Пара-парада, или чега се паметан стиди...

Чинило се да ће ове године парада по први пут бити одржана, и то без много буке. Није било уобичајених анти-геј текстова у новинама, ни анти-геј тема на форумима, које су се појављивале уочи сваке најаве параде. Све је указивало на то да су се грађани окренули другим темама. А онда је премијер Дачић изјавио како, иако хомосексуалци имају сва права, то није нормално [1]. Тада су почели уобичајени наслови у новинама и прича по форумима, и чини се да је тек тад пажња јавности поново скренута на најављено дешавање.

Светска здравствена организација је 1977. године означила хомосексуализам као ментални поремећај, али га је 1990. скинула са те листе. Што наравно не значи да су они у праву. Светска здравствена организација је сачињена од људи који доносе политички коректне дијагнозе, али обавеза да се у њих верује не важи за нас остале. Врста сексуалности, осећаји и наклоности не преносе се сексуалним путем, и не добијају се рођењем. То је јасно свакоме ко иоле уме да размишља, и ко не понавља политичке дијагнозе. Сексуалност се састоји од осећаја, искустава, мириса, догађаја, сећања и десетина других неизрецивих ствари, од којих се већина стиче одрастањем. Сви то знамо, и потпуно је невероватно да неко још увек може да верује у прогласе лекара из Светске организације. Човекова осећања нису део робота, па да се заснивају на ,,деловима'', који се налазе негде у телу.

Осим тога, уколико би се прихватило да је људско понашање условљено нечим што се добија рођењем, то би подразумевало и да пристајемо да верујемо да човеком примарно руководе нагони. Дакле, да неко има нагон да буде са супротним, а неко са својим полом, без емоција, без осећаја, само са нагоном са којим је рођен. Али кад би нагон био примаран (на страну што би бројна осећања, нпр. љубав, била непозната), људи би били као животиње, имали би односе на улицама, силовања би била уобичајена, а друштво би изгледало потпуно другачије. Кад би нагон био примаран, људи би се рађали и као педофили, силоватељи, некрофили... Ипак, није тако. Човек има нагон, али његово испољавање одређују свест, осећања и много других различитих ствари, оних ствари које се дешавају након рођења, кроз искуства кроз која се пролази. Нико се не рађа као хомосексуалац.

Значи, сви смо рођени исти, а различита сексуалност је, ако не болест, оно поремећај. Можда није ненормално и болесно, али јесте одступање од нормалног, уобичајеног.

Како год било, све и да то јесте нормално, жеља за парадом свакако није. Зна се ко парадира. Теза лидера хомосексуалних удружења да се они парадом боре за својих права је лажна теза, и не знам ко би уопште могао да верује у њу. Прво, због тога што нико ни на једном протесту није истакао своја права, за која се наводно протестом (парадом) боре. Верујем да ни већини учесника параде није познато за која се права боре. Транспаренти ,,Ово је прајд'', нису истицање права. И друго, у западном свету и државама у којима су Параде поноса уобичајене, одавно су се изборили за оно што су хтели, па им опет не пада на памет да прекидају са парадама. Значи, оне немају везе са борбом за права. Оне су у неким државама повод за јавне хомосексуалне баханалије.

Кад се говори о овој теми, морало би да буде јасно да то не само што није борба за нека права, него није ни парада хомосексуалаца. То је парада егзибициониста. Имам неколико пријатеља хомосексуалаца, и никоме од њих не пада на памет да се шета улицама у тој паради. Као и већина нас ,,нормалног'', просечног света, своја осећања и наклоности чувају за места и време која су предвиђена за то. Уколико би се сутра организовала некаква парада хетеросексуалаца, опет то не би била њихова парада, него парада егзибициониста. На страну сад то што би чак и пристојног егзибиционисту морало да буде срамота да инсистира на паради поноса коју обезбеђује шест хиљада полицајаца. И срамота зато што то није примерено тренутку, и срамота зато што је признавање глупости, која очекује да га геј противници након тако одржане параде више воле.

