Pumpe severa Kosmeta

Ne bih da zvučim neozbiljno, ali donekle mi je žao divljih pumpi severa Kosmeta. One izgledaju kao iz Mad Maksa. Toliko su egzotične da su jedna od prvih stvari koje čovek poželi da pokaže turisti, i više od toga. One izgledaju nadrealno, kao eksponati koje je neko uz pomoć kakvog vremeplova doneo u realan prostor i vreme, sadašnje, i na veliko iznenađenje svakoga ko ih prvi put ugleda – one zaista i rade! Imaju čak i neki apokaliptičan šmek. U Bošnjačkoj Mahali, pored razrušenih kuća, one deluju kao neke čudne sprave koje su čudom ostale neuništene posle smaka sveta. Kada bi ovi iz Zavoda za zaštitu spomenika imali smisla za humor, trebalo bi da se zalažu za očuvanje divljih pumpi severa Kosmeta.

„Policija Kosova pojačaće prisustvo u severnoj Mitrovici“, navodi se u saopštenju izdatom nakon sastanka Unmikaa i KPS-a sa severa, „a među prvim merama biće zatvaranje nezakonitih pumpi u naseljima Bošnjačka Mahala i Suvi Dol.“

Prema onome što piše prištevski list Koha ditore, a prenosi Beta, početak plana za sever trebalo bi da se dogodi već u martu, a prvi „sprovodilac“ trebalo bi da bude policija. Kako je „strategija za sever“ od Srba odbačena, naglašeno je da planirana akcija kosovske policije sa odbačenom strategijom nema nikakve veze, bez obzira na to što uklanjanje nelegalnih objekata ipak predstavlja jednu od njenih prvih tačaka.

Od nepopularnog načina sprovođenja ove strategije za Srbe odustalo se, na neko vreme. Ali otvaranjem kancelarije u Bošnjačkoj Mahali, koja bi radila na projektima poboljšanja života na severu i koja bi Srbima učinili život lakšim, čini se da je Međunarodnoj civilnoj kancelariji Pitera Fejta i vladi iz Prištine ostao na raspolaganju onaj grublji put. Naravno reč je o ulozi policije, koja će pokušati da na severu Kosova uspostavi nekakvu vladavinu zakona. Onaj ko se bude protivio merama uvođenja zakona teško da će moći da nađe svoje saveznike na bilo kojoj strani, uz sve napore – prosto jer bi se taj „saveznik“ u ovom slučaju morao deklarisati kao branilac nelegalnih, kriminalnih poslova.

Divlje pumpe na severu Kosova mogle bi da budu kamen spoticanja, bez obzira na sav rizik političkih faktora koji bi eventualno stali u zaštitu ovakvog poslovanja, bar iz jednog razloga. Taj razlog je upravo u tome što vodeće, da tako kažem, pumpadžije, predstavljaju jedan od bitnih finansijskih oslonaca srpskih stranaka na Kosovu. Na severu Kosova, preciznije.

Izvesni Sumnjivi Subjekat, o kojem sam pisala u šaljivom tonu pre pola godine, a čije ime i ovog puta ne bih pomenula jer čitaocima nije mnogo bitno a upućeni će ga svakako prepoznati, naime, priča se, da je pomenuti Subjekat finansijer i pomagač u kupovini glasova pojedinih stranaka.

Šta u ovom slučaju znači „šverc“ goriva, s obzirom na to da Kosmet pripada Republici Srbiji? Pa kako to da je neko švercer ako u svojoj državi kupuje određeni artikal da bi ga u istoj prodavao – pitanje je koje postavljaju oni koji ne znaju i oni koji znaju ali žele da priču o švercu učine besmislenom i bespredmetnom. Evo u čemu se sastoji ovaj „ šverc“. Opšte je poznato da sever Kosmeta ne plaća porez, ne plaća carinu, poznato je da severom ne defiluju nikakve finansijske tržišne i ostale inspekcije a kako je gorivo unosna roba, sever Kosmeta je idealno mesto za preprodaju te stvari koja je potrebna Srbima kao i Albancima. Ovaj posao, dakle, jedan je od onih koji pogoduju svim stranama.

Na toj razlici u ceni, kada se odbiju svi porezi i takse, oni koji trguju ovom robom, veoma brzo postaju bezmalo milioneri. Subjekat o kojem ja pišem jedan je od njih, a većina divljih pumpadžija njegove su mušterije.

Pre nekog vremena, ima tome skoro godinu dana, pojedini Srbi sa severa Kosmeta pokušali su da blokiraju Euleks carinu na administrativnoj liniji između severa i Srbije, pod parolom da je to uspostavljanje državne granice kvazi-Kosova i još jedan u nizu Euleksovih poteza u cilju implementacije iste.

