Политички живот | |||
Не продај, Србине! Не продај фукари да ти живоме гроб копа. Без земље нема ни неба, а без неба, све је јаловиште |
понедељак, 22. јул 2024. | |
Не продај Србине, није то земља но уцветало небо. Није ђедовина но анђеовина. И, није прађедовина већ- Боговина! Витлејемски се полен ту запатио, Србине, па не продај… Тим су ти ливадама и њивама косци и орачи газили ходочасно. Не продај фукари да ти живоме гроб копа. На твоме пољу – твојом шаком да копа… Не продај- Господ је ту себи колибу сачинио. Са Србином да векује… Не продај - не знаш где су ти међе и нико не зна! Уцветало небо је то што зовеш земљом, а где се то небо међаши..? И где се небо продаје?! Коме?! Да копају руду из земље моштанице?! Да поваде плодне и родне кости праотачке! Ваљаш колико сачуваш тог неба уцветалог, Србине! Колико имаш себе где да пронађеш ако се кад замислиш ко си, одакле и куда ћеш! А, ко си кад продаш непродајевину?! Те откосе с којих ти је ђед пошао да погине на далеким ливадама да се његовим фукара не зори… Те што их је трком с Газиместана и Кајмакчалана узорао да почине у њима. Себи је орао гроб да теби рађа, и жалио није. Мала је цена глава за анђеовину… Крвави су опанци вукли рала… Безглаве козбаше и косци су журили да покосе и сађену па трком у бој. Ако знаш колико вреде пале главе а ти продај. Ако знаш колико вреде- твоја не вреди ничему! Продај а да не продаш душу. Продај ако мучена земља није и на камену рађала… Ако те није отхранила. Ако те није чекала кад ти се више нико надао није! Продај ако имаш шта да купиш за њу и назовеш својим?! Продај ако можеш пред претке и потомке бистра погледе и јасне речи! Продај ако има још ко Богу да постељи осим Србина! Продај ако није њива моштаница и ливада воштаница! Продај ако је тек земља а не уцветало и олистало небо! Сузу да канеш на њу родиће а ти продај за јаловишта. Ако знаш цену глава палих за њу ти продај, и не питај се што своју залуду носиш… Ако си је ти међио- продај, ал ако су векови, ако је вечност… Продај ако си још негде осим ту свој на својему. Ако за та блага можеш да купиш нешто што ће за тобом заиста остати- продај. Размисли се, брате мој, кореном се поносно гранамо небу… Колико то новца корен вреди и шта си без њега?! Од храста преметнућеш се у маслачак па залуду товари блага- неће те усидрити кад те и лахор разнесе ко бура! Не продај, молим те, свака је стопа Србије витлејемског полена… Зар су нам прађедови јуришали да ми нећемо знати ни корачати?! Запамти- без земље нема ни неба! Без неба све је јаловиште, па нек копају- сваки метар у земљу кидаће из груди… (Два у један) |