Или сте против овог зла које влада, или га подржавате - Александар Вучић је вратио клатно на једнопартијски систем

Десетине хиљада људи на улице Београда није извела опозиција. Нису то урадиле ни јавне личности чија је подршка протестима и те како важна, али ни група младих људи који су после скупа у Крушевцу покренули протесте у Београду. Грађане су на улицу извеле спознаја како изгледа земља у којој живе и Боркова крвава глава, као симбол насиља коме нас режим излаже сваког дана. Све се око нас распада, криминалци господаре Србијом, људи су у невиђеном страху и пресији, и излазак на београдске улице је њихов одговор на то што нас лажу годинама, што нам пријатељи одлазе, што не виде никакву перспективу, што нису сигурни када ходају улицом или седе у кафићу, што им лудаци стално прете ратом... И што им на крају крајева сви ти вучичи, весићи, стефановићи, вучићевићи и остали, просто речено, вређају интелигенцију.

Људи су ћутали и ћутали, и на крају нису могли више. Изашли су из својих кућа по снегу и цичи зими, њих бар 25.000, и рекли доста је. Нико није гледао да ли је онај који хода поред њега млад или стар, члан неке партије или нестраначки појединац. То заједништво свих који желе другачију Србију, то схватање огромног броја људи да ћемо о разликама говорити кад срушимо ово зло које управља нашом земљом, највећа је добит ових протеста за сада.

Да ли је све било сјајно? Није. Било је грешака у организацији, страха да би нечије обраћање власт кроз убачене групе могла да искористи да изазове насиље, гађања прајд инфо-центра грудвама и лепљења налепница са непримереним садржајем, погрешног размишљања да се следећи скуп организује тек 16. јануара, на дан убиства Оливера Ивановића... Али све је то последица чињенице да су ово спонтани грађански протести, а не организоване страначке конвенције. И зато не разумем никога од оних којима су ове грешке или инциденти важнији од чињенице да се Србија пробудила. Да ли би било боље да су Мира и Дуле говорили како је било најављено? Па наравно да да. Да ли је било ко од политичара из Савеза за Србију било где рекао реч против њиховог учешћа? Није. Чак сам и сам тог дана у "Блицу" рекао да ће они говорити и да је то што неки имају другачије политичке ставове небитно јер данас има нешто много важније од тога.

Али сви морамо да схватимо да ово нису демонстрације у Данској против повећања загађења ваздуха на улицама Копенхагена. Ово су демонстрације против власти која има озбиљне обрисе фашизма и која је спремна на све. Да ли треба да се сви потрудимо да спречимо ко зна какве појединце да искористе шетњу за показивање насиља према онима који су другачији? Апсолутно да. Али немојте да тема постану такви догађаји, а не то што су десетине и десетине хиљада људи у завејаном граду дошле да протестују против режима Александра Вучића. Што су показали да се не плаше. И да су схватили да смо у овој борби сви који демократски и слободноумно размишљамо на истој страни.

Сви морамо да схватимо да ово нису демонстрације у Данској против повећања загађења ваздуха. Ово су демонстрације против власти која има озбиљне обрисе фашизма и која је спремна на све.

Нажалост, и даље има оних који то не схватају, који сматрају да имају тапију на правоверност, да су безгрешни, да су они ти који свима могу да деле лекције јер, забога, они све знају и "имају право да баце камен на нас грешнике". Убише се објашњавајући како опозиција не ваља и како смо сви исти. Да ли смо ми који данас чинимо опозицију у Србији идеални? Не да нисмо идеални, него смо далеко од тога. Да ли смо грешили у прошлости? Јесмо. Да ли су и данас неке наше одлуке или изјаве неадекватне и непримерене? Апсолутно да. Али, господо, ми се трудимо да будемо бољи, за своје грешке смо и те како кажњени, о нама сваког дана пишу најгнусније лажи, половина Србије нас заиста мрзи и свакоме од нас може да се деси да прође као Борко Стефановић, па чак и горе. И поред тога се не предајемо, нисмо одустали од борбе за промену система у Србији, није нам проблем да путујемо у било који део Србије да бисмо разговарали ако треба и са петоро људи да им објаснимо да то што им сервирају пинкови, информери, телеграфи и слични није истина. И сви смо се јавно обавезали да у првој влади после пада режима нећемо бити. Да ћемо тако направити ресетовање система толико неопходно земљи у којој живимо.

