Да гласамо, или да не таласамо

Може ли Србија, себе ради, за своју државу, своју отаџбину, за свој народ да уради било шта а да не „призове“ страни фактор. Ето, нови превремени парламентарни избори су изгледа на прагу, а наши медији се утркују ко ће пре да интервјуише амбасадоре моћних земаља да нам они кажу шта да радимо: да гласамо или да не таласамо. А они, као мудри, па неће да се у то мешају, јер побогу, то је „унутрашња ствар Србије“. Није него. Још да им поверујемо.

Но, ако смо држава која држи до свог достојанства, самопоштовања и ауторитета, требало би да нам буде мање важно шта они кажу, од оног шта ми радимо. Зар ни остваривање тог фундаменталног демократског права човека, његовог активног и пасивног бирачког права, не можемо сами да реализујемо а да претходно не приупитамо стране амбасадоре. А онда да их дочекамо „на нож“: шта се ви па мешате и „кројите“ нам владе по својој мери.

Представници оне две суперсиле, САД и Руске Федерације, са малим нијансама, изјавише да је одлука на самој Србији. Хајде да им поверујемо. Из руске амбасаде, међутим, нису пропустили да додају да са „садашњим српским руководством Русија (п)одржава тесну политичку и привредну сарадњу“, што ће рећи, па избори вам и нису потребни, добри сте нам такви какви сте.

Хајнц Вилхелм

Немце не треба много да тумачите. Они су, као пруски војник, директни и оштри, па свидело вам се то Срби или не. Амбасадор Хајнц Вилхелм се нимало није устручавао да каже да у Немачкој избори не би благонаклоно били прихваћени, јер не би допринели имиџу Србије, као ни стабилности земље. Почињете преговоре са ЕУ, а дијалог са Приштином би био угрожен. Његова екселенција међутим не објасни како то избори, фундамент сваке демократије, могу да угрозе стабилност земље. Да угрозе дијалог са Приштином, то још и некако можда може да се догоди, али стабилност земље – то бих волео да нам амбасадор појасни. Па ваљда се диктатуре (не дај Боже да је ова власт таква) обарају демократским изборима. Но, дешава се и обратно, да диктатор обори демократски изабрану владу, а то је онда стање у коме је угрожена безбедност земље.

Франсоа Гзавије Денио

За француског амбасадора  Франсоа Гзавијеа Денија, сами избори нису нешто што може да угрози преговоре са ЕУ и дијалог са Приштином, већ резултат тих избора. Другим речима, сада вам то иде добро, не би ваљало да нека друга гарнитура то успори или поквари.

"Па, људи, је ли то могуће?", што би рекао фудбалски коментатор пок. Младен Делић, да је „страни фактор“ јединствен и у хору каже; јес’ да су избори унутрашња ствар Србије, али ипак не требају вам. Добри сте нам такви какви сте. Само наставите да испуњавате оно што се од вас тражи. Пре свега, помозите нам да учврстимо државност нашег „чеда“ коме је кумовао „Милосрдни анђео“, а видећемо шта ће бити са вашим преговорима са ЕУ.  Па још ни сами не знамо шта ћемо да урадимо са нашом ЕУ. Признајемо, мало смо „уморни од проширења“.  А, да знате, још се нисмо договорили ни са колико ће „брзина“ функционисати ЕУ, ко ће бити у центру, а ко на периферији и где вас да сместимо. Размишљамо и да  ЕУ прекомпонујемо у Уједињене Државе Европе, као наднационалану творевину, само још не знамо ко би задржао своју националност, а ко би морао да је се одрекне. Ви нам некако много па инсистирате на свом идентитету, својој духовности, историји, а промена свести иде вам споро.

Е сада када знамо како ствари стоје са „иностраним фактором“ и да ето неће бити „завртања руку“, Ивици је лакнуло. Није он, како каже, глуп, али би ванредни избори били глупо решење. Предосећа студент генерације да би га баш ови ванредни избори, ако их буде, после свих политичких марифетлука и лавирања од подршке Коштуничиној мањинској влади, преко коалиционе владе са ДС и премијерске фотеље у влади са  СНС, коначно могли да „одувају“ из било какве власти. За пораз који би Ивици и СПС нанела СНС, захвални би јој били чак и ДСС и ДС. А и „банана“ је незгодна воћка, оклизне се човек, па то ти је.

А, да ли ће стварно бити ускоро ванредних избора, то је питање за милион долара. Када су књаза Милоша питали да ли се он слаже са одредбама у законима које попечатељства предлажу, он је одговорио: „Како да не, али ставите на крају још један члан. Биће онако како књаз каже“. Е, тако ће изледа бити и са изборима, уз још једно „преслушавање траке“ шта кажу они из Берлина и Вашингтона. Наравно, треба их чути, али хоћу да верујем да Србија није „банана држава“. А, можда најважније од свега: знамо ли шта хоћемо са тим изборима. Није довољно само легализовање нараслог рејтинга СНС, већ и државничка визија како даље и са ким. Србија је уморна од тражења себе. Морамо изградити државу да се њени поданици коначно осете своји на своме. Па, како нам буде. А, биће боље него што нам је сада. Дај боже.