DSS u službi Aleksandra Velikog i Siniše Malog

Sve je jasno, dilema više nema. Titanik zvani DSS polako tone udarivši o „naprednu stenu“ ka kojoj ga je svojevoljno poveo novi kapetan Miško uz podršku Maršija, Ace, Urketa, Šulet,... Svaka sličnost sa d(r)ugim Šuletom, Balšom i Kenom je slučajna.

Svi prisutni na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije pre 20-ak dana, postadoše svedoci najveće sramote u četvrt veka dugoj istoriji stranke. U velikoj galami poput razularene i primitivne RULjE predvođene potpredsednikom Draganom Maršićaninom, priređena je bruka za pamćenje. Tako nas „nesrećni Maršićanin“ svojim sramnim i bahatim vođenjem sednice  Glavnog odbora, podseti na pomalo zaboravljenog lika iz mračnog perioda 90-tih. Pogađate u pitanju jenekada omraženi a danas ozbiljno bogati Radoman Božović.Toj rulji se ne ote, već iz puna grla zagalamiše ka Marku Jakšiću: „Sram te bilo đubre jedno...“ odnosno: „ Odlazi više, napolje, napolje...“ A Marko Jakšić je među poslednjima koji je zaslužio takav ispraćaj od stranke čiji je jedan od osnivača. Slaviša Ristić i on su retki za koje bi ova vlast dala sve samo da ih „disciplinuje“, duboko svesna da, uz sav uloženi trud poslednjih godina, nije uspela gotovo ništa naći što bi dotične kompromitovalo.To čak nije slučaj ni sa Nebojšom Čovićem koji je dosada bio Vučićev miljenik i saradnik brata Andreja u košarkaškom i fudbalskom klubu Crvena zvezda. Ovo disciplinovanj režim nije uspeo ni nakon paljenja automobila Marku Jakšiću, odnosno pucanja na kuću Slaviši Ristiću. Jer sve je to činjeno naravno zbog kritike kosovske politike Aleksandra Vučića, čiji rezultati upravo ovih dana surovo izlaze na videlo. Ali izgleda da postoje oni u DSS-u koji su hteli da pomognu u tom „disciplinovanju“, duboko nesvesni činjenice da stranka bez kosovske politike i bez kosovsko-metohijskih odbora praktično ne postoji. Sramota, malo je reći.

Slika 1.  Velja Gavrilović u akciji, Arsen u pripremi, Sanda u Šoku

Ako smo određeno ponašanje od incidentima sklonog Maršićanina posle epizoda „Vibrator“ i „Konji u skupštini“ to očekivali, mnogi koji su zapamtili principijelnost i čestitost Miloša Jovanovića pre neku godinu, ostaše nemi ovih dana na njegovu rešenost da „počisti“ u stranci sve one koji misle drugačije ili kako je to sam definisao da „uvojniči stranku pod hitno“. Telefonske sednice, saopštenja za koje ne znaju ni svi članovi predsedništva, izgleda nisu slučajnost, već novi manir. Okružen  grupom lojalnih i servilnih stranačkih funkcionera koji se utrkuju u hvalospevima i tapšanju po ramenu još žešće nego li su to činili prema Sandi, Miloš je prionuo na posao. Posle Đorđa Vukadinovića, koga su na svaki način hteli da se reše, ispostavilo se da je i Sanda postala „remetilački faktor“, kako je to na sednici Glavnog odbora primetio ambasador Glišić. Jasno je tako da strankom upravlja „dvojac bez kormilara“ u sastavu Miloš („lažni Samarićanin“) i Dragan („nesrećni Maršićanin“).

