Пумпе севера Космета

Не бих да звучим неозбиљно, али донекле ми је жао дивљих пумпи севера Космета. Оне изгледају као из Мад Макса. Толико су егзотичне да су једна од првих ствари које човек пожели да покаже туристи, и више од тога. Оне изгледају надреално, као експонати које је неко уз помоћ каквог времеплова донео у реалан простор и време, садашње, и на велико изненађење свакога ко их први пут угледа – оне заиста и раде! Имају чак и неки апокалиптичан шмек. У Бошњачкој Махали, поред разрушених кућа, оне делују као неке чудне справе које су чудом остале неуништене после смака света. Када би ови из Завода за заштиту споменика имали смисла за хумор, требало би да се залажу за очување дивљих пумпи севера Космета.

„Полиција Косова појачаће присуство у северној Митровици“, наводи се у саопштењу издатом након састанка Унмикаа и КПС-а са севера, „а међу првим мерама биће затварање незаконитих пумпи у насељима Бошњачка Махала и Суви Дол.“

Према ономе што пише приштевски лист Коха диторе, а преноси Бета, почетак плана за север требало би да се догоди већ у марту, а први „спроводилац“ требало би да буде полиција. Како је „стратегија за север“ од Срба одбачена, наглашено је да планирана акција косовске полиције са одбаченом стратегијом нема никакве везе, без обзира на то што уклањање нелегалних објеката ипак представља једну од њених првих тачака.

Од непопуларног начина спровођења ове стратегије за Србе одустало се, на неко време. Али отварањем канцеларије у Бошњачкој Махали, која би радила на пројектима побољшања живота на северу и која би Србима учинили живот лакшим, чини се да је Међународној цивилној канцеларији Питера Фејта и влади из Приштине остао на располагању онај грубљи пут. Наравно реч је о улози полиције, која ће покушати да на северу Косова успостави некакву владавину закона. Онај ко се буде противио мерама увођења закона тешко да ће моћи да нађе своје савезнике на било којој страни, уз све напоре – просто јер би се тај „савезник“ у овом случају морао декларисати као бранилац нелегалних, криминалних послова.

Дивље пумпе на северу Косова могле би да буду камен спотицања, без обзира на сав ризик политичких фактора који би евентуално стали у заштиту оваквог пословања, бар из једног разлога. Тај разлог је управо у томе што водеће, да тако кажем, пумпаџије, представљају један од битних финансијских ослонаца српских странака на Косову. На северу Косова, прецизније.

Извесни Сумњиви Субјекат, о којем сам писала у шаљивом тону пре пола године, а чије име и овог пута не бих поменула јер читаоцима није много битно а упућени ће га свакако препознати, наиме, прича се, да је поменути Субјекат финансијер и помагач у куповини гласова појединих странака.

Шта у овом случају значи „шверц“ горива, с обзиром на то да Космет припада Републици Србији? Па како то да је неко шверцер ако у својој држави купује одређени артикал да би га у истој продавао – питање је које постављају они који не знају и они који знају али желе да причу о шверцу учине бесмисленом и беспредметном. Ево у чему се састоји овај „ шверц“. Опште је познато да север Космета не плаћа порез, не плаћа царину, познато је да севером не дефилују никакве финансијске тржишне и остале инспекције а како је гориво уносна роба, север Космета је идеално место за препродају те ствари која је потребна Србима као и Албанцима. Овај посао, дакле, један је од оних који погодују свим странама.

На тој разлици у цени, када се одбију сви порези и таксе, они који тргују овом робом, веома брзо постају безмало милионери. Субјекат о којем ја пишем један је од њих, а већина дивљих пумпаџија његове су муштерије.

Пре неког времена, има томе скоро годину дана, поједини Срби са севера Космета покушали су да блокирају Еулекс царину на административној линији између севера и Србије, под паролом да је то успостављање државне границе квази-Косова и још један у низу Еулексових потеза у циљу имплементације исте.

