Да ли ће ДСС бити језичак на ваги приликом прекомпоновања власти у Војводини?

Медији извештавају да је око власти у Војводини све договорено[1] [2] и да ће у новој покрајинској власти учествовати сви осим ДС и СРС. У тим прилично објективним извештајима не помиње се ДСС. Као саговорници медија помињу се градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и Гојко Радић, обојица функционери СНС, те Павле Будаков, шеф посланичког клуба СПС у Скупштини Војводине. Сва тројица јесу релевантни саговорници и јасно се види да су та тројица саговорници који тврде да је „све договорено и да ће у нови састав власти ући сви, осим војвођанских радикала и демократа“. Сасвим је извесно да сва тројица добро познају односе снага у покрајинској скупштини и математику (будуће?) владајуће већине.

Међутим, ствар је у томе што „будућу“ и наводну владајућу већину за прекомпоновање, како сада стоје ствари, мора да чини и ДСС. Одлуку о учешћу у покрајинској власти, у ДСС-у доноси Председништво ДСС (Члан 28 Став 19 Статута ДСС[3]). Та одлука није донета, нити је о томе разговарано и стога није познато какву ће одлуку Председништво ДСС донети – уколико до прекомпоновања дође и покаже се да ДСС јесте језичак на ваги. Стога су изјаве тројице наведених функционера СНС и СПС на климавим ногама, уколико рачунају на ДСС. Уколико СНС рачуна на то да ће узети још одборника ДС- у или СРС-у, да обезбеде већину, то је већ друга прича.

Уколико до прекомпоновања власти у Војводини заиста и дође, поставиће се питање да ли ће ДСС са своја 3 посланика пристати да учествује у томе, односно да ли ће учествовати у разрешењу Пајтића и да ли ће учествовати у новој власти са СНС, ЛСВ, СПС и осталима? Да подсетим да је крајем септембра 2013. године, Председништво ДСС једногласно одбило да ДСС учествује у прекомпоновању власти у Београду и затражило да се одрже избори у Београду[4]. Да ли ће сада бити другачије, уколико се постави питање прекомпоновања власти у Војводини?

Скупштина Војводине има 120 посланика. У тој Скупштини чак 16 странака има посланике[5]. Највероватније ће ДСС са своја 3 посланика заиста бити језичак на ваги. Посланички клубови СНС, СПС, ЛСВ, СВМ и НДС имају 59 посланика (СНС-26, СПС-12, ЛСВ-10, СВМ-6 и НДС-5)[6]. Са ДСС-ом би то било 62. ДСС нема посланички клуб јер је за то потребно пет посланика. Већина у Скупштини Војводине је 61. Без обзира што прекомпоновање власти у Војводини још увек није сигурно (мада бих рекао да је вероватно) и још увек није доспело у жижу јавности, чини се да ће пред Демократском странком Србије бити још једна тешка одлука.

У протекле две године ДСС је - у најбољој намери спрам грађана Србије, повукла два потеза који су користили СНС-у. Прво је подржала избор Николића за председника Србије (потписан је и Споразум на иницијативу ДСС[7]). Корисно је да се подсетимо шта све стоји у том Споразуму (не само због тога да се види ко је шта обећао):

„Интегрални текст споразума председника ДСС Војислава Коштунице и председника СНС Томислава Николића о подршци у другом кругу председничких избора

1. Председник СНС Томислав Николић и председник ДСС Војислав Коштуница сагласни су да постоји оправдана сумња да је дошло до озбиљних изборних нерегуларности и изборне крађе 6. маја. Утврђено је, уз многобројне друге нерегуларности, да недостаје двадесет џакова са изборним листићима а власт упорно одбија разуман предлог да се поново преброје гласови. И поред оправдане сумње у изборну крађу председник СНС Томислав Николић је донео одлуку да је у интересу Србије да се одржи други изборни круг.

2. Председник ДСС Војислав Коштуница и председник СНС Томислав Николић сагласни су да се питање да ли је у интересу Србије да буде политички неутрална држава или Србија треба да буде чланица ЕУ разреши на демократски начин, тако што ће се о томе народ изјаснити на слободном референдуму. ДСС и СНС ће вођењем усаглашене политике у Скупштини Србије омогућити да се грађани и о политичкој и о војној неутралности изјасне на референдуму.

3. Председник СНС Томислав Николић и председник ДСС Војислав Коштуница сагласни су да се питање промене Устава Србије неће покретати и бити подржано без сагласности обе странке и да ће ДСС и СНС у Скупштини Србије водити усаглашену политику када је у питању Устав Србије.

4. На основу изнетих начела ДСС позива грађане Србије да у другом кругу председничких избора подрже председника СНС Томислава Николића.

Београд 16. мај 2012. године

Споразум су потписали председник ДСС Војислав Коштуница и председник СНС Томислав Николић.“

Подршка ДСС је директно довела до Николићеве победе у другом кругу тих избора 20. маја 2012. године. Та победа Николића је преломила СПС да направи владу са СНС, уместо са ДС. Чињеницу да је на власт дошла 2012. године, СНС прво треба да захвали ДСС-у. Тек потом СПС-у.

