DS-ov "povratak u devedesete"

Čitaoci dnevnih novina zapahnuti su jednom paskvilom DS u kojoj se kopa po političkim rečenicama Tome Nikolića. Taj letak su aktivisti i pojedini vrhovnici DS delili i na ulicama. Stvar je, dakle, preozbiljna. Izgleda da se doslovno realizuju reči sa nedavnog mitinga Borisa Tadića na kome je, onako u punom dosovskom demokratskom kapacitetu, rekao da SNS ne sme da pobedi na majskim izborima.

Ova kampanja za državne organe vlasti teče u znaku grčevitog nastojanja DS da pobedi. To se jasno zaključuje iz sredstava koje koristi protiv svojih protivnika. Deklamacije o ciljevima su prazne i nedovoljne za ocenu karaktera političke organizacije. O njoj najupečatljivije govore sredstva koja koristi u svojoj borbi.

Pa da vidimo kakva sredstva koristi DS kako bi i dalje ostala na vlasti. Najpre treba poći od načina na koji je ova stranka došla na vlast 2000. godine. Postoji jedna neprolazna politička istina: o prirodi i karakteru vladajuće elite najviše govori način na koji se popela na vlast. Taj dolazak je obezbeđen ogromnim dosovskim nasiljem na ulicama Beograda 5. oktobra i ogromnim finansijama iz inostranstva. U tom kolu DS je bila na čelu.

Od 2000. godine, DS ne silazi sa vlasti na opštinskom nivou a na republičkom je bio jedan mali prekid. U toku 12 godina vladavine izbijale su brojne afere vladajuće stranke čiji je zajednički imenitelj bio opstanak i čuvanje poluga državne vlasti.

Da bi obezbedila dugu vladavinu, svaka stranka pa i DS mora da zadovolji interese najvećeg dela svog članstva a to se postiže preko svih državnih i paradržavnih institucija. Pa nije tek nečiji hir da se od 2000. godine broj zaposlenih u administraciji uveća petostruko.

Kontrola ili zakulisni uticaj na medije važan je deo savremene političke partije. Ona koja vlada ima najveći prostor u medijima. Za ostale stranke koliko se može. I dok kampanja teče, merenja prisutnosti stranaka u elektronskim medijima, pokazuju da DS ubedljivo vodi, toliko da nijedna stranka ne može da joj se približi u minutaži. 

Broj reklamnog materijala (plakati, bilbordi, spotovi..) pokazuju da je ta stranka bogata, da ima dubok budžet, a uz to i ministre u vlade koja je u tehničkom mandatu.

Ovo je deo sredstava koja koristi DS u nepomirljivoj borbi za dugo sedenje u foteljama državne vlasti. Drugi je pljuvanje i blaćenje protivnika, na prvom mestu SNS i Tome Nikolića. Šta radi propagandni mozak DS-a? Lepi plakate po zidovima kuća i tarabama, na kojima ismejava lice suparnika i fotomontira druga politička lica sa ciljem da izazove kod posmatrača odbojnost. On računa na kompromitaciju političkih protivnika do granice neprijateljstva. Objavljuju spotove u kojima hoće da pokažu kako je Nikolić jedini političar u Srbiji koji nije dosledan. Kao da veliki broj političara i stranaka nije promenilo stranu? Kako bi DS bio srećan da Nikolić nije krenuo svojim političkim putem! Sada dele i paskvile sa brutalnim montiranjem rečenica, u tradiciji čuvenog Napolenovog šefa policije Fušea: dajte mi rečenicu i osudiću ga.

I kao krešendo borbe da se vlast ne preda drugome, govore aktivisti DS da je pobeda SNS povratak u 90-te godine! Kakvo čudo od kampanje! DS reprizira Miloševićev obračun sa opozicijom 90-ih godina. U stilu "držite lopova!", oni praktikuju sredstva koja su koristili SPS-ovci 90-ih. Ko je bio svedok političke borbe posle 1990. godine, lako će se prisetiti te harange na državnoj televiziji protiv opozicije. Samo je razlika u tome, što je onda tekao proces razbijanja SFRJ a danas nema od toga ništa.

Obnova Miloševićeve tehnologije vladanja i borbe protiv opozicije koju je prigrlio DS ne može da naškodi listi "Pokrenimo Srbiju". Čak ni teška podmetanja i laži. Sva ta montaža sa slikama i rečima promašuje. Šef SNS bio je u opoziciji, nije imao odgovornost čoveka na vlasti. Međutim, već viđena politička tehnika vlasti, samo je još jedan dokaz da nešto ovu današnju vlast debelo svrbi kada se upregla iz petnih žila da ostane dugovečno na vlasti. Oni hoće da nastave sa očajnim rezultatima svoje vladavine, da ih prodube i zato treba svim sredstvima sprečiti opoziciju da legitimno preuzme odgovornost za upravljanje državom. Zato hostilizuju demokratiju. Da li će to birači na majskim izborima uvideti?

A Žarko Puhovski, zagrebački filozof, već vidi. Soli nam pamet, na sledeći način. Odnosi Hrvatske i Srbije su dobri a Nikolićeva pobeda bi ih "oštetila". Da li da mu verujemo? Šta je tu dobro sa hrvatskom tužbom za genocid (genocid!) i sa trista hiljada proteranih Srba iz Hrvatske. Da li da mu verujemo da bi pobeda Nikolića otežala položaj Srba u Hrvatskoj? Pa zar je taj položaj, uopšte položaj? Za Puhovskog - da, zato što osim crkve, preostali Srbi nemaju nijednu drugu instituciju kojom bi čuvali sopstveni identitet. Pa, ne govore ni svojim jezikom. Da li da mu verujemo da će Srbija imati problema sa EU? Da, verujemo. Srbiju će ko poželi da ucenjuje, da je ponižava a prestaće kada vlast pokaže svoje državno dostojanstvo. Da li da mu verujemo kada navija za postojeću vlast. Da, u to se ne može sumnjati.