Косово и Метохија | |||
У-та-та УСС |
среда, 18. август 2010. | |
Да је памети до суда, као од суда! (Српска народна пословица) У годинама најокрутније финансијско-инфлаторно-ратно-политичке кризе 1992. – 1995. у Србији, доминантан број контролора у возилима ГСБ[1] био је пореклом, и наглашено акцентом из Републике Српске и Републике Српске Крајине. Тадашњи Београђани, приморани да маркице за превоз које су ``добијали`` од још увек дишућих друштвених фирми, продају по ``зелењаку`` и ``бувљаку``, да би купили 6 виршли и 3 јогурта, а да се за узврат ``шверцују`` месец дана у препуњеним возилима ГСБ, са гнушањем су посматрали сународнике избегле из ратног подручја, који су контролисали ``шверцере``, те тако зарађивали виршле и јогурт за своје породице. Овај потез тадашњих власти генерисао је анимозитет локалних према прекодринским Србима, који су доживели и још увек доживљавају страшна искуства. Можда овај ефект није био изазван намерно, али је био изазван. Сплаварење Уставом Већ извесно време, па повремено и на страницама нашег часописа, пласирају се мишљења и информације које свакако ненамерно, али ипак утичу на замагљивање стварне судбине остатака метохијских и косовских Срба наших дана. Последња одлука Уставног суда Србије о укидању тзв. ``косовског додатка``, изазива одређену пажњу, (што стварну, што наложену), политичких и медијских кругова. Документарности ради: Уставни суд Србије је једну одлуку Владе Србије из 2003, којом се Србима преосталим након окупације Метохије и Косова, додељује одређена новчана помоћ, тзв. ``косовски додатак``, пре неки дан прогласио – неуставном, образлажући то ``позитивном дискриминацијом``, па ма шта то значило у конкретном случају. Као бродоломнику у водама уставног права није ми дозвољено да коментаришем поменуту одлуку Уставног суда те је морам сматрати исправном. Као капетану сопственог здравог разума, морам изразити нека, лаику интересантна запажања.
Уставни суд Србије је изазвао опште одушевљење грађана, јер ради пуном паром у време када смо сви ми џабалебароши на годишњим одморима. Овиме је УСС показао енорман степен компатибилности са методом МСП, који такође ``своје`` саопштење о Косову даје у време баш када српски бр 1, закопчава рајсфершлус путне торбе, са све Шаљићевим мелемом за сунчање. У оба случаја озбиљних реакција не може бити, јер су сви озбиљни аналитичари на одмору. Остали су само ретки , тзв.``лавораши``, који ризикују струјни удар изазван кратким спојем прстију на тастатури и оних у лавору, а који предвиђају да ће сеоски добошар на илинданском вашару у Муртеници 2011. саопштити да је Србија признала Косово. Лаик попут мене не може да замисли да УСС заседа на неком савском сплаву, уз музику и весеље. Лаику попут мене је примерено да мисли да УСС заседа, у за то одређеној згради, на одређеном месту, на одређени начин (уз подразумевајућу киселу воду), мада се према садржају саопштења УСС не може са сигурношћу тврдити на који начин се све то одиграло. Зашто? УСС је укинуо неку одлуку Владе Србије из 2003. године. То је све што се зна. Не знају се узроци, а поготову не последице. Колико је познато неко је морао покренути иницијативу за оцену уставности неке одлуке Владе из 2003! Ко? Када? По ком важећем Уставу? То се из саопштења не види. Одговорно изјављујем да то нисам био ја! Сви ви који ово читате сте потенцијални покретачи иницијативе (што би лепо рекао друг Кардељ: ``сви смо одговорни``). Да је неко покренуо иницијативу пред УСС, УСС би рекао: ``на основу иницијативе Пере, Жике и Лазе о оцени уставности тога и тога, УСС доноси следеће мишљење``, итд. Елем, нико није покренуо иницијативу. Можда грешим, али из свега познатог, УСС је то урадио по службеној дужности, те је само могуће да се накнадно измисле покретачи иницијативе.
