Da glasamo, ili da ne talasamo

Može li Srbija, sebe radi, za svoju državu, svoju otadžbinu, za svoj narod da uradi bilo šta a da ne „prizove“ strani faktor. Eto, novi prevremeni parlamentarni izbori su izgleda na pragu, a naši mediji se utrkuju ko će pre da intervjuiše ambasadore moćnih zemalja da nam oni kažu šta da radimo: da glasamo ili da ne talasamo. A oni, kao mudri, pa neće da se u to mešaju, jer pobogu, to je „unutrašnja stvar Srbije“. Nije nego. Još da im poverujemo.

No, ako smo država koja drži do svog dostojanstva, samopoštovanja i autoriteta, trebalo bi da nam bude manje važno šta oni kažu, od onog šta mi radimo. Zar ni ostvarivanje tog fundamentalnog demokratskog prava čoveka, njegovog aktivnog i pasivnog biračkog prava, ne možemo sami da realizujemo a da prethodno ne priupitamo strane ambasadore. A onda da ih dočekamo „na nož“: šta se vi pa mešate i „krojite“ nam vlade po svojoj meri.

Predstavnici one dve supersile, SAD i Ruske Federacije, sa malim nijansama, izjaviše da je odluka na samoj Srbiji. Hajde da im poverujemo. Iz ruske ambasade, međutim, nisu propustili da dodaju da sa „sadašnjim srpskim rukovodstvom Rusija (p)održava tesnu političku i privrednu saradnju“, što će reći, pa izbori vam i nisu potrebni, dobri ste nam takvi kakvi ste.

Hajnc Vilhelm

Nemce ne treba mnogo da tumačite. Oni su, kao pruski vojnik, direktni i oštri, pa svidelo vam se to Srbi ili ne. Ambasador Hajnc Vilhelm se nimalo nije ustručavao da kaže da u Nemačkoj izbori ne bi blagonaklono bili prihvaćeni, jer ne bi doprineli imidžu Srbije, kao ni stabilnosti zemlje. Počinjete pregovore sa EU, a dijalog sa Prištinom bi bio ugrožen. Njegova ekselencija međutim ne objasni kako to izbori, fundament svake demokratije, mogu da ugroze stabilnost zemlje. Da ugroze dijalog sa Prištinom, to još i nekako možda može da se dogodi, ali stabilnost zemlje – to bih voleo da nam ambasador pojasni. Pa valjda se diktature (ne daj Bože da je ova vlast takva) obaraju demokratskim izborima. No, dešava se i obratno, da diktator obori demokratski izabranu vladu, a to je onda stanje u kome je ugrožena bezbednost zemlje.

Fransoa Gzavije Denio

Za francuskog ambasadora  Fransoa Gzavijea Denija, sami izbori nisu nešto što može da ugrozi pregovore sa EU i dijalog sa Prištinom, već rezultat tih izbora. Drugim rečima, sada vam to ide dobro, ne bi valjalo da neka druga garnitura to uspori ili pokvari.

"Pa, ljudi, je li to moguće?", što bi rekao fudbalski komentator pok. Mladen Delić, da je „strani faktor“ jedinstven i u horu kaže; jes’ da su izbori unutrašnja stvar Srbije, ali ipak ne trebaju vam. Dobri ste nam takvi kakvi ste. Samo nastavite da ispunjavate ono što se od vas traži. Pre svega, pomozite nam da učvrstimo državnost našeg „čeda“ kome je kumovao „Milosrdni anđeo“, a videćemo šta će biti sa vašim pregovorima sa EU.  Pa još ni sami ne znamo šta ćemo da uradimo sa našom EU. Priznajemo, malo smo „umorni od proširenja“.  A, da znate, još se nismo dogovorili ni sa koliko će „brzina“ funkcionisati EU, ko će biti u centru, a ko na periferiji i gde vas da smestimo. Razmišljamo i da  EU prekomponujemo u Ujedinjene Države Evrope, kao nadnacionalanu tvorevinu, samo još ne znamo ko bi zadržao svoju nacionalnost, a ko bi morao da je se odrekne. Vi nam nekako mnogo pa insistirate na svom identitetu, svojoj duhovnosti, istoriji, a promena svesti ide vam sporo.

E sada kada znamo kako stvari stoje sa „inostranim faktorom“ i da eto neće biti „zavrtanja ruku“, Ivici je laknulo. Nije on, kako kaže, glup, ali bi vanredni izbori bili glupo rešenje. Predoseća student generacije da bi ga baš ovi vanredni izbori, ako ih bude, posle svih političkih marifetluka i laviranja od podrške Koštuničinoj manjinskoj vladi, preko koalicione vlade sa DS i premijerske fotelje u vladi sa  SNS, konačno mogli da „oduvaju“ iz bilo kakve vlasti. Za poraz koji bi Ivici i SPS nanela SNS, zahvalni bi joj bili čak i DSS i DS. A i „banana“ je nezgodna voćka, oklizne se čovek, pa to ti je.

A, da li će stvarno biti uskoro vanrednih izbora, to je pitanje za milion dolara. Kada su knjaza Miloša pitali da li se on slaže sa odredbama u zakonima koje popečateljstva predlažu, on je odgovorio: „Kako da ne, ali stavite na kraju još jedan član. Biće onako kako knjaz kaže“. E, tako će izleda biti i sa izborima, uz još jedno „preslušavanje trake“ šta kažu oni iz Berlina i Vašingtona. Naravno, treba ih čuti, ali hoću da verujem da Srbija nije „banana država“. A, možda najvažnije od svega: znamo li šta hoćemo sa tim izborima. Nije dovoljno samo legalizovanje naraslog rejtinga SNS, već i državnička vizija kako dalje i sa kim. Srbija je umorna od traženja sebe. Moramo izgraditi državu da se njeni podanici konačno osete svoji na svome. Pa, kako nam bude. A, biće bolje nego što nam je sada. Daj bože.