Kako je Milošević ponovo zloupotrebljen u predizbornoj kampanji

U celovečernjem rijaliti šou RTS-a u "Noći odluke" 6. 5. 2012 učesnik je bio i politički analitičar Jovo Bakić. Mada mi se većina njegovih stavova ne dopada, u mnogo čemu se sa njim ne slažem , u pomenutoj emisiji izgovorio je jednu rečenicu koja možda najbolje objašnjava rezultate izbora na svim nivoima u Srbiji. Vidno rezigniran lošim uspehom proevropskih snaga gospodin Bakić je, da ga parafraziram, izrekao tvrdnju da se ovakvi rezultati mogu objasniti samo činjenicom da srpski narod ne pamti duže od tri dana. Ova njegova, sasvim tačna, konstatacija može biti objašnjenje za lagodnost s kojom Ivica Dačić "samoproklamovani pobednik izbora", pristupa pregovorima o utvrđivanju zajedničkih osnova, na kojima će se formirati nova stara vlada sa DS i LDP (URS).

Pokušaću da dokažem da je pomenuti gospodin Dačić svesno u ovoj kampanji potpuno marginalizovao patriotsku opoziciju u budućem parlamentu Srbije, te su njegove zasluge za mogućnost formiranja evroatlanske vlade mnogo veće od broja glasova koje je na izborima osvojio.

Pođimo od početka. Već prvog dana od raspisivanja izbora Dačić se ponašao kao opozicija samom sebi i Vladi u kojoj je učestvovao. Objašnjenje je dao u emisiji "Između dve vatre" B92. Navodno, on kao predstavnik stranke koja je u vladu ušla sa nešto više od 6% glasova nije mogao da utiče bitnije na odluke iste vlade. Politika Vlade da je on odlučivao o važnim pitanjima, bila bi sasvim drugačija. Naime 29. 4, kako je prenela Beta, a i slušali brojni gledaoci predizbornih programa, Dačić je izjavio, na predizbornom skupu u Kruševcu, da su izbori 6.maja poslednja prilika da se ispravi 5. oktobar. Nakon petog oktobra, po Dačićevim rečima, ustanovljena je neka nova politika, došli su neki novi ljudi koji su navodno želeli da donesu bolji život građanima, a doneli su uništavanje i zatvaranje fabrika i isterivanje radnika. Neko bi pomislio da je ovim napravio konačan otklon prema politici koja se do tada u Srbiji vodila.

Ne, on je narodni čovek, i govorio je narodu ono što je narod želeo da čuje. Govorio je Miloševićeve reči, izgledao i ponašao se kao Milošević.

Evo još nekih njegovih izjava:

- Crvene linije koje smo kao Vlada postavili u pregovorima sa Kosovom postaju sve ružičastije. Za mene granica Srbije nije na administrativnoj granici već u severnoj Mitrovici.

- Predizborna kampanja je puna velikih obećanja i licemerja.

- Neophodno je da bude ispravljen sistem neoliberalizma, uveden nakon 5.oktobra u kome važi pravilo " uzmi, ukradi i beži". Prema Dačićevim rečima, njegovi protivkandidati su u kampanji potrošili milione evra koje su uzeli od bogatih da bi dobili glasove siromašnih.

- Nikada neću dozvoliti, kao moji politički protivnici da se politika Srbije kreira po diktatu ni Vašingtona ni Brisela, ali ni Moskve. Na pitanje da li je takvih pritisaka bilo odlučno odgovara da ih je bilo, ali da im je jedini on odoleo.

- Svi se bave kravama, ali krave ne glasaju.

- Srbiji treba čvrsta ruka koja će voditi državu. Kada kažem čvrsta ruka, ne mislim na diktaturu, već na ruku koja ne drhti. Zato sam ja kandidat za predsednika Srbije.

- Obećava da će obezbediti besplatno zdravstvo i školstvo u Srbiji.. NVO "Polis", agencija za političko komuniciranje, nazvala je Dačića reinkarnacijom Slobodana Miloševića.

