Gospodar Vučić – veliki metafizičar i statističar

Statistika naša dika, što poželiš to naslika! Pre samog teksta o Vučićevim spinovanjima i kreiranju javnog mnjenja i ostalom o čemu ću vam govoriti, da vas podsetim da nam je režim pre neki dan gromoglasno saopštio, putem Ministarstva finansija[1], da je “srpska ekonomija izašla iz recesije“, da je „zabeležen rast industrijske proizvodnje i bruto društvenog proizvoda, čime je srpska ekonomija i formalno izašla iz recesije“. U suštini, celo saopštenje predstavlja niz vešto upakovanih statističkih obmana, koje govore o tome da nam je svima dobro, da je srpska ekonomija uspešna, da svi dobro živimo- eto, i nauka, statistika – to potvrđuju. Govori se o “visokom rastu proizvodnje“, o „utrostručenju proizvodnje“...i sličnim besmislicama.

Sve kao da je prepisano iz Orvelovog remek-dela „1984“, kada Orvelov junak Vinston Smit, čita saopštenja Ministarstva istine. Da li je potrebno reći (očigledno jeste, zbog anesteziranih građana) da je ekonomska situacija u Srbiji katastrofalna, da su zarade sve niže, toškovi građana sve veći a nezaposlenost dostiže rekordne razmere? Tim povodom i zbog Međunarodnog praznika rada, posle dugo vremena, usudio je da se oglasi i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije [2] i saopštio je gorku istinu da je u poslednjih godinu dana 100.000 radnika u Srbiji ostalo bez posla. Usudio se i da doda da su zaposleni radnici ucenjivani nižim zaradama i manjim pravima. To je stvarnost u Srbiji. Stvarnost je i to da se režim, na čelu sa Vučićem, odrekao 15% teritorije Srbije, izručivši sve građane Srbije koji tamo žive, na milost i nemilost šiptarskom režimu lažne države Kosovo.

Međutim „stvarnost“ kreiraju režim i mediji pod njegovom kontrolom. Tako je 6. maja i 7. maja 2013. godine, „Službeni glasnik“ prvog potpredsednika vlade, poznatiji kao „Kurir“, kreirao dve senzacionalne „istine“. Prva glasi: “Popularnost: uz Vučića 77 odsto građana“[3]. Druga je: “Istraživanje: Vučić najpopularniji, SNS skoro tri puta jača od DS“[4]. U prvoj vesti, koja je kao i ona druga, preneta i u svim elektronskim medijima, saznajemo da je: “Podrška vicepremijeru na istorijskom maksimumu. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić uživa ubedljivo najveće poverenje među građanima Srbije – čak 77% ljudi u državi podržava njegov rad, pokazuje najnovije istraživanje renomirane američke agencije za politička istraživanja“ (ne kaže se da li je u pitanju CIA, NSA ili neka druga agencija?). Oni pažljiviji upitaće se kako je „Kurir“ ustanovio da se radi o „istorijskom maksimumu“? Otkud „Kurir“ zna da megapopularnost „Gospodara“ Vučića neće više rasti? Zašto „Kurir“ neopravdano uskraćuje buduću još veću podršku vicepremijeru? Na kraju, zašto baš 77%? Zašto ne 177%? Zašto da Vučić ne nadmaši i Kim Il Sunga i Kim DŽong Una i Kim DŽong Ila i Vu Tang Klan? Smeh izaziva i činjenica da su svi lideri stranaka koje su podržale izdaju Kosova (Briselski sporazum) nagrađeni rastom rejtinga, a jedino je neposlušni Koštunica kažnjen sa najmanjim rejtingom od 7%. Neverovatno je da, osim severnokorejskog rejtinga Vučića, potpisnik Dačić ima 64%, Dinkić 39%, da je Đilas, počašćen sa neverovatnih 32% (dok po istom istraživanju DS ima samo 17%- što je potpuno u neskladu jedno s drugim), a čak je i Čeda, nagrađen sa 9% (očigledno je da je nemoguće da Jovanović bolje stoji od Koštunice!).

Što se stranaka tiče, po ovom izmišljenom istraživanju, SNS je na 43%, DS je nagrađen sa dodatnih 3%, u odnosu na ranija istraživanja, koalicioni partner URS, koji ni po jednom istraživanju ne prelazi cenzus, je nagrađen sa 6% a DSS je kao remetilački faktor u parlamentu, kažnjen sa 4% (iako sva relevantna ranija straživanja govore o rejtingu DSS od 7%). Sutradan Vučić lansira u „Kuriru“ drugi senzacionalni članak sa sličnim podacima. Ovaj put se obznanjuje da je Cesid radio pomenuto istraživanje za potrebe jedne „renomirane američke agencije“ (opet se ne kaže koje, što je i razumljivo, pošto se radi o potpunoj izmišljotini iz Vučićeve kuhinje).

