Međunarodna "pravda" i "srpska politika"

„Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom“, navodi se u savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde.

Promenjene međunarodne okolnosti

Međunarodno pravo, od trenutka priznanja nezavisnosti terorističke tvorevine Kosova od strane jednog broja država a pogotovo posle savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, više ne postoji kao uređen skup međunarodnih principa, ugovora i normi. Srušen je međunarodni pravni poredak, i to može skupo da košta celo čovečanstvo.

Zagledajmo se u istorijske činjenice. Međunarodni poredak, ustanovljen 1878. godine na Berlinskom kongresu, razara Austrougarska aneksijom Bosne i Hercegovine 1908. godine. Posle nekoliko godina počinje Prvi svetski rat. Versajski međunarodni poredak ruši Hitler aneksijom tj. Anšlusom Austrije i okupacijom Čehoslovačke. Ubrzo potom izbija Drugi svetski rat. Sa kosovsko-metohijskim presedanom međunarodno pravo ustanovljeno posle Drugog svetskog rata (formiranjem Ujedinjenih nacija) de fakto je sahranjeno. Vašington je treći po redu u poslednjih sto godina, posle Austrougarske i Nemačke, međunarodno pravo zamenio zakonom džungle. Šta dalje? Istorija se ponavlja. Počinje nova era u međunarodnim odnosima koja silu prava zamenjuje pravom sile, kao što je to bio slučaj pred Prvi i Drugi svetski rat. Takvog stanja stvari treba da budu svesni svi koji se u našim političkim krugovima još uvek, kao davljenik koji se hvata za slamku, utopijski na pomenuto pravo oslanjaju. Sada se sve svodi na to da „ti kažeš da si nezavisan, a ja kažem da nisi i obrnuto”, kako je to svojevremeno jednostavno konstatovao DŽim DŽatras, direktor Američkog saveta za Kosovo (American Council for Kosovo). U suštini, posle ove sramne odluke Međunarodnog suda pravde (kakve li ironije u nazivu) postalo je potpuno očigledno da više nema jasnog univerzalnog odgovora na sukobe u velikom broju regija u svetu.

Promenjene unutrašnje okolnosti

Sa druge strane, bez obzira na jezičke i pravne akrobacije u tumačenjima, činjenica je da je odluka Suda potpuno nepovoljna za Srbiju. O tome kakve mogu biti političke i pravne posledice ovakvog „savetodavnog mišljenja“ pokazaće se u danima koji su pred nama. Nažalost, vrlo je velika verovatnoća da je kosovskim Albancima dat snažan signal da u narednom periodu mogu da završe svoj teroristički posao. Znamo šta bi to moglo da znači za severnu Kosovsku Mitrovicu i Srbe koji još žive u južnoj pokrajini. Toga moraju da budu svesni svi u Srbiji.

Ono što je u ovom trenutku značajno kada govorimo o unutrašnjim implikacijama je: da li se realno nešto drugo moglo očekivati od ovog suda? Odgovor je – ne. I ko god je verovao (da ne govorimo o onima koji su pravili državotvornu spoljnopolitičku platformu na bazi očekivanja i veru u objektivnost ove institucije) ili je izuzetno naivan ili svesno radi sa određenom usko interesnom političkom računicom (da ne upotrebimo neke teže kvalifikacije).

Jer, po kom osnovu se moglo očekivati da će sud doneti bilo kakvu odluku koja bi bila povoljna za Srbiju? Šta je to na čemu se zasnivala nada i vera u pozitivan ishod ovog globalističkog suda? Posebno ako se uzme u obzir činjenica da je od 15 sudija deset iz zemalja koje su priznale nezavisnost KiM. Dakle, šta je to što ovoj instituciji daje nesporni autoritet i legitimitet u toj meri da se državna diplomatija negleđuše oslonila na nju? Zašto se na tome gradila državna spoljnopolitička strategija i zašto se toliko energije i nade uložilo u to? Mnogo pitanja je ovde bez odgovora. Da je odluka kojim slučajem bila u korist Srbije, to bi bilo predstavljeno kao pobeda državotvorne i odgovorne politike režima Borisa Tadića. No ta opcija (pozitivno mišljenje suda) još u startu je bila puka teorija. To su oni koji vode državu znali ili su mogli znati. Jer sa ovako važnim događajima na planetarnom nivou odluke se nikada ne donose slučajno. O tome niko ko ozbiljno promišlja o državotvornoj politici, a posebno oni koji je vode, ne mogu imati iluzija. Dakle, očigledno je da je i ovde iskorišćena ogromna mogućnost uticaja i pritiska na sudije pomenutog suda da donesu odluku kakva tim državama odgovora.

Pošto je odluka negativna, ona će postati savršen alibi za ono što će se u budućnosti sa KiM i oko KiM desiti i za „teške“ odluke koje će na tom talasu rukovodstvo Srbije morati da donese. „Pokušali smo sve ali eto nije nam uspelo“. „Sada moramo da stisnemo zube i da se povinujemo donetim odlukama pa čak i ako su one potpuno protivpravne i protivpravedne“. To će biti samo deo retorike koju ćemo slušati. Zato će ova odluka suda biti dobar alibi za režim u Srbiji.

Vreme je za korenitu promenu spoljnopolitičke platforme koja podrazumeva snažniji antiglobalistički kurs i aktivniju okrenutost Rusiji i drugim zemljama BRIK-a. Pre nego što zaista bude kasno. Takođe, što pre treba snažnije i otvorenije pokrenuti pitanje promene granica na Balkanu. To mora biti deo zvanične državne politike. Jer Republika Srpska više ne može da čeka.