Kosovo i Metohija | |||
U-ta-ta USS |
sreda, 18. avgust 2010. | |
Da je pameti do suda, kao od suda! (Srpska narodna poslovica) U godinama najokrutnije finansijsko-inflatorno-ratno-političke krize 1992. – 1995. u Srbiji, dominantan broj kontrolora u vozilima GSB[1] bio je poreklom, i naglašeno akcentom iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Tadašnji Beograđani, primorani da markice za prevoz koje su ``dobijali`` od još uvek dišućih društvenih firmi, prodaju po ``zelenjaku`` i ``buvljaku``, da bi kupili 6 viršli i 3 jogurta, a da se za uzvrat ``švercuju`` mesec dana u prepunjenim vozilima GSB, sa gnušanjem su posmatrali sunarodnike izbegle iz ratnog područja, koji su kontrolisali ``švercere``, te tako zarađivali viršle i jogurt za svoje porodice. Ovaj potez tadašnjih vlasti generisao je animozitet lokalnih prema prekodrinskim Srbima, koji su doživeli i još uvek doživljavaju strašna iskustva. Možda ovaj efekt nije bio izazvan namerno, ali je bio izazvan. Splavarenje Ustavom Već izvesno vreme, pa povremeno i na stranicama našeg časopisa, plasiraju se mišljenja i informacije koje svakako nenamerno, ali ipak utiču na zamagljivanje stvarne sudbine ostataka metohijskih i kosovskih Srba naših dana. Poslednja odluka Ustavnog suda Srbije o ukidanju tzv. ``kosovskog dodatka``, izaziva određenu pažnju, (što stvarnu, što naloženu), političkih i medijskih krugova. Dokumentarnosti radi: Ustavni sud Srbije je jednu odluku Vlade Srbije iz 2003, kojom se Srbima preostalim nakon okupacije Metohije i Kosova, dodeljuje određena novčana pomoć, tzv. ``kosovski dodatak``, pre neki dan proglasio – neustavnom, obrazlažući to ``pozitivnom diskriminacijom``, pa ma šta to značilo u konkretnom slučaju. Kao brodolomniku u vodama ustavnog prava nije mi dozvoljeno da komentarišem pomenutu odluku Ustavnog suda te je moram smatrati ispravnom. Kao kapetanu sopstvenog zdravog razuma, moram izraziti neka, laiku interesantna zapažanja.
Ustavni sud Srbije je izazvao opšte oduševljenje građana, jer radi punom parom u vreme kada smo svi mi džabalebaroši na godišnjim odmorima. Ovime je USS pokazao enorman stepen kompatibilnosti sa metodom MSP, koji takođe ``svoje`` saopštenje o Kosovu daje u vreme baš kada srpski br 1, zakopčava rajsferšlus putne torbe, sa sve Šaljićevim melemom za sunčanje. U oba slučaja ozbiljnih reakcija ne može biti, jer su svi ozbiljni analitičari na odmoru. Ostali su samo retki , tzv.``lavoraši``, koji rizikuju strujni udar izazvan kratkim spojem prstiju na tastaturi i onih u lavoru, a koji predviđaju da će seoski dobošar na ilindanskom vašaru u Murtenici 2011. saopštiti da je Srbija priznala Kosovo. Laik poput mene ne može da zamisli da USS zaseda na nekom savskom splavu, uz muziku i veselje. Laiku poput mene je primereno da misli da USS zaseda, u za to određenoj zgradi, na određenom mestu, na određeni način (uz podrazumevajuću kiselu vodu), mada se prema sadržaju saopštenja USS ne može sa sigurnošću tvrditi na koji način se sve to odigralo. Zašto? USS je ukinuo neku odluku Vlade Srbije iz 2003. godine. To je sve što se zna. Ne znaju se uzroci, a pogotovu ne posledice. Koliko je poznato neko je morao pokrenuti inicijativu za ocenu ustavnosti neke odluke Vlade iz 2003! Ko? Kada? Po kom važećem Ustavu? To se iz saopštenja ne vidi. Odgovorno izjavljujem da to nisam bio ja! Svi vi koji ovo čitate ste potencijalni pokretači inicijative (što bi lepo rekao drug Kardelj: ``svi smo odgovorni``). Da je neko pokrenuo inicijativu pred USS, USS bi rekao: ``na osnovu inicijative Pere, Žike i Laze o oceni ustavnosti toga i toga, USS donosi sledeće mišljenje``, itd. Elem, niko nije pokrenuo inicijativu. Možda grešim, ali iz svega poznatog, USS je to uradio po službenoj dužnosti, te je samo moguće da se naknadno izmisle pokretači inicijative.