Подсећања ради, један од основних циљева (који нису неки тајни циљеви) мисије Еулекс и јесте успостављање државе Косово. Споразум са овом мисијом је 2008. године потписала Република Србија. У том смислу, шокираност акцијама Еулекса код појединих политичких субјеката делује најблаже речено нелогично, а мало мање благо речено – делује као изигравање изненађености.

Био је то трагикомичан призор. „Демонстранти“ који „блокирају“ једну улицу у Зубином Потоку, њих око десеторица са по флашом пива који, услед лоше инструираности, не умеју да дају одговор на питање шта заправо раде на том месту. Но, да не би испало да имам посебну жељу да се ругам шачици људи и њиховој борби против независног Косова, вратићу се на суштину.

Пре постављања царинских пунктова на северу дешавала се следећа ствар: из Србије су преко административног прелаза прелазиле цистерне и шлепери, камиони и свакојака возила натоварена којечиме, углавном горивом. Оно што је, међутим, деловало мало „сумњивије“ била је иста слика али у супротном правцу. Наиме, и са Косова су у правцу Србије, преко истог прелаза, пролазили исти такви шлепери и исте те цистерне. То је део трговине који је био видљив. Невидљиви део, наравно, обавља се преко папира и ту нема шлепера и нема горива, нити било каквих других артикала. Роба се фиктивно купује у Србији, ослобађа се дажбина и, не стигавши до Косова, тако ослобођена дажбина – продаје у Србији.

О томе, наравно, ништа нису знали они који су не тако давно „бранили“ српски север од постављања царинских пунктова. Пунктови данас постоје, возачи шлепера показују папире о пореклу робе на шалтерима, царина се наравно не наплаћује, али се неки договори о овој наплати праве. Између кога се праве? Праве се између представника српских власти, Еулекса и Приштине. Због чега су српске власти прихватиле да се преговара о наплати царине? Због тога што би, према договорима, приход који би представници Еулекса убирали од протока робе, прошавши кроз Приштину, завршио у буџету локалних самоуправа. У овом смислу децентрализација коју спроводи Међународна цивилна канцеларија са Приштином иде наруку будућим органима општинских власти на српском северу.

Какве везе има све ово са планом да се уклоне дивље пумпе? Састанку на којем је донета одлука о уклањању нелегалних објеката, где поред пумпи спадају и улична продаја, паркирање аутомобила насред улице итд., присуствовали су администратор Унмика за северну Митровицу, српски општински инспектори, као и два шефа полицијске станице на северу.

Пре неког времена заменик регионалног директора КПС-а добио је зелено светло од привременог председника општине северна Митровица да започне акцију затварања дивљих пумпи. Привремени председник (постављен након што се лета 2009. распала коалиција ДСС–СРС те Митровица остала без општинских власти) припада једној од странака које су у Влади Републике Србије.

Са овом одлуком сагласни су, дакле, српски представници и највероватније је да ће они бити ти који ће одлуку спроводити или покушати да је спроводе. Странкама које су финансиране између осталог и од стране лица која се баве овим пословима, оваква одлука, наравно, неће одговарати. У случају да (српски КПС) полицајци покушају да спроводе ову одлуку биће проглашени за издајнике и „Тачијеве Србе“. Али, прави проблем ће настати оног тренутка када легализоване пумпе постану порески обвезници, ка чему се иде. Новац од пореза ће, према плану о децентрализацији, ићи у касу победника на српским изборима на северу, а будући губитници ће на истим да изгубе своје изворе финансирања. Наиме, осим што неће убирати плодове нелегалног рада одређених субјеката, до њихових буџета неће долазити ни онај легални новац који Република Србија још увек одваја за јужну српску покрајину. Ако будући губитници покушају да представе ову ствар као још један од доказа о томе како се Србија одриче Косова, ако покушају да мобилишу своје преостале снаге у нешто што може да личи на једну од њихових „одбрана браника отаџбине“, могла би да нам се догоди слична слика као недавно у порти манастира Грачаница. Наиме, у овом случају КФОР и КПС би се појавили на северу где би бранили једне Србе од других, што би након циркуса у општини Штрпце и ружне слике испред српске светиње, био још један, за Србе тужан и непотребан филм који би био послат свету.