Podsećanja radi, jedan od osnovnih ciljeva (koji nisu neki tajni ciljevi) misije Euleks i jeste uspostavljanje države Kosovo. Sporazum sa ovom misijom je 2008. godine potpisala Republika Srbija. U tom smislu, šokiranost akcijama Euleksa kod pojedinih političkih subjekata deluje najblaže rečeno nelogično, a malo manje blago rečeno – deluje kao izigravanje iznenađenosti.

Bio je to tragikomičan prizor. „Demonstranti“ koji „blokiraju“ jednu ulicu u Zubinom Potoku, njih oko desetorica sa po flašom piva koji, usled loše instruiranosti, ne umeju da daju odgovor na pitanje šta zapravo rade na tom mestu. No, da ne bi ispalo da imam posebnu želju da se rugam šačici ljudi i njihovoj borbi protiv nezavisnog Kosova, vratiću se na suštinu.

Pre postavljanja carinskih punktova na severu dešavala se sledeća stvar: iz Srbije su preko administrativnog prelaza prelazile cisterne i šleperi, kamioni i svakojaka vozila natovarena koječime, uglavnom gorivom. Ono što je, međutim, delovalo malo „sumnjivije“ bila je ista slika ali u suprotnom pravcu. Naime, i sa Kosova su u pravcu Srbije, preko istog prelaza, prolazili isti takvi šleperi i iste te cisterne. To je deo trgovine koji je bio vidljiv. Nevidljivi deo, naravno, obavlja se preko papira i tu nema šlepera i nema goriva, niti bilo kakvih drugih artikala. Roba se fiktivno kupuje u Srbiji, oslobađa se dažbina i, ne stigavši do Kosova, tako oslobođena dažbina – prodaje u Srbiji.

O tome, naravno, ništa nisu znali oni koji su ne tako davno „branili“ srpski sever od postavljanja carinskih punktova. Punktovi danas postoje, vozači šlepera pokazuju papire o poreklu robe na šalterima, carina se naravno ne naplaćuje, ali se neki dogovori o ovoj naplati prave. Između koga se prave? Prave se između predstavnika srpskih vlasti, Euleksa i Prištine. Zbog čega su srpske vlasti prihvatile da se pregovara o naplati carine? Zbog toga što bi, prema dogovorima, prihod koji bi predstavnici Euleksa ubirali od protoka robe, prošavši kroz Prištinu, završio u budžetu lokalnih samouprava. U ovom smislu decentralizacija koju sprovodi Međunarodna civilna kancelarija sa Prištinom ide naruku budućim organima opštinskih vlasti na srpskom severu.

Kakve veze ima sve ovo sa planom da se uklone divlje pumpe? Sastanku na kojem je doneta odluka o uklanjanju nelegalnih objekata, gde pored pumpi spadaju i ulična prodaja, parkiranje automobila nasred ulice itd., prisustvovali su administrator Unmika za severnu Mitrovicu, srpski opštinski inspektori, kao i dva šefa policijske stanice na severu.

Pre nekog vremena zamenik regionalnog direktora KPS-a dobio je zeleno svetlo od privremenog predsednika opštine severna Mitrovica da započne akciju zatvaranja divljih pumpi. Privremeni predsednik (postavljen nakon što se leta 2009. raspala koalicija DSS–SRS te Mitrovica ostala bez opštinskih vlasti) pripada jednoj od stranaka koje su u Vladi Republike Srbije.

Sa ovom odlukom saglasni su, dakle, srpski predstavnici i najverovatnije je da će oni biti ti koji će odluku sprovoditi ili pokušati da je sprovode. Strankama koje su finansirane između ostalog i od strane lica koja se bave ovim poslovima, ovakva odluka, naravno, neće odgovarati. U slučaju da (srpski KPS) policajci pokušaju da sprovode ovu odluku biće proglašeni za izdajnike i „Tačijeve Srbe“. Ali, pravi problem će nastati onog trenutka kada legalizovane pumpe postanu poreski obveznici, ka čemu se ide. Novac od poreza će, prema planu o decentralizaciji, ići u kasu pobednika na srpskim izborima na severu, a budući gubitnici će na istim da izgube svoje izvore finansiranja. Naime, osim što neće ubirati plodove nelegalnog rada određenih subjekata, do njihovih budžeta neće dolaziti ni onaj legalni novac koji Republika Srbija još uvek odvaja za južnu srpsku pokrajinu. Ako budući gubitnici pokušaju da predstave ovu stvar kao još jedan od dokaza o tome kako se Srbija odriče Kosova, ako pokušaju da mobilišu svoje preostale snage u nešto što može da liči na jednu od njihovih „odbrana branika otadžbine“, mogla bi da nam se dogodi slična slika kao nedavno u porti manastira Gračanica. Naime, u ovom slučaju KFOR i KPS bi se pojavili na severu gde bi branili jedne Srbe od drugih, što bi nakon cirkusa u opštini Štrpce i ružne slike ispred srpske svetinje, bio još jedan, za Srbe tužan i nepotreban film koji bi bio poslat svetu.