Para-parada, ili čega se pametan stidi...

Činilo se da će ove godine parada po prvi put biti održana, i to bez mnogo buke. Nije bilo uobičajenih anti-gej tekstova u novinama, ni anti-gej tema na forumima, koje su se pojavljivale uoči svake najave parade. Sve je ukazivalo na to da su se građani okrenuli drugim temama. A onda je premijer Dačić izjavio kako, iako homoseksualci imaju sva prava, to nije normalno [1]. Tada su počeli uobičajeni naslovi u novinama i priča po forumima, i čini se da je tek tad pažnja javnosti ponovo skrenuta na najavljeno dešavanje.

Svetska zdravstvena organizacija je 1977. godine označila homoseksualizam kao mentalni poremećaj, ali ga je 1990. skinula sa te liste. Što naravno ne znači da su oni u pravu. Svetska zdravstvena organizacija je sačinjena od ljudi koji donose politički korektne dijagnoze, ali obaveza da se u njih veruje ne važi za nas ostale. Vrsta seksualnosti, osećaji i naklonosti ne prenose se seksualnim putem, i ne dobijaju se rođenjem. To je jasno svakome ko iole ume da razmišlja, i ko ne ponavlja političke dijagnoze. Seksualnost se sastoji od osećaja, iskustava, mirisa, događaja, sećanja i desetina drugih neizrecivih stvari, od kojih se većina stiče odrastanjem. Svi to znamo, i potpuno je neverovatno da neko još uvek može da veruje u proglase lekara iz Svetske organizacije. Čovekova osećanja nisu deo robota, pa da se zasnivaju na ,,delovima'', koji se nalaze negde u telu.

Osim toga, ukoliko bi se prihvatilo da je ljudsko ponašanje uslovljeno nečim što se dobija rođenjem, to bi podrazumevalo i da pristajemo da verujemo da čovekom primarno rukovode nagoni. Dakle, da neko ima nagon da bude sa suprotnim, a neko sa svojim polom, bez emocija, bez osećaja, samo sa nagonom sa kojim je rođen. Ali kad bi nagon bio primaran (na stranu što bi brojna osećanja, npr. ljubav, bila nepoznata), ljudi bi bili kao životinje, imali bi odnose na ulicama, silovanja bi bila uobičajena, a društvo bi izgledalo potpuno drugačije. Kad bi nagon bio primaran, ljudi bi se rađali i kao pedofili, silovatelji, nekrofili... Ipak, nije tako. Čovek ima nagon, ali njegovo ispoljavanje određuju svest, osećanja i mnogo drugih različitih stvari, onih stvari koje se dešavaju nakon rođenja, kroz iskustva kroz koja se prolazi. Niko se ne rađa kao homoseksualac.

Znači, svi smo rođeni isti, a različita seksualnost je, ako ne bolest, ono poremećaj. Možda nije nenormalno i bolesno, ali jeste odstupanje od normalnog, uobičajenog.

Kako god bilo, sve i da to jeste normalno, želja za paradom svakako nije. Zna se ko paradira. Teza lidera homoseksualnih udruženja da se oni paradom bore za svojih prava je lažna teza, i ne znam ko bi uopšte mogao da veruje u nju. Prvo, zbog toga što niko ni na jednom protestu nije istakao svoja prava, za koja se navodno protestom (paradom) bore. Verujem da ni većini učesnika parade nije poznato za koja se prava bore. Transparenti ,,Ovo je prajd'', nisu isticanje prava. I drugo, u zapadnom svetu i državama u kojima su Parade ponosa uobičajene, odavno su se izborili za ono što su hteli, pa im opet ne pada na pamet da prekidaju sa paradama. Znači, one nemaju veze sa borbom za prava. One su u nekim državama povod za javne homoseksualne bahanalije.

Kad se govori o ovoj temi, moralo bi da bude jasno da to ne samo što nije borba za neka prava, nego nije ni parada homoseksualaca. To je parada egzibicionista. Imam nekoliko prijatelja homoseksualaca, i nikome od njih ne pada na pamet da se šeta ulicama u toj paradi. Kao i većina nas ,,normalnog'', prosečnog sveta, svoja osećanja i naklonosti čuvaju za mesta i vreme koja su predviđena za to. Ukoliko bi se sutra organizovala nekakva parada heteroseksualaca, opet to ne bi bila njihova parada, nego parada egzibicionista. Na stranu sad to što bi čak i pristojnog egzibicionistu moralo da bude sramota da insistira na paradi ponosa koju obezbeđuje šest hiljada policajaca. I sramota zato što to nije primereno trenutku, i sramota zato što je priznavanje gluposti, koja očekuje da ga gej protivnici nakon tako održane parade više vole.

