Протести против рударења литијума - шта да се ради даље?

„Слобода и демократија могуће су

народ,који не дозвољава да њиме владају као

стадом- Макс Вебер“

Након првог таласа протеста против рударења литијума у градовима широм Србије и до сада највећег еколошког протеста у Београду, најчешће се у нашој јавности поставља питање: „Шта да се ради даље, који су далекосежни циљеви протеста, да ли ће се опозиционе странке укључити и каква је њихова могућа улога у даљој организацији и току ових протеста, ко их преузима и политички артикулише оправдано незадовољство и огорчење грађана , да ли протести добијају политички и антисистемски карактер?“.

Једно је сигурно. Ма колико се трудили пропагандисти и напредњачки јуришници да ове протесте маргинализују тако што ће их представити као искључиво страначке, они у својој основи имају пре свега изражени непартијски и надстраначки карактер, и то без обзира на то што представници опозиционих странака не учествују непосредно у њиховом организовању.

Да ли ико може заиста поверовати у обећања А. Вучића да ће он „слушати реч струке и науке“, када је то само додатно средство како би се добило на времену и отупила оштрица ових протеста?

После врхунца овог првог таласа антилитијумских протеста, А. Вучић се определио за његову познату политикантску тактику - куповати време, одуговлачити, покренути медијску и партијску машинерију како би се обесмислили протести и нашле пукотине у начину њиховог организовања и деловања. Упућени су позиви на „научну и стручну расправу и дијалог о рударењу литијума“ без обзира на то што из искуства знамо да ти позиви немају никаквог смисла и ефекта. Они служе само да се додатно стигматизују и дезавуишу већ добро познате оцене наших угледних научника који су дали јасан одговор о штетности отварања рудника у Подрињу.

Да ли ико може заиста поверовати у обећања А. Вучића да ће он „слушати реч струке и науке“, када је то само додатно средство како би се добило на времену и отупила оштрица ових протеста. Ратко Ристић, професор Шумарског факултета Универзитета у Београду, дао је праву оцену ове иницијативе: „Мислим да је акција Александра Вучића непотребна, јер научна заједница, односно они који не раде за Рио Тинто и који немају никакву везу са корумпираним државним институцијама, а који раде искључиво на бази параметра стручности и моралности, већ су се изјаснили. Дакле, ми и даље имамо необориве ставове о ризику девастације биодиверзитета, загађења вода, аргументе о уништењу простора, као и о социјалној деструкцији читаве долине Јадра. Наука, она суштинска, неоптерећена било каквим утицајима изјаснила се и мислим да је ово јефтин политички маневар Александра Вучића“.

Није он случајно наговестио да ће у септембру бити у Подрињу, јер очигледна је његова намера да покуша да сломи отпор народа пре свега у овом најугроженијем крају, а онда ће лакше пацификовати и остатак Србије

И овога пута употребљена су сва до сада толико пута виђена средства и сви маркетиншки инструменти из његовог арсенала разводњавања и мрвљења досадашњих протеста грађана, које је он раније успешно сузбијао и успевао да их разбије и пацификује. Уследио је напад на антидржавни невладин сектор и његово дезавуисање, жигосање еколошких активиста (не само из Горњих Недељица) као „еколошких терориста“, „страних плаћеника“ и „пропале банде“, непрестано се подмеће теза да су протести наводно „управљени против рударења у Србији“, настављена је даља дисквалификација опозиционих странака, без обзира на то што су оне сада на маргинама ових протеста, а такође нису ни организатори, нити активни учесници протеста.

На делу је поновна куповина његовог бирачког тела путем повећања пензија, прави се бизарна представа о бризи за сиромашне акцијом као што је снижавање цена кроз акцију „Најбоља цена“, најављује се ново повећање плата у јавном сектору. Организују се „спонтани разговори са народом“ како би се још једном показала апсолутна и ничим ограничена моћ А. Вучића, јер он сматра да једино он може да решава проблеме људи - без икаквог посредника између њега и народа.

Адвокат Сретен Ђорђевић недавно је обелоданио да је Министарство за заштиту животне средине дало потребне дозволе за реализацију пројекта, који су у функцији отварања рудника литијума, а не у служби интереса грађана. Ради се о изградњи брзе пруге Лозница – Ваљево, гасовода, високо напонске мреже и путне обилазнице, све су то пројекти који ће се неометано градити док А. Вучић буде „разговарао“ са народом

Он наговештава да ће половином септембра преселити своју канцеларију у Подриње на седам дана, где ће примати и стране државнике. „Оданде ћу разговарати са народом и ићи у сва села, где год ми падне на памет. Да директно разговарам са људима. Само тако можете да их чујете. Ићи ћу у народ. Не потцењујем протесте, који су све мањи, да вас и то обавестим јер се мења и расположење народа који види да су били лагани. То је процес који је дуг и тек ће да се мења значајно. Нисам случајно рекао да ћу ја бити заштитник од самовоље Рио Тинта које су довели Ђилас и Шолак“. Вероватно као што је до сада штитио људска и радна права наших радника запослених у кинеском Зиђину и осталим фабрикама, које су страни инвеститори отворили уз наше огромне и неразумне субвенције као његове главне узданице у до сада невиђеном економском и друштвеном развоју незабележеном у нашој историји.