Već sam izgubio smisao za humor kada je u pitanju Metohija, a Kosovo naročito. Da nije tako, slatko bih se rugao klincima iz nekog kolektivnog smeštaja u Resniku, čiji je ćale doneo u baraku 80 evra kosovskog dodatka: ``U ta-ta (USS), ko vam je kriv kad ste pozitvno diskriminisani``! Da se do kraja razumemo, ne radi se ovde o količini novca ili bilo kakvih beneficija. Ovo sve miriše na politički motivisanu odluku Ustavnog suda, a pažljivi analitičar će se složiti da su svi politički motivisani potezi u drugoj polovini HH veka pa do danas, a koji se odnose na delove naše zemlje kao što su Metohija i Kosovo, obavezno protivni interesima našeg naroda i države. Čija usta, onoga livada Da budemo golo iskreni: Srbija iz mnogo razloga ne može da napuni sopstveni budžet. Drugim rečima, ne može sopstvenom snagom da plati: vojsku, prosvetu, zdravstvo, penzije... Da bi država funkcionisala, prinuđena je da dobija pomoć ``usta na usta``, od strane MMF-a. MMF je, pak, institucija čija politička misija do sada nije bila bliska srpskim nacionalnim interesima. Premijer i ministarka finansija, svaki izdah birokrata MMF, doživljavaju kao zlatiborski vazduh, a birokrate MMF mogu da dišu, a i ne moraju. Nije im nužda. Oni svojim disanjem i nedisanjem određuju naše sudbine. U ovom trenutku MMF uslovljava našu Vladu po sledećem principu: ``Mi vam ne damo pare za Srbe sa Kosova. Oni su građani druge države, ako žele. Ako ne žele, to je njihov problem. Ako vi gos-n Cvele imate sopstvene pare da ih finansirate, mi se demokratski slažemo. Po našim saznanjima, vi ih nemate. Strogo vas molimo da nam svakih 5 minuta šaljete izveštaj o stanju vašeg budžeta (Ballance Sheet). Ako nam se samo učini da ste neki cent uložili u Kosovo, doći ćemo u Bgd, i nećemo disati! Da se zna čiji su naši novci, gos-n Cvele!``
E sad, šta je falinka ovakvih, upotrebiću turski izraz, akšam[2] presuda i saopštenja (kao MSP, USS), ili što bi naši stari rekli:``po`ladu da ih ne poznadu``? Ne mogu da očekuju medijsku podršku, jer i njihovi mediji imaju dušu. Moraju malo u avgustu da džabalebare. Forumisti B92, Blica i Presa, su pokušali da ovu temu aktuelizuju komentarima koji glase od prilike: ``Eh, tek što sam nakon 15 godina zaboravio onog ridžu[3] Bosanca iz četres'sedmice, a ovi sa Kosova ispadoše još gori``. Međutim ne uspevaju. Nema odjeka! Od svih aktuelnih ministara jedino se Ivica Dačić oglašava. Izgleda da samo njega krajiški ridžovani nisu spopadali u četres'sedmici. Zlobnici kažu da je to zato jer je u to vreme koristio netipično prevozno sredstvo – automobil. Na kraju krajeva ovo je tema koja zahteva veoma mnogo prostora u srpskim medijima. Tog prostora nema (sukob Jelene Karleuše sa nekim ``Pink`` likom je ipak znatno interesantniji, a i baš se ovih dana potresam da li će Šeherezada i dalje ostati dovoljno zaljubljena u Onura ili će malo smanjiti doživljaj). Ovo je tema koja zahteva puno i vremena. Pet minuta za Srbiju Zoran Đinđić je u Prištini (1990) rekao da je dovoljno da svaki Srbin misli o Kosovu 5 minuta dnevno (lično sam bio prisutan), pa ćemo lako naći rešenje. Ni sam ne verujem da o Kosovu mislim 5 minuta mesečno. Odluka USS se može okrenuti u našu korist ako je data kao saopštenje, ali ne i kao presuda. Da li je ona ispravna? Mislim da jeste! Da li je politički motivisana? Mislim da jeste! Da li stanje u kojem se nalaze (ili će se nalaziti) delovi naše države, a čemu mi Srbi nismo uzrok, zahteva specifične mere naše države? Mislim da da! Da li takvo stanje obezbeđuje atmosferu za finansijske i druge malverzacije? Mislim da da! Da li ``sposobni`` pojedinci to mogu da zloupotrebe? Mislim da da! Da li se to dešava u Metohiji i na Koosvu? Mislim da da! Da li se treba celom narodu svetiti zbog toga? Mislim da ne! Da li je to dobar izgovor srpskom političkom establišmentu, za sve neuspehe na svim poljima? Mislim da da! Na kraju, da li je država Srbija koristila ili koristi fizičke, intelektualne, nacionalne i stručne potencijale metohijskih i kosovskih Srba? Siguran sam da ne! Da li bi trebalo? Više sam nego siguran da da! |