Kula SNS vlasti, sagrađena na strahu, lažima, medijima, parama, kriminalu, pretnjama i pritiscima, počela da pada

Stariji se sećaju priče po kojoj je drug Tito, kada se već približio svojoj osamdesetoj godini života, na nekom sastanku vrha partije izgovorio sledeću rečenicu: „A šta ako ja umrem jednog dana?“ Nastao je tajac.

U međuvremenu smo napredovali i došli do toga da vladari ne vladaju doživotno, da mogu biti smenjeni izborima i da nijedna vlast nije večna. Ipak, i pored te činjenice, do pre samo mesec i po dana mnogi saradnici novog Broza, kako on sam sebe vidi, mislili su da će on na vlasti biti još dugo dugo.. I sam Vučić im je svako malo poručivao da će pobediti na svim izborima sve do 2027. i da nemaju razloga da brinu zbog svega lošeg što narodu rade, jer im niko ništa neće moći pošto će biti vlast. Desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije predstavljaju nadolazeći talas pobede nad režimom koji cela Srbija jako dobro vidi. Vide ga i Vučićevi sledbenici koji su shvatili da je obećanje o još deceniji vlasti samo još jedna laž. Kula SNS vlasti sagrađena na strahu, lažima, medijima, parama, kriminalu, pretnjama, pritiscima počela je da se ljulja, odnosno da pada. Taj pad se više ne može zaustaviti.

Desetine hiljada ljudi na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije predstavljaju nadolazeći talas pobede nad režimom koji cela Srbija jako dobro vidi

Odakle snaga?

Odakle tolika snaga ovim protestima? U činjenici da su ljudi postali svesni zla koje se nadvilo nad nama i da su se ujedinili. Studenti, penzioneri, javne ličnosti, političari, profesori, radnici… Niko nikoga u šetnji ne pita ni ko je ni šta je, niko nikome ne smeta, niko nikog ne pita da li je građanska ili nacionalna opcija, da li je iz Beograda ili nekog drugog mesta u Srbiji. U istoj koloni su bili i oni koji smatraju da je Kosovo najvažnija tema, kao i oni koji misle da bez članstva u EU nećemo opstati kao država, bilo je zastava i LGBT populacije, kao i zastava Rusije i Jamajke. Ali najviše je bilo zastava Srbije! I to je suština! Nikoga od nas ne interesuje šta o pojedinačnim temama misli onaj koji hoda pored. Bitno je samo da on ili ona hoće, baš kao i mi, mirnim putem da promeni ovaj režim.

Ljudi dolaze na proteste jer su napokon našli način, blizak svom poimanju slobode i demokratije, kojim su rekli DOSTA. Dosta više uništavanju zemlje i svih vrednosti na kojima društvo počiva, dosta uništavanju naših života, dosta agresiji, kriminalu, bahatosti… dosta vređanju inteligencije svakog od nas kojima Aleksandar Vučić objašnjava kako je sve bolje iz dana u dan iako svojim očima gledamo kao se sve raspada, kako iz zemlje odlaze mladi, ali i ljudi u poznim četrdesetim i pedesetim godinama. Srce mi je bilo prepuno kada mi je u šetnji prišao Lazar K. da mi kaže da studira u Parizu, da je došao za praznike u Srbiju i da i on i nekoliko njegovih kolega žele sutra da se vrate u svoju zemlju i da su spremni da se bore zajedno sa nama koji smo ostali. Zajedno sa Jelenom, Stefanom, Martinom, Borkom i svim ostalim mladim ljudima koji su još uvek ovde i koordiniraju proteste.

