Politički život | |||
Bez baze u nacionalnoj buržoaziji i bez ideološke podrške SPC desnica nema izgleda da ugrozi Vučića |
utorak, 26. decembar 2023. | |
Zbog promene međunarodnih okolnosti, pre svega rata u Ukrajini, nastupio je kritičan momenat u srpskoj politici. Zapadu je u ovom momentu veoma važno da konsoliduje "blok na vlasti" u Srbiji koji će definitivno proterati Rusiju sa Balkana. Proevropska opozicija napravila je dovoljno dobar izborni rezultat,tako da Zapad može da vrši pritisak na Vučića da zajedno sa njom napravi proevropski politički kartel. To bi Vučiću olakšalo da ispuni obećanja koja je dao u Briselu i Vašingtonu. Da podsetim: od Vučića Zapad traži da prizna Kosovo, uvede sankcije Rusiji i likvidira političku autonomiju Republike Srpske. Događaji u Beogradu od 24. decembra mogli bi da otežaju realizaciju takvog plana.
Uvoz birača iz Republike Srpske je krajnje neodgovoran čin. Time se podstiče sukob između Srba iz Srbije i Srba iz susednih država. Drugi će u svojim državama biti optuženi da su produžena ruka Beograda, ili još gore, Moskve. A kad dođe stani-pani Beograd će ih ostaviti na cedilu, kao 1995. Nesrećnici koji su došli iz RS da glasaju na izborima u Srbiji biće sledeća žrtva naprednjačke bezobzirne volje za moć. Pošteni izbori u državi u kojoj postoji tolika asimetrija moći između vlasti i opozicije su nemogući. Formalno, svi učesnici izbornog postupka imaju ista prava. "Između jednakih prava odlučuje sila" (Marks). Sistem u Srbiji je autoritaran, delovanje protivnika režima je gotovo u potpunosti onemogućeno. Ali, postoje brojne slabosti u opoziciji. Desnica ne prihvata da više ne može da dobija glasove na kosovskom pitanju. Pokušaj Dveri da pravoslavlje konvertuje u antisekularističku političku ideologiju„hrišćanskog nacionalizma“ nije uspeo. Politikolozi tvrde da je cilj političke mobilizacija religije stvaranje zajednice izabranih čija misija je da spasi čovečanstvo od preteće i neminovne apokalipse. Kod Srba religioznost je više običajnost i obeležje nacionalnog identiteta nego vera u ponovni dolazak spasitelja. Nacionalno-pravoslavni konzervativizam (svetosavlje) je kulturno - politički program koji nema jasan ekonomsko-socijalni koncept koji bi mogao da konkuriše kosmopolitskom neoliberalizmu.
Problem srpske nacionalne desnice sastoji se u i tome što ne postoji nacionalna buržoazija sa relativno autonomnom bazom akumulacije kapitala i stabilnom pozicijom u političkoj strukturi. Hapšenjem i krivičnim progonom Miroslava Miškovića Vučić je obuzdao političke ambicije srpske buržoazije koja, da bi opstala, mora da prihvati podređenost globalnom kapitalu. Osim toga, desničarsku ideologiju propagira i vladajuća stranka koja je u isto vreme glavni instrument podređivanja Srbije vladajućim zapadnim silama i pretvaranja naše zemlje u zavisnu socijalnu formaciju. Gramši je pisao: „..često takozvana "partija tuđina" nije ona koju kao takvu vulgarno označuju, nego baš ona najnacionalističkija partija koja manje predstavlja vitalne snage svoje zemlje, a više njihovu potčinjenost i ekonomsku podjarmljenost hegemonističkim nacijama.“ Veliki hendikep desnog opozicionog političkog spektra u Srbiji je i u tome što ključna ideološka instiutucija desnice, Srpska pravoslavna crkva , podržava Vučića. Bez baze u nacionalnoj buržoaziji i ideološke podrške SPC desnica nema izgleda da ugrozi Vučića.
