Srbija, majka i maćeha

Po svemu do sada objavljenom, referendum Srba koji žive na severu Kosova i Metohije održaće se sredinom februara, odlaganja ili odustajanja neće biti. Predstavnici četiri opštine ostali su dosledni u svojoj nameri da, bez podrške zvaničnog Beograda, iskoriste demokratsko pravo i na taj način pokažu da li žele ili ne žele institucije takozvane države Kosovo. Albanci su septembra 1991. godine na Kosovu i Metohiji organizovali referendum i proglasili nezavisnost Kosova. Sem tadašnje komunističke Albanije niko ozbiljnije nije prišao tom referendumu, ali jeste nepunu deceniju kasnije, jer i taj referendum je bio jedan od puteva ka njihovom krajnjem cilju. Neka i ovaj nema nikakvog odjeka, ali sama činjenica da je imao priliku da kaže ''da'' ili ''ne'', čoveku bez slobode i prava nešto znači.

Svesni su Srbi sa Kosova i Metohije da je za ''demokratski svet'' jedno biti Srbin a drugo Albanac, dupli aršini su odavno na kosovko-metohijskoj sceni , ali šta će u uslovima kakvi jesu izgubiti? Ono što kosovsko-metohijskim Srbima nije jasno jeste zašto se referendum ne organizuje na teritoriji cele pokrajine? Kakvu ćemo poruku poslati svetu kada još jednom podelimo kosovko-metohijske Srbe? Ako ''sever'' kaže ''ne'', znači li to da je ''jug'' rekao ''da'', jer tamo referenduma nije bilo? To neće odgovarati istini na terenu ali ko će to znati, kako to reći u ovakvoj medijskoj blokadi?

Srbi koji žive južno od Ibra sa velikom pažnjom prate dešavanja na severu pokrajine i osećaju se kao građani drugog reda. Oko 100 hiljada Srba želi takođe na referendum, a njegovo neodržavanje na teritoriji cele pokrajine ubija im svaku nadu da je njihov opstanak u ovom delu Kosova i Metohije moguć. Potpisuje se doduše peticija kojom se traži da se održe lokalni i pokrajinski izbori zajedno sa parlamentarnim, ali to iz ove perspektive izgleda kao nemoguća misija. Pa nisu obuhvaćeni popisom, oni praktično ne postoje! Kako da se nadaju izborima? Lokalne samouprave države Srbije u južnom delu pokrajine čine odbornici koji pripadaju istim partijama kao i njihove kolege na severu, pa se pitaju zašto oni ćute? Ako su odbornici četiri opštine na severu pokrajine doneli odluku o održavanju referenduma, zašto i oni ne urade isto? Isti ljudi diriguju i jednima i drugima, ali su očigledno note drugačije. Kada su, na primer, ''južnim Srbima'' isključili mobilnu i fiksnu telefoniju i kada su naterani da plaćaju račune o utrošenoj električnoj energiji takozvanoj državi Kosovo, glavni pregovarači bili su predstavnici lokalne samouprave. Sve bitke koje su unapred bile izgubljene (da ne kažem dogovorene) prepuštane su lokalnoj samoupravi. Plaćanjem računa Srbi su priznali Kosovku energetsku korporaciju i time ukinuli postojanje Elektroprivrede Srbije u ovom delu Kosova i Metohije. Da li lokalne samouprave države Srbije južno od reke Ibar samo za to služe? Njih čine odbornici opozicije i pozicije, predsednici opština su iz stranaka na vlasti, ali i opozicije.

Dok se na severu pokrajine sprema referendum, u njenom južnom delu predstavnici zvaničnih institucija države Srbije zajedno sa predstavnicima ''kosovskih instutucija'' organizuju filmske festivale, doček pravoslane Nove godine i ko zna šta sve još. To što ogromna većina Srba sve to osuđuje, izgleda nikoga ne zanima. Oni ne postoje! Taj maćehinski odnos zvaničnog Beograda prema Srbima južno od reke Ibar traje već godinama. Očigledno je lakše reći da su se ''južni Srbi'' integrisali u ''kosovske institucije'' , čak štaviše, predstavnici srpskih institucija uz blagoslov nadležnih ministarstava iz Beograda čine sve da ''poguraju'' njihovu integraciju. Tako će ''kosovske''institucije zameniti srpske. Polako, počelo se od sitnih stvari i s vremenom se niko neće pitati zašto je opštinu Priština zamenila ''opština Gračanica''. Ono što Borko Stefanović dogovara po Briselu takođe će ubrzati njihovu integraciju, jer samo onima koji prelaze preko prelaza Merdare i Bela Zemlja kičma puca od uspešnosti dogovora. Još onda kada se počelo sa podelom na ''severne'' i južne'' Srbe, država Srbija je svojim postupcima dovela sebe u situaciju da je sopstveni narod doživljava kao majku, ali i kao maćehu.

Jasno je da bi referendumom na celoj teritoriji pokrajine opalili šamar međunarodnoj zajednici koja 12 godina pokušava da stvori nešto što ni sama ne zna kako se zove. Ta kobajagi država treba da bude multietnička. Srbi moraju, milom ili silom, da se integrišu u to kobajagi društvo, i od toga nema odustajanja. Država Srbija hoće taj status kandidata i mora da pomaže integraciju. Tako imamo ''severne'' Srbe zbog kojih se izgovara ''mi nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova'' i ''južne'' Srbe za potkusurivanje na putu ka Evropskoj uniji. Sami smo krivi za podelu koja će nas skupo koštati.