Političari i demonstranti

Ja sam političar. I gledam sve ovo i kroz tu činjenicu. Izuzetno cenim i zahvalan sam akademiku Dušanu Teodoroviću na stavu koji je hrabro izneo, da je za njega sasvim normalno da političari budu deo ove priče i da on nema nikakav problem sa idejom da sutra mikrofon u ruke uzme i neko od nas. Nisam siguran da svi koji su u politici shvataju značaj ovih reči. Da shvataju koliko smo svi grešili, koliko je ko od nas doprineo da danas opet moramo da šetamo. Nisam siguran da shvataju šta im poručuje Bane Trifunović, koji je, istina, to mogao da kaže i malo drugačije, ali nije bitna forma nego suština. Smatram da bi svi građani Srbije trebalo da pročitaju govor Nikole Koja za koga je neko napisao da bi mogao da postane manifest protesta. Svi mi iz opozicije moramo da shvatimo da ovi ljudi koji su na ulici čekaju od nas da im kažemo i dokažemo da će sutra kada ovaj režim padne, pasti i sistem koji se gradio desetinama godina. I da će zaista biti drugačije!

Da bi se to desilo mora da se očuva ovo zajedništvo koje se napravilo. Moramo svi da se obavežemo da na lažnim izborima nećemo učestvovati, moramo da zajedno, narod i mi političari kao njegov deo, napišemo kako da izbori opet budu izbori. I da svojim potpisima garantujemo da dok se to ne ispuni izbora nema i da na lažnim Vučićevim više nikad nećemo učestvovati.

Svenarodna lista

Da se svi obavežemo da ćemo kad jednog dana dođemo do pravih izbora imati zajedničku svenarodnu listu na kojoj će osim političara biti i veliki broj vanstranačkih ličnosti, predstavnika udruženja i esnafa, akademika, profesora, studenata, ljudi iz kulture, predstavnika sindikata, civilnog sektora, novinara ali i predstavnika udruženja malinara i poljoprivrednika i svih onih koje ovaj režim „ubija“, iz dana u dan.

Da se obavežemo da će takav parlament izabrati vladu stručnjaka na oročeni vremenski period koja će izvršiti resetovanje sistema, uvesti red i pravila. Niko ko iskreno voli svoju zemlju neće odbiti da žrtvuje godinu dana života i bude u toj vladi, a potom se vrati svom svakodnevnom poslu.

Ponovna izgradnja i jačanje institucija, zakon o poreklu imovine, nezavisni mediji, specijalni tužilac za korupciju, lustracija, dekriminalizacija društva, potpuna nezavisnost pravosuđa su samo deo spiska šta sve treba uraditi kako bi jednom zauvek obezbedili da se vlast koja nije po volji građana menja olovkom.

Naš zajednički cilj je država u kojoj vladaju zakoni, a ne batinaši, institucije koje štite interese građana a ne stranaka, sloboda mišljenja i izražavanja za sve a ne samo za predsednikove ljude. Potrebna nam je država po meri građana, a ne jednog čoveka.

Potreban je manifest

Naš zajednički cilj je država u kojoj vladaju zakoni, a ne batinaši, institucije koje štite interese građana a ne stranaka, sloboda mišljenja i izražavanja za sve a ne samo za predsednikove ljude. Potrebna nam je država po meri građana, a ne jednog čoveka. Ovo je borba različita od nekih prethodnih političkih borbi, ovo je borba u kojoj su svi akteri svesni da postoji zajednički interes veći od bilo kog pojedinačnog. Građani koje ne interesuje bavljenje politikom trenutno su na svoj način ipak u njoj. Lideri stranaka, koji bi po definiciji trebalo da se bore za vlast, javno kažu da kad se vlast osvoji, oni neće sedeti u vladi, već će nju činiti stručne nestranačke ličnosti. Zato je ovo put koji treba svi zajedno da pređemo, zato treba da se obavežemo da nećemo odustati dok ne budemo ponovo demokratsko društvo, zato iz svega što smo prethodnih nedelja čuli treba da nastane naš manifest – dogovor o Srbiji zemlji slobodnih i poštovanih ljudi. Zemlji građana koji su jasno pokazali da žele nov ozbiljan sistem, a ne drugog vođu.