Ohrabreni da ubiju

Poslednje ubistvo Miše Komatine u selu Dobruša kod Peći i ranjavanje Dejana Bogićevića i Duška Ojdanića uplašilo je i uznemirilo sve Srbe na Kosovu i Metohiji. Totalno smo sami i nezaštićeni! Pokojni Komatina je došao da obiđe svoju imovinu i ubili su ga. Hladnokrvno! Ubica je u autu imao pušku. Slučajno? Počinio je zločin i do trenutka pisanja ovog teksta nije pronađen. Da li ga traže? U ništa više ne verujemo! Taman da ga uhvate i zatvore u američku bazu ''Bondstil'' pobeći će. Već su iz nje zločinci bežali, ranija iskustva nam to govore. Na žalost!

A koliko je samo slučajeva uzurpirane imovine. Koliko samo ljudi odlazi na sopstveni rizik da obiće svoje kuće, stanove, njive.... Koliko samo ucena od strane Albanaca trpe. Aleksandar Jovanović iz sela Bresje u opštini Kosovo Polje već godinama pokušava da seče drva u svojoj šumi koja pripada ataru opštine Glogovac. Kada ode u Glogovac po dozvolu oni mu kažu da je on žitelj opštine Kosovo Polje i da treba tamo da sredi papirologiju. U Kosovom Polju mu pak kažu da je šuma na području opštine Glogovac i da su oni nadležni za njegov problem. Kada se požali višim instancama, oni mu kažu da je to problem lokalne samouprave.

I tako godinama. U opštini Novo Brdo godinama Srbima seku šume, kradu. Oni ih vide, zovu policiju, a ona dođe posle nekoliko sati, baš onda kada oni odu. U nekadašnjem lovištu Lipovica mnoge porodice iz opštine Lipljan imaju po više hektara šume u koje već 12 godina nisu kročili. Mogu da ih pomenu jedino ako žele da ih prodaju, odlazak i seča je misaona imenica. Na placu porodice Kostić u Lipljanu izgrađena je višespratna zgrada bez dozvole vlasnika, on je jednostavno izbrisan. Porodici Slavković u Prizrenu je uzurpirana kuća a oni su samo jedni od mnogih. Poenta uzurpirane imovine je ta da onog trenutka kada neko zauzme vašu kuću, stan, njivu, on diktira sve uslove. Ukoliko neko dođe da pita za kupovinu on kaže da je to njegovo i kupac se povlači. Vlasnik jedino može njemu da proda imovinu po ceni koju on kaže. Uzurpator bukvalno postaje vlasnik a vi niko i ništa.

Najveći broj vlasnika se u tom slučaju povlači i pokušava da ostvari prava pravnim putem. E to je tek Sizifov posao. U UNMIK-u postoji Savetodavna komisija za ljudska prava kojoj se možete žaliti tek onda kada iscrpite sve ostale mogućnosti. Sama činjenica da je savetodavna već mnogo govori. Svojevremeno je u sudovima širom pokrajine u kratkom roku predato na desetine hiljada žalbi Srba i nastao je haos. Nažalost, u 99 odsto slučajeva još uvek ništa nije rešeno. Najuporniji stižu do suda u Strazburu. Ovo je samo deo stvarnosti Srba na Kosovu i Metohiji. Samo kap onoga zašta ljudi plaćaju evo i svojim životom.

E sada, ako se na terenu zna za ovu anarhiju i nebrigu naravno da će se sada osmeliti da betonskim stubovima ograđuju srpsku imovinu kao u slučaju ubijenog Komatine. Ako se zna da se na Kosovu i Metohiji za zločine nad Srbima ne odgovara naravno da će pucati na nas. Ako se na severu pokrajine međunarodna zajednica, na papiru statusno neutralna, direktno stavlja na stranu takozvane kosovske države, naravno da će vas ohrabriti na svaki zločin, šikaniranje i ucenivanje. Ako najviši funkcioneri države Srbije, bivši i sadašnji, dele Kosovo i Metohiju na srpsko i albansko, južne i severne Srbe, ako ''Evropa nema alternativu'' a vi gledate kako predstavnici te iste Evrope na terenu primenjuju dvostruke standarde, naravno da ćete dobiti krila da pucate u Srbe. Uvek i na svakom mestu!