Prema analizi ove agencije "Dačić se kreće jako autoritativno i svojim stavom želi da pokaže odlučnost, sposobnost i snagu. Njegov rečnik je militantnog duha, pun optužbi i devalviranja protivnika. On kontinuirano pokušava da u javnosti održi klimu napetosti. Vokabular mu je pun parola i nacionalističkih fraza, prilikom davanja izjava ne deluje skromno, već bahato i nadobudno naglašavajući svoju superiornost.

Izgledom, ali i verbalnom i neverbalnom komunikacijom dosta podseća na Slobodana Miloševića, a njegovi govori na predizbornim skupovima u Nišu, Subotici i Beogradu imaju dosta sličnosti sa nastupima i govorom bivšeg predsednika. Prikazuje se kao nepopustljiv političar koji ide stopama bivšeg predsednika Srbije, smatra da će čestim pominjanjem njegovog lika i dela i poistovećujući se sa njim podstaći birače da glasaju za njega."

- Kako navodi Fond " Biljana kovačević Vučo", u jednom svom govoru predsednik SPS se zarekao da će "hapsiti strane investitore koji srpskim radnicima krše pravo na sindikalno organizovanje".

Ko je bio ciljna grupa ovog i ovakvog Dačića. Mada je svaka njegova izjava usmerena na diskreditaciju vladajuće elite koju je, očigledno je zaboravio, i sam činio, on se u svojim govorima obraćao biračima opozicije. Svaka njegova reč padala je gotovo kao melem na dušu osiromašenog, poniženog i uvređenog naroda. A narod je, kako je lepo primetio Jovo Bakić, kratkog pamćenja. Svojim govorima Dačić nije uzeo ni jedan jedini glas DS-u. Nezadovoljni birači DS nisu izašli na izbore, a oni, i da su izašli, ni u kom slučaju nisu mogli glasati za novog Slobodana Miloševića. Dačićeva retorika je bila namenjena isključivo oduzimanju glasova patriotskoj opoziciji i onim strankama kojima je Srbija stvarno na prvom mestu. Te stranke su morale biti, opet po nalogu "Imperije", sklonjene iz srpskog parlamenta ili bar marginalizovane (DSS).

Nikada do sada srpski parlament nije manje ličio na Srbiju i nikada se do sada nije desilo da većinsko mišljenje naroda nema svog relevantnog predstavnika (makar on i ne mogao da formira vladu). Zato Dačić nije najveće iznenađenje ovih izbora, on je najveća laž i prevara ovih izbora.

Jedna od njegovih prvih izjava posle izbora bila je: „Da je kampanja malo duže trajala, bio bih u drugom krugu. Meni ne trebaju istraživanja javnog mnjenja da vidim šta narod misli, čime je nezadovoljan, šta mu treba. Ko je potcenio mene, potcenio je birače. I zato su mi danas najdraže čestitke onih ljudi koje srećem svakodnevno: sekretarice, policajci, čistačice... To mi je važnije od čestitki "važnih ljudi", kao i od mnogih koji tvrde da su sve vreme radili za mene. Ovo je pobeda za narod i moram da opravdam njegova očekivanja“, kaže Ivica Dačić. (Pres, 8. 5. 2012).

Da zaista bi bio možda u drugom krugu, ali to nije smeo da dozvoli Tadić. Lažni Milošević nije smeo i nije trebalo da pobedi na ovim izborima.

Kako objavljuju "Večernje novosti", demokrate i koalicija okupljena oko socijalista dogovorili se o formiranju parlamentarne većine u Skupštini Srbije, kao i lokalnim samoupravama u Beogradu i Vojvodini.

Ako ništa drugo, mora im se priznati da su majstorski odigrali ovu partiju i još jednom preveli Srbiju" žednu preko vode". Moraju i pored srpske prostodušnosti, kratkog pamćenja i lakovernosti znati da " ničija nije do zore gorela", pa neće ni njihova. Sigurna sam da će doći dan kada će u Srbiji važiti Dačićeva parola "Više niko ne sme da vas laže".