Проблем А. Вучића је сада у томе што он примењује исту политичку технологију владања и бесомучне пропаганде у сузбијању еколошких протеста, јер се нада да ће већ опробаним политикантским инжињерингом, како то иначе ради у свакој изборној кампањи, успети да угаси и маргинализује и ове протесте као што је успевао у претходним протестима, који су имали другачији повод, али и начин организовања и деловања.

Сада се ради о потпуно другачијој врсти протеста, који су везани за осећај људи да сада бране свој голи опстанак (воду , ваздух, земљу) пред налетом напредњачке власти и А. Вучића (као главног заступника интереса Рио Тинта). Они су се сада отворено ставили у службу одбране економских и профитних интереса великих корпорација и спровођења ткз. „зелене агенде ЕУ“, стварајући тако од Србије колонију и својеврсну зону жртвовања. Зато је њему сада најважније да што више и што брже промени расположење народа, који је већински опредељен против ископавања литијума у корист његове одлуке о копању литијума, што би му донело додатну подршку ЕУ и САД и обезбедило даљи опстанак на власти без обзира на катастрофално стање демократских односа у Србији, у којој је на делу уништавање свих демократских начела и тзв. „европских вредности“.

Није он случајно наговестио да ће у септембру бити у Подрињу, јер очигледна је његова намера да покуша да сломи отпор народа пре свега у овом најугроженијем крају, а онда ће лакше пацификовати и остатак Србије. Адвокат Сретен Ђорђевић недавно је обелоданио да је Министарство за заштиту животне средине дало потребне дозволе за реализацију пројекта, који су у функцији отварања рудника литијума, а не у служби интереса грађана јасно изражених на њиховим протестима. Ради се о изградњи брзе пруге Лозница – Ваљево, гасовода, високо напонске мреже и путне обилазнице, све су то пројекти који ће се неометано градити док А. Вучић буде „разговарао“ са народом, правећи још једну од његових популистичких представа, а све у намери да народу „каже праву истину“ о у нашој историји „невиђеном благостању“ које ће неминовно донети рударење литијума, али и да „разбије све теорије завере“ којима се, по њему, служе еколошки активисти.

То говори А. Вучић који је политички стасао у радикалској странци која била и остала прави родоначелник и извориште најчудовишнијих теорија завере у нашем политичком животу, што он готово свакодневно демонстрира у његовим бескрајним монолозима на Пинку и осталим режимским медијима. На тај начин ће он у времену од две године док се води „стручни дијалог“ о оправданости рударења литијума, створити инфрастуктурне услове за отварање рудника и тиме направити ситуацију свршеног чина, као што се десило и током његових „успешних“ преговора о положају и судбини српског народа на нашем Косову и Метохији.

Вучић ће у времену од две године док се води „стручни дијалог“ о оправданости рударења литијума, створити инфрастуктурне услове за отварање рудника и тиме направити ситуацију свршеног чина, као што се десило и током његових „успешних“ преговора о положају и судбини српског народа на нашем Косову и Метохији

У природи сваке диктаторске власти је да она више верује у своју неограничену моћ да обликује вољу народа према својим властодржачким и клептократским интересима него што је способна да реално сагледа стварност и реално стање у друштву. А. Вучић је сада очигледно сада у тој фази када више верује у своју месијанску и историјску мисију и његову пројектовану и измаштану представу о стварности, него што је иоле способан да мења свој диктаторски начин владавине.

Он је послао јасну поруку да неће одустати од још једног његовог мегаломанског пројекта зато се са пуно права поставља питање о потреби даље и конкретније политичке артикулације протеста против рударења литијума. Али ту се удара на отворена врата јер ови протести су већ јасно политички артикулисани, јер то јесу и политички протести, и садржани су у израженом захтеву да се у Скупштини Србије донесе Закон о забрани ископавања литијума и бора у Србији. То је прецизно одређен политички циљ од чијег ће доследног спровођења зависити даља радикализација политичких захтева, али и судбина и стварни карактер ових протеста.

Јесење заседање Скупштине Србије (предвиђено за 1 октобар 2024.) биће права прилика да се организује други талас протеста, који ће кулминирати окупљањем испред Скупштине Србије у Београду са захтевом да се донесе закон који би ставио коначну забрану на ископавање литијума у Србији. То претпоставља да се окупљање грађана неће завршити без јасног одговора о одлучном захтеву о доношењу овог Закона.

Више се не може позивати на протесте десетине хиљада грађана, а да се нема јасно одређен циљ, али и промишљена и координисана стратегија деловања. Протесте у тој ситуацији треба паралелно организовати у свим већим градовима Србије, како би се дала додатна енергија и ефикасност протеста у Београду, јер би се на тај начин показала снага овог нарастајућег друштвеног покрета у целој нашој земљи и избегла могућност да протести буду изоловани и претворени у још једну шетњу упозорења, без конкретног резултата, на коју власт нема намеру да реагује.