Такође, није тачна теза да су такве параде утицале да на западу више не буде анти гејева. Чини се да ни параде, ни закони нису много утицали на то, и међу обичним светом, ма како толерантни били, увек ће бити извесне, благе подозривости. Осим тога, нажалост, ни насиље против хомосексуалаца у западним државама се не смањује [2] [3] [4] [5] . И у Уједињеним нацијама се још увек нису договорили око тога. Декларација Уједињених нација о сексуалној оријентацији и родном идентитету, која је у Генералној скупштини представљена још 18. децембра, 2008., још увек није усвојена [6]. Што се тиче Уједињених нација, на основу усвојених докумената, чини се да је свет наклоњенији традиционалним вредностима. Крајем прошле године, у Савету за људска права прихваћена је резолуција Русије (Promoting human rights and fundamental freedoms through a better understanding of traditional values of humankind [7] [8] [9]), којом се промовишу традиционалне вредности.

С друге стране, оно што се у Србији дешавало је велика брука и за власт. Србија се већ тринаест година налази на европском путу, а ова влада је знала за стање у држави поводом тог питања, и имала је годину дана да се припреми за параду. Министар полиције је имао пуних пет година да се припреми. Детаље безбедносне процене које је добио ове године, добијао је и раније, и сигурно су познате особе и организације које су претња за одржавање параде. Уколико су одабрали европски пут уместо борбе за независност, морали су да знају да пут у Европу подразумева и слободно одржавање Параде поноса. Могу они колико год пута желе да понављају да хулигани нису победили, али хулигани у овом случају јесу победили. И велика је срамота да држава ништа не уме да уради поводом тога. Нема сумње да је било ризично, и ако је заиста тако, добро је што је забрањена, али је срамота да власт за све ове године, знајући да је то цена за њихов политички програм који води ка Европи, није умела да уради ништа поводом тога.

Део онога шта мислим о паради сам написао, али уколико постоје грађани Србије који желе да тако испољавају своја уверења, и да при том та шетња не буде скаредна, апсолутно их подржавам и не видим зашто би та шетња била лоша по друштво. У Србији постоји Закон о забрани дискриминације, сви грађани имају право на слободно окупљање, и ова влада би морала да учини све да се закони спроводе, уместо што поново кроз изјаве министра полиције утиче на поларизацију грађана.

Овако, сваке године у ово време, у Србији као да се одржава општи Карневал лудости. Једни се понашају као да је парада најважнија ствар у свемиру, као да ће она нешто велико да реши, као да нема других проблема, и након полу-успешне параде одржане у петак, понашају се као да су победнички револуционари, управо дошли са Октобарске револуције. А други их јуре по граду, и желе да их пребију. И нико не зна зашто. Кад бисмо их питали, ни они сами не би знали.

Потпуно је невероватно да се овде већина не узбуђује претерано због Косова и Метохије, да нико не обраћа пажњу на проблеме пољопривредника, на десетине хиљада отпуштених, стотине хиљада незапослених, нико се не буни због раста цена, због појаве ГМО хране у Србији, и за ко зна колико других великих проблема нигде протеста у Србији, али пола Србије устаје на ноге кад год се помене шетња неколико десетина егзибициониста. Неће Србија пропасти због њихове шетње, неће Бог послати муње и громове, и Београд неће бити окамењен као Гомора, ништа се страшно десити неће. Ни породичне вредности ни традиција не могу да пропадну због такве шетње, не знам ни како неко може да помисли на то.

Ни хомосексуалци нису нимало угрожени и наивни, како неки желе да их представе. Упорно нападање православаца, прављење карикатура са патријархом Павлом и великодостојницима, изругивање иконама... Након параде у петак, неко је развалио капију на улазу у Вазнесењску цркву, која се налази на путу којим су прошли. Ако се представници хомосексуалаца већ залажу за толеранцију, и тврде како су угрожени, онда би морали да знају шта значи та угроженост, и да својим примером покажу да не желе да угрожавају, а не да се спрдају са нечијим верским осећањима и нападају цркву и вернике. Мало више толеранције са обе стране донело би велики напредак.