Ponavljaju se informacije od prethodnog dana, s tim što novost predstavlja da je: “Istraživanje pokazalo da je 57% građana protiv održavanja vanrednih izbora“ i da je „istraživanje Cesid sproveo na uzorku od 1196 ispitanika širom Srbije, metodom neposrednog intervjua“. Postavlja se pitanje da li je Cesid zaista radio pomenuto istraživanje? Cesid ne demantuje vest - niti preko svog sajta, niti nekom izjavom svojih predstavnika. Rekoh već, istraživanje je očigledno lažno, a sa druge strane zbunjuje odsustvo reakcije Cesida. Pretpostavljam da je Cesidu milije da ćuti jer su teška vremena, Vučić je moćan, a i oni traže novog gazdu, tj. nove poslove – jer su bivši veliki poslodavci- DS- bankrotirali, pa ne mogu da naručuju i plaćaju Cesidu istraživanja. To sada može novi režim i njegove podružnice. Isto važi i za zloglasni „Stratedžik marketing“ starog klijenta žutih poslodavaca, kome ne cvetaju ruže i koji takođe traži i nalazi novog gazdu u Vučićevom liku. To važi i za drugu Bogosavljevićevu firmu „Nilsen Srbija“. Da li da vas podsećam na niz istraživanja „Stratedžika“, osam meseci unazad, koja objavljuju najlepše želje „Gospodara“ Vučića (doduše više uverljive nego tekuće smehotresno istraživanje objavljeno u „Kuriru“ i ostalim medijima)?

Kao član i funkcioner DSS-a (i da po ko zna koji put podsetim da ove članke pišem isključivo u svoje ime i za svoj račun, već četiri godine-pretpostavljam da su se svi uverili u to, do sada- što više niko i ne spori), ne mogu a da ne budem izuzetno zabrinut što vidim strateški plan režima. Plan je da se kreira javno mnjenje, naravno, to je radio i prethodni režim, besomučno. Ali deo tog plana je, sada, još izraženija namera da se DSS spusti ispod cenzusa (to je bio i plan prošlog režima ali su izbori pokazali suprotno). Osim već pomenutih istraživanja „Stratedžika“ koja su DSS polako spuštala na 6%, i nekih drugih koja su pominjala 5%, u ovom novom i izmišljenom se skidaju rukavice i otvoreno i grubo se saopštavaju mnoge neistine, pa i ona o rejtingu DSS-a i Koštunice. Baš je indikativno, da je narod, navodno, kaznio jedinu stranku koja se suvislo protivi izdaji Kosova i Metohije! A sve ostale stranke i lidere je nagradio! Paz'te, molim!

Da budem jasniji, ako već nisam, režim na čelu sa Vučićem želi da kazni i uništi jedinu stranku koja predstavlja ozbiljnu pretnju. I režim se, odnosno Vučić i Nikolić se ne obaziru na činjenicu da svoje funkcije mogu da zahvale ispravnoj podršci DSS-a u drugom krugu predsedničkih izbora. I ne obaziru se na konstruktivan i državotvorni pristup DSS-a u pogledu rešavanja kosovsko-metohijskog gordijevog čvora. Ne obaziru se na priliku koju su dobili od DSS-a, po ovom najvažnijem državnom pitanju, sve u nadi da će odbiti, ono što su na kraju prihvatili. I to takođe nazivam ispravnim potezom DSS-a, jer je interes države važniji od bilo čijeg nesterpljenja (mog- na primer) ili predviđanja (makar se na kraju ispostavila kao tačna). Dok je god postojala i najmanja šansa da izdaja i ucena budu odbijene, vredelo je, države radi, naroda radi, pružiti priliku onima koji državu vode, da postupe ispravno. Nažalost, režimu je do strpljenja i konstruktivnosti DSS-a stalo ko do lanjskog snega, ko što mu nije stalo do nemerljivo važnije stvari- do države i naroda samog. Vučić i Nikolić su odlučili da ispune ono zbog čega su ih Vašington i Brisel i stvorili – da izdaju Kosovo i Metohiju a da Srbija bez problema proguta izdaju – kao svoj spas.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike. Da se SPC nije usprotivila Briselskom sporazumu režim bi poštedeo SPC. Ovako, ne samo da je vođena kampanja protiv jednog vladike (a svako treba da odgovara ako je kriv- to nije sporno- pa i bilo koji crkveni velikodostojnik), nego je vođena i vodi se kampanja protiv jedine neurušene i nekompromitovane institucije. To pokazuje bezobzirnost režima. I u tom svetlu onda je jasno da režim prema DSS-u neće imati nikakvih skrupula, kad ih nema prema Crkvi, i na kraju prema državi i narodu.

Šta je DSS-u činiti – meni je jasno. Braniti narod na Kosovu i Metohiji, podržavati jedinstvo Srba sa KiM, onemogućavati sprovođenje Briselskog sporazuma, zalagati se za narodni referendum o Briselskom sporazumu, ne utapati već graditi identitet DSS-a energičnom i aktivnom politikom, ali i žestokim i stalnim i glasnim i utemeljenim kritikama režima i pojedinaca koji ga vode, jer se adresa zna – čovek je sam sebe postavio za „Gospodara“ Srbije. Prozivati krivce – Vučića, Dačića, Nikolića, Dinkića – dok i lišće na drveću i travke u poljima, i ne počnu da bruje- „U cara Trojana, kozije uši“ i „Car je go“! I pomoći u rušenju štetočinske žute vlasti u Vojvodini i Beogradu. 

DSS ima jedinstvenu poziciju, ne samo u parlamentu, kao jedina stvarna i programska opozicija, nego jedinstvenu poziciju na sveukupnoj političkoj sceni. Taj položaj mora da iskoristi, države radi, naroda radi – i na kraju – sebe radi, već sam izložio kako. Što se mene tiče odbijam da budem Vinston Smit, i da zavolim Velikog brata, velikog Gospodara. Odbijam da stalno nosim naočare, odbijam da čitam Maksa Vebera, odbijam da se uozbiljim, da sklopim prste i govorim sporo, pogleda uprtog u svetlu budućnost. Borio sam se i boriću se protiv svakog kulta ličnosti, zvala se ona Zoran Đinđić ili Aleksandar Vučić.