Други потез је смењивање Драгана Ђиласа крајем септембра 2013. године. Време је показало да све то није донело никакву корист ДСС-у, већ само штету, јер је ДСС на изборима у марту 2014. изгубила статус парламентарне странке и пала испод цензуса (наравно, не због та два потеза). Не спорим најбоље намере ДСС-а. Не спорим ни своје најбоље намере, јер сам учествовао у доношењу обе одлуке ДСС, не перем руке од тих одлука и не бежим од одговорности. Одговоран сам. Колико тачно су ови потези ДСС утицали на неуспех ДСС на изборима, посебно је питање?

Наравно, од питања користи или штете по ДСС, много је важније питање да ли су та два потеза ДСС користила Србији? Прецизније речено, да ли је сама власт СНС донела неку корист Србији, односно грађанима Србије? Хладан и непристрасан одговор је – није. Режим СНС и њихових сателита је за две године уназадио Србију и нанео јој огромну економску и политичку штету. Уз све то, назире се почетак једне одвратне диктатуре и култа личности Александра Вучића.

Због свега тога ДСС више не сме да повлачи сличне потезе, који на посредан или непосредан начин могу користити СНС-у. Ако уопште дође до тога, да се разматра могућност учешћа ДСС у смењивању Пајтића и учешће у новој власти, морају се размотрити чињенице које сам навео и које ћу навести. Евентуално одбијање ДСС да у свему томе учествује, неће значити подршку катастрофалној власти ДС у Војводини- већ ће значити одбијање да се једна лоша власт замени још гором.

Огромну разлику у односу на учешће ДСС у власти у Београду и Новом Саду и кључни аргумент, представља чињеница да Војводина није локална самоуправа. У локалним срединама су заиста дозвољене шаролике коалиције – што потпуно разјашњава учешће ДСС у власти у поменутим градовима, као и било коју другу локалну коалицију, било које странке. Питање Војводине је најважније државно питање. У Војводини су под влашћу ДС и ЛСВ, пуних 14 година, предалеко одмакли сепаратистички процеси иницирани и подстицани од САД и ЕУ. СНС се за две године власти у Србији показала као већи квислинг, као већа пета колона САД и ЕУ, него ДС. Државоубилачки Бриселски споразум, којим се режим одрекао покрајине Косова и Метохије, није потписао ДС, већ СНС и СПС (Вучић и Дачић). Због тога је сасвим јасно да ће, уколико дође на власт у Покрајини Војводини, СНС водити још гору сепаратистичку политику него ДС, уз саслуживање водеће сепаратистичке и екстремистичке Чанкове Лиге Социјалдемократа Војводине. Доказ за то је чињеница да су СНС, ДС,СПС, ЛСВ И СВМ усвојили нови противуставни и противзаконити Статут Војводине у Скупштини Војводине и потврдили га у Скупштини Србије у време док се Србија давила у поплавама.

Због свега тога сматрам да је и за Србију и за ДСС, најбоље да ДСС уопште не учествује ни у смењивању Пајтића, нити у новој прекомпонованој власти у Војводини. Знам да СНС ужива значајну подршку грађана и да би одржавање избора у Војводини највероватније значило још једну убедљиву победу СНС, али сматрам да је на власт боље доћи после избора, кад грађани кажу своје, него после муљања и лова у мутном- што прекомпоновање јесте. И понављам – овде се ради о најважнијем државном питању, ради се о устројству и опстанку државе Србије на сепаратизмом одавно зараженој територији Покрајине Војводине.

ДСС мора да спречи да се настави стварање предуслова за настанак Независне државе Војводине, да спречи одвајање и друге покрајине од Србије. Нека СНС обезбеди већину мимо ДСС, а ако то не успе, нека се одрже покрајински избори. И последње, ДСС не сме да буде у власти на тако високом државном нивоу са екстремистичком и сепаратистичком Лигом - странком чији је циљ одвајање покрајине Војводине од Србије.

ДСС треба да стане на чело отпора режиму СНС јер има кредибилитет за то. ДС нема тај кредибилитет, прво, због тога што је ДС створила СНС, заједно са САД, ЕУ и тајкунима. Друго, својом дугом штеточинском влашћу ДС је припремила терен СНС-у (Где ја стадох, ти продужи). Треће, ДС и СНС имају иста програмска залагања и имају исту праксу када су власт. Програм и пракса ДСС (мислим на праксу у време када је ДСС била на власти, 2004.-2008.) су дијаметрално супротни програму и пракси владања и ДС и СНС.

Уколико се створе услови за прекомпоновање власти у Војводини и ако на председништву ДСС, чији сам члан, дође до гласања о питању смене Пајтића и о учешћу ДСС у власти, заложићу се за то да ДСС не буде део нове власти у Војводини, да уопште не учествује у смени Пајтића, нити у избору нових власти и да не даје кворум по тим питањима, већ да јасно пред медијима у Скупштини Војводине и шире, изнесе свој став. Сигуран сам да ће то бити добро и за Србију и за ДСС.