Takođe, nije tačna teza da su takve parade uticale da na zapadu više ne bude anti gejeva. Čini se da ni parade, ni zakoni nisu mnogo uticali na to, i među običnim svetom, ma kako tolerantni bili, uvek će biti izvesne, blage podozrivosti. Osim toga, nažalost, ni nasilje protiv homoseksualaca u zapadnim državama se ne smanjuje [2] [3] [4] [5] . I u Ujedinjenim nacijama se još uvek nisu dogovorili oko toga. Deklaracija Ujedinjenih nacija o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, koja je u Generalnoj skupštini predstavljena još 18. decembra, 2008., još uvek nije usvojena [6]. Što se tiče Ujedinjenih nacija, na osnovu usvojenih dokumenata, čini se da je svet naklonjeniji tradicionalnim vrednostima. Krajem prošle godine, u Savetu za ljudska prava prihvaćena je rezolucija Rusije (Promoting human rights and fundamental freedoms through a better understanding of traditional values of humankind [7] [8] [9]), kojom se promovišu tradicionalne vrednosti.

S druge strane, ono što se u Srbiji dešavalo je velika bruka i za vlast. Srbija se već trinaest godina nalazi na evropskom putu, a ova vlada je znala za stanje u državi povodom tog pitanja, i imala je godinu dana da se pripremi za paradu. Ministar policije je imao punih pet godina da se pripremi. Detalje bezbednosne procene koje je dobio ove godine, dobijao je i ranije, i sigurno su poznate osobe i organizacije koje su pretnja za održavanje parade. Ukoliko su odabrali evropski put umesto borbe za nezavisnost, morali su da znaju da put u Evropu podrazumeva i slobodno održavanje Parade ponosa. Mogu oni koliko god puta žele da ponavljaju da huligani nisu pobedili, ali huligani u ovom slučaju jesu pobedili. I velika je sramota da država ništa ne ume da uradi povodom toga. Nema sumnje da je bilo rizično, i ako je zaista tako, dobro je što je zabranjena, ali je sramota da vlast za sve ove godine, znajući da je to cena za njihov politički program koji vodi ka Evropi, nije umela da uradi ništa povodom toga.

Deo onoga šta mislim o paradi sam napisao, ali ukoliko postoje građani Srbije koji žele da tako ispoljavaju svoja uverenja, i da pri tom ta šetnja ne bude skaredna, apsolutno ih podržavam i ne vidim zašto bi ta šetnja bila loša po društvo. U Srbiji postoji Zakon o zabrani diskriminacije, svi građani imaju pravo na slobodno okupljanje, i ova vlada bi morala da učini sve da se zakoni sprovode, umesto što ponovo kroz izjave ministra policije utiče na polarizaciju građana.

Ovako, svake godine u ovo vreme, u Srbiji kao da se održava opšti Karneval ludosti. Jedni se ponašaju kao da je parada najvažnija stvar u svemiru, kao da će ona nešto veliko da reši, kao da nema drugih problema, i nakon polu-uspešne parade održane u petak, ponašaju se kao da su pobednički revolucionari, upravo došli sa Oktobarske revolucije. A drugi ih jure po gradu, i žele da ih prebiju. I niko ne zna zašto. Kad bismo ih pitali, ni oni sami ne bi znali.

Potpuno je neverovatno da se ovde većina ne uzbuđuje preterano zbog Kosova i Metohije, da niko ne obraća pažnju na probleme poljoprivrednika, na desetine hiljada otpuštenih, stotine hiljada nezaposlenih, niko se ne buni zbog rasta cena, zbog pojave GMO hrane u Srbiji, i za ko zna koliko drugih velikih problema nigde protesta u Srbiji, ali pola Srbije ustaje na noge kad god se pomene šetnja nekoliko desetina egzibicionista. Neće Srbija propasti zbog njihove šetnje, neće Bog poslati munje i gromove, i Beograd neće biti okamenjen kao Gomora, ništa se strašno desiti neće. Ni porodične vrednosti ni tradicija ne mogu da propadnu zbog takve šetnje, ne znam ni kako neko može da pomisli na to.

Ni homoseksualci nisu nimalo ugroženi i naivni, kako neki žele da ih predstave. Uporno napadanje pravoslavaca, pravljenje karikatura sa patrijarhom Pavlom i velikodostojnicima, izrugivanje ikonama... Nakon parade u petak, neko je razvalio kapiju na ulazu u Vaznesenjsku crkvu, koja se nalazi na putu kojim su prošli. Ako se predstavnici homoseksualaca već zalažu za toleranciju, i tvrde kako su ugroženi, onda bi morali da znaju šta znači ta ugroženost, i da svojim primerom pokažu da ne žele da ugrožavaju, a ne da se sprdaju sa nečijim verskim osećanjima i napadaju crkvu i vernike. Malo više tolerancije sa obe strane donelo bi veliki napredak.