Politika „depolitizacije“

Tog dana kada je telefon zazvonio u redakciji NSPM-a nije bilo nikog osim mene, pa sam ja podigao slušalicu. Sa druge strane žice je bio jedan pristojan mladi gospodin (u daljem tekstu „Gospodin U.“) koji je želeo da razgovara sa Šefom. Naime, pomenuti U. je bio jedan od ljudi iz organizacije Sajma poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta, koji je trebalo da se održi (a u trenutku objavljivanja ovog teksta će već najverovatnije biti održan) od 4. do 6. oktobra, pa je našoj redakciji hteo da ponudi najprostiji oblik saradnje – mi bismo (tj. ja, da budem precizniji) preneli neke vesti sa samog Sajma, poput najave, otvaranja i rezultata na našem sajtu, a oni bi zauzvrat postavili naš logo kao jednog od medijskih pokrovitelja događaja, što u praksi znači da bi se naš logo pojavio u svakoj zvaničnoj brošuri, plakatu itd.

Kako sam bio svestan toga da se mi uglavnom ne bavimo takvom vrstom delatnosti, spomenuo sam pomenutom U.-u da ne mogu ništa da obećam, ali da ću u svakom slučaju pitati Šefa, i na tome se taj prvi naš razgovor i završio. Elem, nakon što je Šef došao i čuo predlog, na moje blago iznenađenje je pristao da se to odradi jer, kako je rekao, „mogli bismo da pomognemo tim ljudima a pri tom ovo nam je prilika da ne budemo stalno oslonjeni samo na visoku politiku“.

Ono što od tog trenutka sledi je, međutim, priča koja naliči na scene iz loših komedija – narednih dana ja bezuspešno pokušavam da napravim kontakt preko pomenutog U.-a, sa namerom da organizujemo intervju sa nekim od organizatora tog Sajma koji bi išao kao najava samog događaja dan pre otvaranja. Da se razumemo, pomenuti U. se svaki put pristojno javlja, ali odlaže bilo kakav kontakt, da bi mi, konačno, u sredu, 3. oktobra, priznao (iako se videlo da mu je bilo jako neprijatno zbog toga) da su mu njegovi šefovi rekli da za NSPM na tom događaju ne bi trebalo da bude mesta. Razlog za to je prost – time bi se pomenuti Sajam politizovao. Sam U. mi se zapravo izvinjavao zbog ovakve čudne okolnosti, mada ni sam nije mogao da objasni kako se, recimo, jedan NIN našao tu, ako već nije bilo mesta za politizaciju samog događaja. (Naravno, prvo što sam pomislio je da možda upravo to što se NIN tu našao „pomalo“ sprečava i NSPM da se nađe na istom mestu, ali se trudim da ne razmišljam u tom pravcu jer se plašim da ne postanem, ne daj bože, paranoik.)

Kakav zaključak dati posle nečeg ovakvog? Šta uopšte, ukoliko su iskreni, ti glavni organizatori misle da će postići navodnom depolitizacijom ovog događaja? Šta je uopšte „depolitizacija“, odnosno, postoji li ijedno društvo koje nema politiku (Aristotel je čoveka upravo definisao kao „ zoon politicon“)?

Odgovor je naravno negativan, jer jedno podrazumeva drugo, a termin „depolitizacije“ može da ide samo u prilog ideologije onih ljudi koje su stari Atinjani nazivali idiotes. Nije slučajno što je prava kolevka prave demokratije shvatala da je odgovoran građanin zapravo političan (više o tome sam već pisao u tekstu „Beli listić ili tabula rasa“[1]), dok su oni koji nisu politični svojevrsni idioti, kao što nije slučajno ni to što su Atinjani izabrali ovu reč za apolitične građane, jer su s razlogom smatrali da je, između ostalog, sa takvima mnogo lakše vladati i manipulisati.

Ono što možda samo donekle predstavlja određenu nedoumicu je zašto depolitizacija postaje dominantan model u većem delu tzv. „razvijenog sveta“, pa evo, i ovde, u Srbiji, gde jedan analitički portal poput našeg NSPM-a biva obeležen kao „politizovani“, nakon čega bi valjda bilo poželjno da sve organizacije i institucije izbegavaju nas „gubave“ (a o eventualnim sponzorima da i ne govorimo). Jedini odgovor koji mi pada na pamet je da oni koji nas već decenijama pritiskaju na svim frontovima i žele da se Srbi manu politike, kako bi bili lakši plen za vladanje.

Teško mi je da ne pomislim da iza svega toga ne stoji namera „nekoga iz senke“ da se stvori ambivalentna populacija koja će lakše prihvatati svaki nametnut zvanični politički stav, ma kakav on bio. Zapravo, radi se o svojevrsnoj politici idiotizacije (što već zvuči dosta grublje, ali i preciznije nego „depolitizacija“) sa kojom ćemo pre ili kasnije morati da uđemo u žešći sukob, jer se i na ovom primeru već nazire da će ovaj, po meni, neoliberalni koncept, kao svog glavnog neprijatelja u budućnosti videti bilo kakvo kritičko mišljenje o društvu bez obzira na to sa kojeg ideološkog stanovišta će takvo razmišljanje biti upućivano.

Za njih će biti svejedno da li ste socijalista, komunista, nacionalista ili nešto treće – svi ćemo se mi naći u istom košu „ekstremista“ i „fašista“, i slično kao što je nacistička ideologija imala Jevreje i komuniste, a komunistička buržoaziju i „trule“ kapitaliste, tako se čini da  će i ova post-moderno neoliberalna, imati nas „politizovane“.