jer Kosovo je delovalo isto tako blagodatno i inspirativno, i na porobljene i obespravljene pripadnike svih drugih nacija i naroda, a ne samo na Srbe. Tako treba i mora da ostane! Izvori: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%%B0%D0%BC http://www.royalfamily.org/vidovdan-t-kosov/?lang=cir https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0D0%B0 https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%%99%D1%83 https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%5%D1%80%0%B5 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%%D0%B8 https://www.blic.rs/vesti/drustvo/vucicosan/36nwn5f https://www.kurir.rs/vesti/biznis/235-nijtet-bice-radnik http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?top3.0
|