Већ сам изгубио смисао за хумор када је у питању Метохија, а Косово нарочито. Да није тако, слатко бих се ругао клинцима из неког колективног смештаја у Реснику, чији је ћале донео у бараку 80 евра косовског додатка: ``У та-та (УСС), ко вам је крив кад сте позитвно дискриминисани``! Да се до краја разумемо, не ради се овде о количини новца или било каквих бенефиција. Ово све мирише на политички мотивисану одлуку Уставног суда, а пажљиви аналитичар ће се сложити да су сви политички мотивисани потези у другој половини ХХ века па до данас, а који се односе на делове наше земље као што су Метохија и Косово, обавезно противни интересима нашег народа и државе. Чија уста, онога ливада Да будемо голо искрени: Србија из много разлога не може да напуни сопствени буџет. Другим речима, не може сопственом снагом да плати: војску, просвету, здравство, пензије... Да би држава функционисала, принуђена је да добија помоћ ``уста на уста``, од стране ММФ-а. ММФ је, пак, институција чија политичка мисија до сада није била блиска српским националним интересима. Премијер и министарка финансија, сваки издах бирократа ММФ, доживљавају као златиборски ваздух, а бирократе ММФ могу да дишу, а и не морају. Није им нужда. Они својим дисањем и недисањем одређују наше судбине. У овом тренутку ММФ условљава нашу Владу по следећем принципу: ``Ми вам не дамо паре за Србе са Косова. Они су грађани друге државе, ако желе. Ако не желе, то је њихов проблем. Ако ви гос-н Цвеле имате сопствене паре да их финансирате, ми се демократски слажемо. По нашим сазнањима, ви их немате. Строго вас молимо да нам сваких 5 минута шаљете извештај о стању вашег буџета (Ballance Sheet). Ако нам се само учини да сте неки цент уложили у Косово, доћи ћемо у Бгд, и нећемо дисати! Да се зна чији су наши новци, гос-н Цвеле!``
Е сад, шта је фалинка оваквих, употребићу турски израз, акшам[2] пресуда и саопштења (као МСП, УСС), или што би наши стари рекли:``по`ладу да их не познаду``? Не могу да очекују медијску подршку, јер и њихови медији имају душу. Морају мало у августу да џабалебаре. Форумисти Б92, Блица и Преса, су покушали да ову тему актуелизују коментарима који гласе од прилике: ``Ех, тек што сам након 15 година заборавио оног риџу[3] Босанца из четрес'седмице, а ови са Косова испадоше још гори``. Међутим не успевају. Нема одјека! Од свих актуелних министара једино се Ивица Дачић оглашава. Изгледа да само њега крајишки риџовани нису спопадали у четрес'седмици. Злобници кажу да је то зато јер је у то време користио нетипично превозно средство – аутомобил. На крају крајева ово је тема која захтева веома много простора у српским медијима. Тог простора нема (сукоб Јелене Карлеуше са неким ``Пинк`` ликом је ипак знатно интересантнији, а и баш се ових дана потресам да ли ће Шехерезада и даље остати довољно заљубљена у Онура или ће мало смањити доживљај). Ово је тема која захтева пуно и времена. Пет минута за Србију Зоран Ђинђић је у Приштини (1990) рекао да је довољно да сваки Србин мисли о Косову 5 минута дневно (лично сам био присутан), па ћемо лако наћи решење. Ни сам не верујем да о Косову мислим 5 минута месечно. Одлука УСС се може окренути у нашу корист ако је дата као саопштење, али не и као пресуда. Да ли је она исправна? Мислим да јесте! Да ли је политички мотивисана? Мислим да јесте! Да ли стање у којем се налазе (или ће се налазити) делови наше државе, а чему ми Срби нисмо узрок, захтева специфичне мере наше државе? Мислим да да! Да ли такво стање обезбеђује атмосферу за финансијске и друге малверзације? Мислим да да! Да ли ``способни`` појединци то могу да злоупотребе? Мислим да да! Да ли се то дешава у Метохији и на Коосву? Мислим да да! Да ли се треба целом народу светити због тога? Мислим да не! Да ли је то добар изговор српском политичком естаблишменту, за све неуспехе на свим пољима? Мислим да да! На крају, да ли је држава Србија користила или користи физичке, интелектуалне, националне и стручне потенцијале метохијских и косовских Срба? Сигуран сам да не! Да ли би требало? Више сам него сигуран да да! |