Prva na listi „za odstrel“ ovih mozgova našla se član predsedništva Dragana Trifković iz više razloga. Najvažniji i prvi razlog krije se u činjenici da je Dragana sledeća na listi za poslanički mandat u slučaju da neko od aktuelnih poslanika podnese ostavku. Kao drugo, Dragana je član predsedništva koja ne ćuti na nepravdu i jasno i direktno iznosi svoje stavove, a ima veće srce i više hrabrosti od svih preostalih muških članova predsedništva zajedno, i to ih posebno iritira. I treće najvažnije, a povezano sa drugim, Dragana je na Vračaru uz bivšeg predsednika Dragana Vesića svedok besčašća pojedinih članova predsedništva i V.D. predsednika privremenog beogradskog odbora Uroša Jankovića, a sa njim i Dejana Šulkića predsednika Izvršnog odbora DSS. Dragani su zamerili navodno istupanje mimo zvanične politike stranke  (Član 4 stav 6.) što i da je tačno, a nije, ne može voditi isključenju iz stranke! Jer sve ono što se Dragani Trifković stavlja na teret moglo bi se podvesti jedino pod Član 7 statuta DSS tačnije prekršaj u vidu neovlašćenog iznošenja u javnosti rasprava i sl., ali to onda mora ići na disciplinski postupak. Kako je predsednik disciplinske komisije stranke  advokat Goran Đorđević iz Niša koji sve ovo jako dobro zna, to je jasno da su ga hteli zaobići i po kratkom postupku svoje nečasne namere sprovesti u delo! Takođe je jasno, a to bi i Miloš Jovanović kao pravnik morao znati da je “istini naklonjen“ (kao što nije), da – shodno gore spomenutom Članu 6 Statuta DSS  – više elemenata im da se iz stranke izbace bivši direktor i voždovački „preletačević“ Marko Sarić, odnosno bivša potpredsednica stranke Milica Radović. Marko Sarić je istupio iz odborničke grupe DSS i formirao novu „Za bolji Voždovac“ odmah nakon izbora, ali su mu Aca Popović i Maršićanin, te Velja Gavrilović i Šulkić to oprostili, a Milica Radović u gradu Beogradu u vlasti SNS-a  vrši funkcijuni manje ni više, nego zamenika direktora Direkcije za gradsko i građevinsko zemljište. Ali oni su za razliku od Dragane Trifkovićsvoje grehe počinili u saradnji sa SNS-om, a to je izgleda nešto što se u današnjem rukovodstvu ne smatra čak ni blažim prekršajem! Da stvar bude gora predlog za isključenje Dragane potekao je od strane novog privremenog odbora na Vračaru koji je imenovan samo 18 sati ranije na TELEFONSKOJ SEDNICI IZVRŠNOG ODBORA. Time je predsednik Dejan Šulkić još jednom na delu demonstrirao ljubav prema modernim komunikacijama. I ponovo je to Šulkić učinio sutradan, kada su iz centrale stranke sekretarice zvale da se telefonski izjasnimo o isključenju Dragane Trifković.

Hajka na „nepodobne“ je nastavljena koliko istog dana a meta je bio Đorđe Vukadinović, te je bivšoj predsednici Sandi Rašković-Ivić dat urgentan zadatak od strane predsedništva da se Đorđe izbaci iz poslaničkog kluba. U protivnom, sračunali su mozgovi, Sanda će se oglušiti o Član 6 statuta, čime se stiču uslovi da i se i ona udalji iz stranke. Korak ka tome je i saopštenje krnjeg predsedništva koje je osvanulo u medijima. Ipak, sam način i bestijalnost, kao i žurba kada je u pitanju izbacivanje dojučerašnje predsednice, upućuje samo na jedno. Trebalo je po svaku cenu i u zadatim rokovima sprovesti preuzete obaveze. DSS tako postade jedina stranka u novijoj političkoj istoriji Srbije koja je iz svojih redova isključila bivšeg predsednika! Da nije smešno, bilo bi tužno. Ljudi za prezir i gađenje, ništa više.

I tako će očigledno biti i nadalje, sve dok u stranačkim organima ne ostane svega par ljudi dovoljnih sami sebi, sa karakterom KONOBARA SA TITANIKA, one sorte ljudi koja krade zlatni escajg dok brod tone na dno okeana.

Tragikomična je bila tvrdnja predsedništva strankeu saopštenju od 5. oktobra, da se Đorđe Vukadinović zalaže za smenu jedne prozapadne garniture drugom, odnosno „sjaši Kurta da uzjaši Murta“ kako saopšti veselo predsedništvo. Podsećam ih da se to već desilo na izborima 2012. godine i da je Kurtu (Borisa Tadića) zamenio Murta I (Toma Nikolić), odnosnoda je Evropska unija tri sata pre zatvaranja birališta (17h, nedelja 20.maj 2012.godine) čestitala pobedu kandidatu SNS Tomislavu Nikoliću! Saopštenje su potpisali predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso, a pojavilo se i na zvaničnom sajtu EU! Ko ne veruje ili ga pamet ne služi neka proveri moje navode i ukuca na Google-u pomenuto. Upravo je na pobedi Murte I zaseo na vlast Murta II (Aleksandar Vučić), danas među svojih 600.000 naprednjačkih članova prozvan od milošte „Aleksandar Veliki“. Jasno je dakle da zapadne interese u Srbiji ima ko da sprovodi, pa su optužbe na račun Vukadinovića i tvrdnja da DSS ne pristaje da se stavi u službu zapadnih interesa upravo tragikomične imajući u vidu da zapadne interese od Aleksandra Velikog niko bolje ne sprovodi. A služeći njemu i glumeći opoziciju sa rejtingom od 1.6% biračkog tela, DSS danas dakle u vremenu sadašnjem, glumi „korisne idiote“. Ovo iz razloga intervjua koji je potpredsednik Miloš Jovanović dao jednim dnevnim novinama pomenuvši kako u vremenu budućem nećemo glumiti „korisne idiote“.Budućnost je tu, mi to to već jesmo! 

