Veliki brat na životinjskoj farmi

Stigla je jesen, doba ajvara, štrajkova i saobraćajnih kolapsa. I vreme kada već tradicionalno „startuju“ rijaliti šou programi, moderne gladijatorske igre u kojima se probrani takmičari, dobrovoljno se izlažući različitim oblicima medijske torture, nadmeću za svojih 5 minuta slave. Usled nove jesenje šeme rejtinzi tv-stanica počinju da se penju, a raznovrsnost televizijske ponude da opada poput požutelog lišća.

Ove sezone, rijaliti šou programa više je nego ikad – pored već pomalo ocvalog „Velikog brata“ i nove sezone „Survajvora“ u trku za milionsku gledanost uskočili su „Farma“, „Ja imam talenat“, „Javni konkurs“ i „Mame u štrajku“.

Leba sa motiku

Kao delikates u ovogodišnjoj rijaliti ponudi mesecima je najavljivan novi šou televizije Pink "Farma“, koji gledaocima nudi ono što po pravilu najviše vole da vide – poznate ličnosti u njima nepoznatom okruženju. Ovaj put, selebritiji su postali fensi seljaci, a mikrofone i svetlost reflektora zamenili su za motike i miris stajskog đubriva.

Ako je verovati štampi, pet miliona ljudi gledalo je njihov ulazak na farmu, nestrpljivo iščekujući da vidi ko će se to sledeća dva meseca dobrovoljno baviti onim od čega većina stanovnika Srbije čeka prvu priliku da pobegne glavom bez obzira. Kao i obično, ispostavilo se da te dugo najavljivane zvezde, baš i nisu bog zna koliko sjajne - poznati koje su producenti Farme uspeli da privole na spavanje u slamarici uglavnom pripadaju kategorijama „zvezdica“, bivših ili eventualno budućih zvezda, onih kojima je pojavljivanje u „Farmi“ prilika da nas podsete da postoje ili onih koji bi tek da se ozbiljnije afirmišu. Ima tu nekadašnjih fudbalera, bivših voditelja, predsednika opština na neplaćenom odsustvu, poluzaboravljenih pevačica, ali i (ne tako) mladih i perspektivnih štićenika/ca Grand produkcije.

Glamurozne zvezde ili ne, Srbija sada konačno može da se naslađuje gledajući kako se i njeni slavni znoje i žuljaju svoje na fizički rad nenavikle ručice, te kako reaguju na nove i nepoznate situacije poput cepanja drva ili korišćenja poljskog vecea.  Svakodnevno, mediji nas izveštavaju o njihovim najnovijim  „podvizima“ – muži krava, pranju gaća na ruke, mešenju hleba, pravljenju ajvara. Ruku na srce, kao što ni oni baš nisu prave zvezde, tako ni njihov seljački život nije baš sasvim pravi – tabloidi su nas već izvestili o tome ko od fensi seljaka ima redovne posete frizera, ko je poneo svoju posteljinu od kuće jer ne trpi grubo tkanje, a ko nije mogao da se rastane od svog kučeta „na baterije“.

Na kraju, u celu priču uključila su se i društva za zaštitu životinja, zabrinuta zbog mogućnosti zlostavljanja goveda i prasića pred širokim auditorijumom. Navodno, u vreme sveopšteg porasta nasilja u srpskom društvu, zavrtanje šija kokoškama u prajm tajmu mogla bi da bude ona kap koja će preliti čašu... 

Leba bez motiku

Što se tiče novog ciklusa Velikog brata, producenti su, svesni sve ozbiljnije konkurencije ali i poprilične istrošenosti ovog koncepta posle par sezona, odlučili da malo uozbilje stvar. U kuću su pokupili do sada naj „zanimljiviju“ ekipu, očigledno rešeni da konačno stvore uslove za taj famozni seks u kući koji su gledaoci u drugim, kulturno naprednijim zemljama, već odavno izgustirali u svim mogućim kombinacijama.

Tako smo u najnovijem Velikom bratu, koji je u Srbiji jednom davno reklamiran kao program koji zapravo samo odslikava našu realnost, i koji u sebi nosi veliki demokratski potencijal, dobili jednu, po sopstvenim rečima „načitanu“ zabavljačicu po imenu „Seksi Sandra“, plavušu, starletu i nimfomanku iz Kraljeva Jocu, kepeca iz Podgorice, seksualno hiperaktivnog klona Radoša Bajića, obožavateljku Zorana Đinđića, lepoticu sa jednom nogom, blizance iz Živinaca i pirođanca koji ne voli pametne devojke jer ih ne razume kad pričaju. Rezultat nije izostao – već prve noći palo je „vatanje“ pred kamerama, sledećeg dana javno menjanje tampona. Ako do kraja sezone ni ovog puta ne dođe do tako dugo očekivanog seksa, producentima ne ostaje ništa drugo osim da sledeći put učesnike uvezu iz neke evropskije i manje „konzervativne“ sredine.  Tamo ionako više nikog ni ne zanima uživo seks u Velikom bratu – u Britaniji recimo, od ove jeseni najpoznatiji rijaliti šou više nije ni na programu zbog očajne gledanosti. Očigledno, svega se čovek u životu zasiti pa i Seksi Sandri.

Najzad, oni koje ne privlači boravak ni u modernom ni u rustikalnom kavezu, uvek mogu da izaberu neki od jesenjih aduta drugih tv-stanica. „Javni konkurs“ obećava druženje sa jednim bivšim ministrom kulture, „Menjam ženu“ pruža priliku da se najzad malo razbije monotonija u bračnom životu dok „Mame u štrajku“ daju šansu obavezama zatrpanim mamama da se javno osvete svojim lenjim muževima koje su jednom davno same izabrale. A oni, koji pored želje za slavom još imaju i neki bonus talenat, sada mogu da ga predstave pred celom nacijom u licenciranom svetskom rijaliti hitu „Ja imam talenat“, i tako možda postanu srpska Suzan Bojl. Ako ih sreća bude htela, do sledeće sezone imaju vremena i da se proslave, i da preguraju nervni slom, depresiju, bulimiju i objavljivanje privatnih porno snimaka, i da se opet podignu iz pepela, i da opet budu zaboravljeni. A onda, u septembru, čim startuje nova rijaliti sezona, svoju slavu mogu da još jednom da povrate čisteći kokošinjce ili menjajući tampone naočigled miliona manje srećnih Srba.