Manastiri u žicama

(Politika, 28.10.2009)

Sredinom oktobra održan je veliki međunarodni naučni skup ,,Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima” na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Za učesnike skupa, a među njima je bio i veliki broj naučnika i profesora iz drugih država, organizovan je jednodnevni obilazak srpskih manastira – Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica.

Ta sunčana subota na Kosovu i Metohiji ostaće u sećanju srpskih, a verujem i inostranih gostiju. Tri puna autobusa pod policijskom pratnjom prešla su Ibar i krenula preko Đurakovca, Vitomirice, i Peći prema Pećkoj patrijaršiji. A kada smo se kroz tesne ulice ovog gradića probili do ove pravoslavne svetinje, sačekali su nas vojnici Kfora, policija i žice oko manastira. Sa gornje strane manastira podignut je zid kako bi se sestrinstvo zaštitilo od onih kosovskih Albanaca kojima je ova svetinja iz 1253. godine smetala. Ista slika se videla i u zadužbini kralja Stefana Uroša, Visokim Dečanima, carskoj lavri. Zaustavno kamenje na putu ispred manastira, džakovi sa peskom, vojnici i žica na zidinama manastira. Vojnik iz države sa severa Evrope je stražario i ispred Gračanice kao da je to kasarna, a ne manastir.

Prizor je uznemiravajući. Za vernike, ova vrsta patnje može da bude prevladana u molitvama. A za one koji traže istinu o ljudima, nacijama i državama, manastiri podignuti u 13. i 14. veku, a danas pod vojnom i policijskom zaštitom, mogu samo duboko da poremete pojmove o savremenom društvu. U kakvom svetu danas živimo? Šta je sve dovelo do doga da se verske svetinje pravoslavnih hrišćana, stare sedam vekova, opkole žicom i vojnicima iz stranih država. Neko će dodati činjenicu da je od 2000. godine porušeno ili oštećeno 150 pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji u prisustvu snaga Kfora i političkih zvaničnika EU i UN.

U suočavanju sa stranim vojnicima i njihovim oružjem oko manastira (a u porti Pećke patrijaršije razapet je šator) nemogućno je ne postaviti pitanje: dokle će ovi vojnici da čuvaju manastire? Ko je u osnovi najodgovorniji za ovakvu patnju pravoslavnih hrišćana?

Na prvo pitanje nemogućno je dati odgovor. Možda će čuvati manastire godinu, deset godina, a možda i u nedoglednu budućnost. Jer, ako oni napuste svoja stražarska mesta i skinu žice sa zidina oko manastira, može se osnovano pretpostaviti šta će se dogoditi. Da se ta slutnja ne bi obistinila, vojnici tamo danonoćno stražare.

Drugo pitanje je za naučnu raspravu. Da li su odgovorni kosovski Albanci za ponižavajući položaj verskih korena Srba? Neki među njima jesu. To su oni kojima smeta postojanje srpske civilizacije i verujuće istorije pravoslavnih hrišćana na ovom prostoru. Zašto bi palili i rušili 150 crkava i manastira.

Međutim, nisu ekstremni, antisrpski usmereni kosovski Albanci najodgovorniji. Celokupni teret odgovornosti za poniženo stanje u kome se nalaze Srbi i njihove svetinje na Kosovu i Metohiji pada na one države i državnike Evrope i Amerike koji su potegli vojnu agresiju na Srbiju čija je posledica bila isterivanje srpskih ustanova a potom i ljudstva sa Kosova i Metohije. Njihova nemanifestna politika bila je da se kosovski Albanci odvoje od Srbije a da se Srbi isele u Srbiju. To su činjenice. agresija NATO-a je učinila svoje. Ovaj savez je pravio svoju zavisnu državu na Kosovu i Metohiji i uopšte nije brinuo o sudbini srpske istorijske egzistencije na ovom području. Da su hteli pravično rešenje, politički mozgovi EU i štab NATO-a bi tražili kompromisni put između ove dve nacije. Niko ne poriče da kosovski Albanci imaju svoje nacionalne i kulturne interese. Ali, i Srbi isto tako jer im je to počelo države i kulture. U takvoj zamršenosti istorije, nacija, kultura i interesa, jedino razumno rešenje bilo je da se dugim pregovorima sve to uskladi. Ali, neki štabovi politike i vojske Zapada odlučili su drugačije i doveli do toga da u budućnosti živimo u stalnoj neizvesnosti.

Žice oko manastira nam govore o promašenosti jedne kolektivne politike.

Sociolog, naučni savetnik