Aleksandru Velikom i ovako slabašan DSS savršeno koristi, kako bi uz sebe imao „nacionalnu opoziciju“ i tako prikrio svoju sramnu kosovsku politiku, koja ovih dana biva ogoljena do kraja. Iako su druženja sa Blerom, Klintonovima, uz pregovore sa Tačijem, bili više nego dovoljni onima koji su hteli da vide. I ne samo kosovska politika, već i politika pre svega prema Srbima u Crnoj Gori, gde mu je na nesreću ondašnjih Srba prirodni partner Milo Đukanović, koji nam pre par nedelja preko novina usred Beograda poruči ono što mu Brat po pameti Aleksandar V. misli ali ne sme da kaže. A poruka glasi: „Srbi zaboravite Kosovo, ta bitka je odavno izgubljena, okrenite se budućnosti“.

Pripadam onima koji ne kritikuju Vučića samo zbog nacionalne izdaje, već izbog onoga što taj čovek zaista jeste.  Lažni moralista, folirant i manipulator, čovek bez dana radnog staža van politike. Licemer koji nije plaćao fiksni telefon 15 meseci sa dugom od preko 100.000 dinara, a komunalne usluge (Infostan) skoro 3 godine (2004-2007)sa dugom od preko 200.000 dinara. I taj danas bez trunke stida poziva građane da poštuju državne institucije i plaćaju svoje obaveze, šaljući na njih buljuk sudskih izvršitelja. Čovek koji je od države kao Miloševićev ministar uzeo stan čija je tržišna vrednost danas najmanje 200.000 evra, a nema nimalo empatije i ruga se građanima koji su kupovinom stana opljačkani od strane banaka kroz kredite u Švajcarcima, umesto da rešava problem koji su svi u okruženju rešili (Mađari, Hrvati, Crnogorci, BiH). Bio sam svedok kao tadašnji direktor za objekte Univerzijade 2009, kako je ostavio krov kojii dan danas prokišnjava na sportskoj hali Pinki u Zemunu i sa čijeg plafona vise šarene kofe, a koji on nije umeo da popravi kao tadašnji direktor plativši iz budžeta tu uslugu 400.000 DM (400.000 tadašnjih nemačkih maraka u din.) Usluga nije realizovana kroz tender jer tada uistinu i nije bio u obavezi, pogodba je bila „burazerska“ kao i danas za Beograd na vodi. Čovek čija se ekonomska politika rasprodaje državnih resursa i sprovođenja diktata MMF-a nipočemu ne razlikuje od politike Mlađe Dinkića i G-17, pretvarajući Srbiju u zemlju jeftine radne snage što je i bio jedan od njegovih prvih poteza – treba se koseća reklame na CNN-u. I takav čovek danas drži slovo o radu i moralu čitavoj naciji.

Danas takvom čoveku i njegovoj katastrofalnoj politici služi sadašnja Demokratska stranka Srbije. U vrhu DSS danas sede ljudi koji imaju direktnu komunikaciju što sa Goranom Vesićem,što sa urednikom Standarda novinarom Željkom Cvijanovićem. Od strane ovog drugog dolaze „dobronamerni saveti“ ka stranci, po nalogu A.  Vučića. Dakle imamo DSS koji služi u državi Aleksandru Velikom, a u gradu Beogradu Siniši Malom i Vesiću „Domalom“,  prihvatajući da bude sitan privezak tih političkih kreatura, a to je sigurno ono što najmanje treba njenim čestitim članovima i osnivačima stranke.  Ovakav DSS bez svojih kosmetskih odbora ne može baštiniti ideju i tradiciju koju su postavljali osnivači stranke. Ovakav DSS je dakle prazna ljuštura bez sadržaja bez obzira koliko se Miloš Jovanović trudio da nas ubedi u suprotno. Na kraju, ovakav DSS ne zaslužuje da postoji i samo nanosi štetu, zauzimajući mesto nečemu budućem, zdravom i progresivnom u srpskom društvu.

 (autor je član Izvršnog odbora DSS-a)