Tači lider organizovanog kriminala i terorizma

Optužbe koje je na račun Hašima Tačija izneo tzv. poslanik Demokratskog saveza Dardanije Gani Geci, sasvim jasno pokazuju da ni albanska zajednica na KiM više ne može da trpi teror organizovanog kriminala u srpskoj pokrajini, koja je kršenjem međunarodnog prava od strane pre svega SAD, Velike Britanije i Nemačke, dobila svoju državnost. Naime, Geci je u tzv. Skupštini Kosova optužio "visoke zvaničnike partije”, među kojima i tzv. premijera, a u stvari teroristu i kriminalca, Hašima Tačija, da su uključeni u organizovani kriminal". Geci nije objavio sadržinu diska kojim je mahao u tzv. Skupštini Kosova , ali je za "Kohu ditore" rekao da su na njemu "izjave čoveka koji je obavio 17 poručenih zločinačkih dela" i koji je priznao da je ubijao ljude za račun Hašima Tačija. Takođe, Geci je obećao da će uskoro sazvati konferenciju za novinare i da će tada objaviti sadržinu diska. 

Prema rečima portparola Euleksa, Kristofa Lamfalusia, "policija Euleksa je taj disk dobila 22. oktobra i predala ga tužiocu Euleksa 29. oktobra. Policija i tužilaštvo počeli su da se bave ovim slučajem ali se on nalazi u početnoj fazi".

I tako, dok Geci ne objavi sadržinu diska, a policija i tužilaštvo Euleksa ne kažu svoju reč o ovom slučaju, u interesu pravde, red je pozabaviti se likom i delom Hašima Tačija. U ovom tekstu autor se neće baviti zločinima Hašima Tačija prema Srbima jer o njima znaju i ptice na grani.

Za svoje zapadne mentore, pre svega one u Evropi, a iz razloga njihove unutrašnje bezbednosti, Tači postaje opasan 2000. godine posle udruživanja sa kriminalnim klanom Osmani, koji iz Zagreba rukovodi kriminalnim operacijama širom Evrope. Do približavanja tzv. Dreničkog klana i klana Osmani došlo je iz Tačijeve potrebe za novcem kako bi finansirao svoje aktivnosti. Tačijeva ponuda za udruživanjem  dobro je došla Feliksu Osmaniju,  koji je u njoj video priliku za dalje širenje svoje kriminalne mreže. Pregovarač na relaciji, tzv. Drenički klan tj. Hašim Tači – tzv. klan Osmani tj. Feliks Osmani, bio je Ismet Osmani zvani Curi, sa prebivalištem u Kosovskoj Mitrovici, i uz njegovu pomoć stvorena je jedna od najopasnijih kriminalnih organizacija u Evropi, čiji je mozak u Zagrebu, baza na KiM, a pipci u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Albaniji i Turskoj.

Dreničkim klanom, na čijem je čelu Hašim Tači, operativno rukovode DŽavit Haljiti zvani Zeka i Redžep Selimi.

O DŽavitu Haljitiju, rođenom 08.03.1956. godine u Novom Selu, opština Peć, može se govoriti kao o jednoj od centralnih figura organizovanog kriminala na KiM.

Haljiti je iskusan terorista, koji je osamdesetih godina nakon ranjavanja jednog pripadnika tadašnje DB, pobegao u Švajcarsku i tamo dobio politički azil. U Švajcarskoj je postao jedan od članova užeg rukovodstva terorističke NPK, i aktivno učestvovao u formiranju i naoružavanju terorističke OVK. Kao član albanske delegacije učestvovao je i na pregovorima u Rambujeu.

Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Haljiti dolazi na KiM i po nalogu Hašima Tačija zajedno sa Kadri Veseljijem organizuje tajnu policiju terorističke OVK, čiji je glavni zadatak bio etničko čišćenje Srba i zaštita političke pozicije Hašima Tačija svim sredstvima, uključujući tu i ubistva političkih protivnika. Ta tajna policija postoji i danas, pred očima Euleksa, a čini je oko stotinak pripadnika odanih Hašimu Tačiju. Ona predstavlja glavnu polugu njegovih kriminalnih i paaraobaveštajnih aktivnosti. Pripadnici ove paratajne policije primaju redovnu mesečnu platu, naoružani su i relativno dobro opremljeni radio opremom, vozilima, mobilnim telefonima a tajne stanove pretvorili su u punktove. Ova paratajna policija direktno je odgovorna za bruku nemačkog BND-a na KiM.

Haljiti, novac od svojih kriminalnih aktivnosti pere preko niza trgovinskih i ugostiteljskih objekata koji se nalaze u njegovom vlasništvu, kao i preko firme za proizvodnju građevinskog materijala. U oblasti proizvodnje i uvoza građevinskog materijala na KiM, Haljiti drži monopolski položaj.

Kao i njegov šef Tači, Haljiti svoje kriminalne poslove štiti političkim angažmanom. Haljiti je član Tačijeve DPK, i u tom svojstvu je, nakon izbora koje je 17.11.2001. godine na KiM organizovao UNMIK, najpre postao poslanik a zatim i potpredsednik Skupštine. Danas je Haljiti zamenik predsednika Komisije za inostranu politiku tzv. Skupštine Kosova, a Euleks policija i  tužilaštvo mogli bi da se pozabave i njegovim političkim angažmanom. Možda bi u istrazi utvrdili da se Zeka malo zatrčao, i da pod političkim angažovanjem podrazumeva i ubistva političkih protivnika, a za to ga je, setimo se, optuživala albanska štampa. On se naime, sumnjiči za organizaciju ubistva Muhameta DŽemailjija, savetnika pokojnog Ibrahima Rugove.