Налазимо се у предстојећим данима пред великим историјским изазовима, јер се ради о судару са напредњачким системом владавине који нема другог излаза, него да по сваку цену брани власт свим могућим средствима и протестима грађана који су спремни и одлучни да овога пута бране свој голи опстанак који је могуће одбранити само коренитом променом и сменом диктаторског режима А. Вучића

То је прилика да опозициони посланици у Скупштини Србије одбране народну вољу изражену на протестима залажући се без икаквог политикантског компромиса за доношење овог закона на јесењем заседању. То је спровођење конкретног политичког циља од кога нема одступања, а може бити и главни покретач за одржавање и трајање протеста, јер њих више није могуће организовати као упозоравајућу и необавезну шетњу огорчених и незадовољних грађана.

У случају да Народна Скупштина не донесе овај закон, што ће се извесно и десити, онда ће се подићи ниво политичких циљева и захтеваће се оставка Владе, али се на тај начин доводи у питање и положај председника Републике као главног заговорника Рио Тинта. Настаће тако дубока политичка криза, а она се може разрешити, или распуштањем овог сазива скупштине и новим изборима на свим нивоима, или са применом насиља како би се разбили протести, што би био велики изазов за ову диктаторску власт, јер би на тај начин овакав систем недемократске владавине био до краја био огољен, али би се и драматично продубиле већ непомирљиве разлике и сукоби у нашем друштву.

Ови протести нису „сељачка буна“, или „фејсбук окупљање“ већ су израз права народа на побуну и отпор када су угрожени опстанак и право на живот. Зато протести морају истрајати на већ јасно одређеном политичком циљу, координацији и организовању најширег друштвеног покрета у судару са влашћу која сада користи сва средства у одбрани власти и својих пре свега енормних финансијских и клијентелистичких интереса, што је у основи њиховог одржања на власти и што је једино што њих заиста и интересује.

Мића Данојлић је у својим изузетним есејима о нашим наравима и политичким дешавањима записао: „Први пут се суочавамо са неоколонијалистичком офанзивом која се неће зауставити док не прогута све кутке глобуса, ако у међувремену не сконча као жртва своје алавости - на једној страни самоуверени господари света, а на другој рајетински синдром покоравања ублаженим пркосним испадима. Кад је човек доведен у питање, остаје му да се у целини и одупире“. И управо се о томе ради, јер је наш живот, а сада и голи опстанак, након погубне напредњачке владавине А. Вучића доведен у питање.

Од кључне је важности да се не дозволи да А. Вучић после првог таласа протеста преузме политичку иницијативу (што он већ упорно настоји да уради) и на тај већ познати начин крене у растакање и обесмишљавање ових протеста, што је већ успео да спроведе неколико пута у протеклој деценији

Ови протести морају имати јасну артикулацију и политичке захтеве који ће обезбедити да огорчени и ојађени грађани, али и организатори протеста буду ти који ће диктирати и водити динамику овог политичког процеса. Не сводити своју улогу на чекање потеза власти и Рио Тинта, јер њихове потезе је лако предвидети и предупредити. Од кључне је важности да се не дозволи да А. Вучић после првог таласа протеста преузме политичку иницијативу (што он већ упорно настоји да уради) и на тај већ познати начин крене у растакање и обесмишљавање ових протеста, што је већ успео да спроведе неколико пута у протеклој деценији када је био суочен са великим политичким изазовима.

Политички процес подстакнут протестима грађана након доношења одлуке и преузимања обавеза о отварању рудника литијума (без обзира што А. Вучић настоји да је релативизује и представи као тек могућност која зависи од „стручне „експертизе), није само резултат упорне борбе еколошких активиста и организација, већ он прераста у широки друштвени и политички покрет у чијој је основи тежња да се заустави напредњачки бахати и пљачкашки режим у његовом настојању да Србију дефинитивно претвори у колонију и депонију ЕУ.

У овој борби против рударења литијума у Србији нема места за идеолошку искључивост, личне политичке амбиције, додатну стигматизацију опозиционих политичких странака, спонтаност без јасног политичког циља и ефикасне организације, беспотребно и бесциљно губљење енергије грађана, као и политикантски егзибиционизам

У таквој Србији он може несметано владати, јер је обезбедио услове за спровођење „зелене агенде ЕУ“ и спровео Француско - немачки споразум који је омогућио издају и предају Косова и Метохије. А управо је А. Вучић годинама говорио да ће „он бити гарант опстанка и поштовања достојанства , људских и националних интереса српског народа на Косову и Метохији“. Зато у овој борби против рударења литијума у Србији нема места за идеолошку искључивост, личне политичке амбиције, додатну стигматизацију опозиционих политичких странака, спонтаност без јасног политичког циља и ефикасне организације, беспотребно и бесциљно губљење енергије грађана, као и политикантски егзибиционизам.

Налазимо се у предстојећим данима пред великим историјским изазовима, јер се ради о судару са напредњачким системом владавине који нема другог излаза, него да по сваку цену брани власт свим могућим средствима и протестима грађана који су спремни и одлучни да овога пута бране свој голи опстанак који је могуће одбранити само коренитом променом и сменом диктаторског режима А. Вучића .