Evroliberali ne prihvataju da je EU u velikoj krizi i da je dalje proširenje potpuno neizvesno i verovatno neisplativo za nove članice. Stranke koje pripadaju koaliciji SNP ne govore o klasnom nasilju. Radnici ginu na poslu, obespravljeni su i slabo plaćeni. Moć koju vlasnici kapitala imaju nad radnicima je nasilje koje prvima garantuje država. Koalicija SNP sa 23,5 posto glasova verovatno je dostigla svoj maksimum sa postojećom političkom platformom. A očigledno je da nema nameru da se menja i da zauzme kritičniji stav prema EU. Obe opozicione grupacije moraju da menjaju svoje programe ukoliko žele da dobijaju glasove birača. Velike teme ne zanimaju obične ljude (Kosovo, EU, ekologija). Važno im je kako da preguraju do kraja meseca. Vučić je podelio milostinju uoči izbora i pobedio."Hleb naš nasušni daj nam danas.“ Uspeh liste kontroverznog lekara Branimira Nestorovića obično se prikazuje kao najveće iznenađenje proteklih izbora. Takve političke pojave, poput Nestorovića, svugde postoje, a uticaj antivaksera i sličnih pokreta veći je u mnogim zapadnim državama nego u Srbiji. Stranke koje su podržavale vakcinaciju protiv kovida imaće u novom sazivu Narodne skupštine potpunu dominaciju. Nestorović je klasični žovijalni, bezobzirni demagog koji improvizuje političke nastupe i trudi se da bude ekstravagantan. Ne brine ga mnogo što su mu stavovi često protivrečni i besmisleni. Jedna od propagandnih laži režima, na kojoj naročito insistira Nestorović, je da opozicija hoće da izvede Majdan u Srbiji. Zapad je u Ukrajini 2014. srušio prorusku vladu. U Srbiji je na vlasti Vučić koji je realizator zapadnih interesa. Zapad njega podržava i nema nameru da ga ruši.
Protesti protiv šeregularnosti izbora mogu uspeti samo ukoliko prerastu u opšti bunt protiv naprednjačkog načina vladavine. Krađe ima na sve strane, država je u rasulu. Neophodan je masovni narodni pokret za spas naše države, uspostavljanje demokratije i socijalne pravde. Važno je politizovani društvo i suprotstaviti se stavovima da se ništa ne može promeniti. Brze promene svakako nisu moguće, neophodno je svakodnevno uporno angažovanje. Maks Veber je govorio: „Politika znači snažno, lagano bušenje tvrdih dasaka, sa strašću i merom istovremeno.“ U društvima se smenjuju stanja apatije i političke mobilizacije. Socijalni psiholozi apatiju definišu kao stanje emocionalne iscrpljenosti, ravnodušnosti i odustajanje od traženja kreativnih alternativa. Ali takva ravnodušnost prema društvenim zbivanjima moguća je samo dok postoje minimalni uslovi za golo održavanje života. Kako se Vučićev način vladavine zasniva na korumpiranju birača zaduživanjem na međunarodnim finansijskim tržištima, režim će trajati dok kamatne stope nisu visoke. Naprednjacima preti ono što se desilo Savezu komunista Jugoslavije. Životni standard u SFRJ bio je veći od produktivne snage ekonomije, a delom je finansiran zaduživanjem u inostranstvu. Kada su američke Federalne rezerve 1979. drastično podigle kamatne stope, dalje zaduživanje više nije bilo moguće i nastupila je kriza. Vučićeva retorička kritika Zapada i povremeno dodvoravanje Rusiji su najobičniji politički blefovi. Njemu je jasno da nema izbora i da će morati da ispuni sve ono što je u Briselu i Vašingtonu obećao i već dobrim delom realizovao. U jednoj od poslednjih izjava Vučić je rekao da Kurti ne želi da sprovede nijedan sporazum, a Srbija će sprovesti sve, na pristojan i korektan način. To je najava bezuslovne kapitulacije. A kad taj trenutak dođe, verovatnoća stvaranja prozapadnog političkog kartela u Srbiji biće verovatnija nego što to ovih dana izgleda. (Autor je politikolog iz Zrenjanin) |