Kulturna politika | |||
(Ne)potreban listing Dragana Kolarevića |
subota, 15. septembar 2012. | |
To što je pesnik po vokaciji, Dragan Kolarević, pomoćnik ministra kulture, koji je po vokaciji reditelj, a po lokaciji poslastičar – uopšte nije iznenađujuće. Jer je pomoćnik ministra kulture dokazano to po svojoj tradicionalnoj funkciji, pa šta, ako i sa patriotskim andergroundom?! Pesnik i književnik Kolarević bio je i pomoćnik ministra kulture Željka Simića u vreme kada je Željko to bio. Prema tome, pesnik Kolarević ima iskustvo u oblasti pomoćništva ministrima kulture i šta drugo može nego da im pomaže? Koliko je pomogao ministru Simiću teško je utvrditi jer Simiću pomoć i nije bila potrebna, a koliko će pomoći aktuelnom ministru Bratislavu Petkoviću (ukoliko Kolarević, a ne Petković) ostane na toj funkciji – to ćemo imati prilike da vidimo po raznim srpskim kulturnjačkim destinacijama tipa pozorišta, muzeji, vodovod, kanalizacija, pošta, slatka kuća i gorki list... Svakako da znam za ime Dragana Kolarevića, kolege i saradnika u časopisu u kome i sama sarađujem i nikada ga ne bih – kao što Pančić ne zna pravo ministrovo ime – permutovala u Dragišu umesto Dragana! Stvar je u tome što se nažalost osebujna poetska vokacija Kolarevićeva nečim izazvana pretače u vokaciju pomoćnika ministra kulture. Te, sa te pozicije pomoćnik objavljuje vrlo opsežan i potkovan, takoreći zakovan tekst u “Novom standardu” pod naslovom koji je zainteresovanima poznat kao nekakav ustanak. O elaboratu pesnika i pomoćnika koji vrvi od podataka mahom nespornih, mada za neke i spornih, mogle bi se izreći i reči hvale o autorovoj erudiciji i raskošnim kulturološkim pesničkim slobodama, ali je pesnik nažalost, pri samom kraju teksta – što ne priliči ni vokaciji ni funkciji – izneo listing imena kojima je izazvao “antidemokratski” i civilizacijski skandal! Liste su zaista poslednji humanistički argument od čistke u Mesopotamiji naovamo, te ih se treba kloniti kako u pisanju, tako i u čitanju. No, liste su evidentno postojale i u prethodnom demokratskom miljeu, naročito na planu kulture, te su se neki kreativni ljudi samo pomoću trikova mogli javno oglašavati i promovisati, dok se uspavani čuvar listinga ne bi prenuo iz kratkotrajnog sna. Pouzdano znam za časne filozofe, esejiste i stvaraoce koji nisu imali ulaznicu ni za šta, te su se povukli , oboleli i poprilično nagoreli od diskretne vlastodržačke lomače. Kada je dotični pomoćnik ministra kulture objavio svoj (nepotrebni) listing, opozicionar Boris Tadić, pomoćnik Borisa Tadića, zatražio je njegovu “hitnu smenu”! Da li je Kolarević toliko značajan kao pomoćnik da bi Boris Tadić, pomoćnik Borisa Tadića, izgubio načas elementarno dostojanstvo samo zbog toga što je pomoćnik ministra naveo svima poznata imena kulturnjačke podrške prethodne vlasti?! Zar ne bi bilo elegantnije rešenje po Borisa, koji rešenje treži na širem planu, da se u medijima oglasio “listingom na listing”, nego što traži hitnu smenu autora jednog teksta od koga se očekivalo da će ga napisati?! U jednoj važnoj stvari sam saglasna sa jednim razjarenim kolegom, da je “kultura lakmus društvene zbilje”, izrečene povodom imenovanja Bratislava Petkovića za vođenje resora, ali nisam saglasna – bez obzira na lakmus žuti ili crveni – da će nas baš smrtonosno pogoditi prejaka reč! Niti je na Kolareviću bilo, makar i uz blagoslov šefa, da apostrofira ljude kojima samo nije znao još broj cipela, niti je na opozicionaru Tadiću da traži baš tu “smenu”, zato što se sa sopstvenom nevoljno suočio. Demokratija se ne iscrpljuje u svojoj dostignutoj definiciji, već se redefiniše u svakoj nelagodnoj situaciji (Tadić), niti se vlast iscrpljuje u ishitrenim čistkama jer ne može ni naslutiti preobraćanje bilo kakvih i kojih sa bilo kakvih i kojih navedenih listinga! POMOĆNIK MINISTRA KULTURE, dok se ne dokaže suprotno, ostaje pomoćnik ministra kulture, a Boris Tadić, pomoćnik Borisa Tadića, trebalo bi da ima preča posla u oblastima kulture, politike, sporta, razonode i ostalih slobodnih aktivnosti. U ovoj podeli filmski naslov “Svi predsednikovi ljudi”, konkuriše pobedničkom Kunderinom naslovu “ Život je negde drugde”. |