Иако другачије мислим, могу и да прихватим и да разумем оне који су 2012. били такозвани бели листићи и који су тада мислили да смо сви исти. Али не могу да прихватим да данас, после шест година овакве власти, после фашистичких обрачуна са онима који другачије мисле, после не само потпуне контроле него и коришћења медија, после економског уништења земље, распродаје природних ресурса, криминализације и пљачке државе, после милион изговорених лажи, и даље говоре да смо исти. То заиста не разумем. И не прихватам. На крају крајева, не заборавите да нас, за разлику од ових, можете да отерате оловком. Зато, потпуно свестан последица своје тврдње, јасно поручујем свима који се представљају као опозиција режиму, а критикују опозицију чешће, понекад и жешће него власт, да директно раде за Александра Вучића.

Јесте трагедија Србије што се после 30 година поново боримо за основна људска права, за право да слободно мислимо и да то наглас кажемо. Опет се боримо да се не краду гласови, да се не прети људима, да не може жена у тренерци повезана са најопаснијим криминалцима да упада у полицијске станице и наређује полицајцима. Александар Вучић је вратио клатно на једнопартијски систем. Људи су бесни, њихов глас нема где да се чује осим на друштвеним мрежама, у недељницима, у два дневна листа и на неколико кабловских телевизија. Укинути су основна демократска права и слободе за које смо се борили и изборили још деведесетих. И морамо из почетка.

Александар Вучић је вратио клатно на једнопартијски систем.

Кроз протесте, шетње, из суботе у суботу, уз јасне захтеве и поруку властима да су у овом протести грађани, а да их опозиција подржава. Само сви заједно – млади, пензионери, јавне личности, синдикати, опозиција – можемо нешто да променимо. Они који нису подржали и учествовали у претходна два протеста нису опозиција у Србији. Нема средине, или сте против овог зла које влада, или га подржавате. Морамо се изборити да РТС буде заиста јавни сервис, да народ може да чује и другачије мишљење, да се испуне услови тако да избори једног дана поново постану избори. И јасно рећи Александру Вучићу – на твојим намештеним изборима нећемо учествовати. Морамо престати да гледамо у Европу и очекујемо реакцију. Косово је за њих много важнија реч од речи слобода. Сами смо у овој борби и савезнике ћемо добити само ако покажемо снагу и решеност да се не предамо.

Зато није важно ко предводи протесте, то су све слободномислећи грађани. Дивим се свакој појединачно исказаној храбрости, сваком човеку решеном да се одупре оваквом режиму без обзира да ли се он звао Пера Петровић или Иван Ивановић. Поносан сам када на протестима видим и ветеране демонстрација, али и многе младе људе који су с правом љути због тога како Србија изгледа данас. Овога пута слободу ћемо вратити сами и никоме нећемо дуговати ништа. Никоме осим грађанима који су подигли главу и рекли – стварно је доста. И ниједног тренутка немојте заборавити да кад би данас Александар Вучић организовао митинг подршке себи без организованог довођења људи, без притисака да ће изгубити посао свако ко не дође, када не би претио или куповао људе, не би могао у Београду да сакупи ни пола од онога колико нас је било 15. децембра. Не обраћајте пажњу на резултате покрадених избора, на лажна истраживања. Шетајте. Верујте својим очима и свом срцу. А оно ће вам рећи да је нас који хоћемо другачију Србију више. И зато ћемо победити.

(Време)