Niklovanje i niklomanija

U raspravi zagovornika eksploatacije ruda nikla i ‘’zelenih’’ zaštitnika životne sredine neke bitne činjenice izmiču. Da li su poštovane sve zakonske odredbe prilikom davanja dozvole za geološke istrage, posebno u delu o probnim rudarskim radovima? Nisu li sa probnim radovima, bez neophodnih saglasnosti, odškrinuta vrata za eksploataciju nikla sa pogubnim delovanjem na životnu sredinu? Da li se ovom dozvolom stvara monopol u eksploataciji nikla, pri čemu država dobija ‘’mrvice’’ od bogatog kolača! Da li se pored velikih najava o velikoj industriji sa proizvodnjom nikl metala ipak radi samo o ‘’uslužnoj’’ proizvodnji rude za jednu topionicu u susednoj zemlji kojoj nedostaje ruda?

Ideje o iskopavanju ruda nikla i daljoj preradi su se pojavljivale i ranije. Pre 60 godina pokrenuta su geološka istraživanja i urađene su procene o veličini odabranih ležišta, mineraloškom sastavu rude i sadržaju nikla. Istraživanja su periodično vršena do kraja 90-ih. Interesantni su nalazi istraživanja: u pitanju je siromašna ruda sa sadržajem nikla oko 1%. Bilo je planova čak da se pokrene industrija nikla. Zbog drugih prioriteta (izgradnja železare Smederevo, Skadra na Dunavu), idejni projekti su ostali u fiokama političara i projektnih organizacija (Geozavod, Rudarski institut, Projmetal). Novi, a neuspeo pokušaj da se dobije dozvola za istraživanja ležišta se odigrao u vremenu kada je DSS bio na čelu vladajuće koalicije; dozvola je dobijena, ali i brzo povučena pod pritiskom javnosti zabrinute da će otvaranje rudnika i prerada rude dovesti do ekološke katastrofe. Danas se priča o niklu ponavlja: lepše sročena po metodu APP – ako prođe, prođe, u suprotnom čeka se bolja prilika. Oni koji stoje iza ove kampanje su dobro pripremili ‘’frontalni napad’’ sa obezbeđenjem ‘’krila’’ u vidu podrške resornog ministarstva. Za početak, pre dolaska glavnog igrača, isturena prethodnica ‘’Srbija nikla’’ ispituje teren sa ‘’skromnim’’ zahtevom da se urade geološke istrage potencijalnih ležišta, a takođe da se otvore probni kopovi kako bi se utvrdio optimalni režim eksploatacije ležišta. Otvaranje probnog ležišta u vidu površinskog kopa podrazumeva uklanjanje pokrivke koja treba da se deponuje, a izvađene probne količine ostavljaju iskope i rudarski otpad koji trajno narušavaju okolinu. Ovo je posebno uznemirilo javnost zbog ozbiljnih pretnji narušavanja životne sredine. Bez obzira na proteste javnosti, ostaje se čvrsto pri stavu da nema odustajanja od bušotina i probnog rudarenja; stručne rasprave u organizaciji pristaša eksploatacije nikla su intonirane na način da se ‘’ne oseti koliko je gorka pilula’’. Stvara se atmosfera u kojoj zagovornici istraživanja i otvaranja kopova deluju kao niklomani: ništa drugo ne može spasti ekonomski ruiniranu zemlju osim nikla!

Ko su zagovornici proizvodnje nikla? Pored ljudi iz ‘’Srbija nikla’’ nalazi se i veliki broj rudara i geologa koji ograničeni svojom profesionalnim vizijama ne mogu da sagledaju celinu problema. Kada neko preskoči preko kože (tradicionalno rudarsko krštenje) i posveti svoj život ovom pozivu, taj ima želju da celu Srbiju premreži rudarskim kopovima; za njih su manje bitni uticaji rudarsko-topioničarskih projekata na životnu sredinu. Prema pristupu u nastaloj raspravi mogu se okarakterisati kao tehnokrate koje nude gotova rešenja, bez neophodnih ispitivanja društvene opravdanosti. Na našu nesreću iskusili smo delovanje ‘’usrećitelja’’ tehnokratske provinencije u drugim oblastima. Najbolji primer daje primena šok terapije u privrednoj reformi koja je imala pogubne posledice.

A ko je glavni a privremeno pozadinski igrač koji vuče sve konce u kampanji osvajanja terena: velika multinacionalna kompanija koja želi da ostane anonimna (1) (sic!). Ova kompanija ima (za javnost) nedefinisan finansijski aranžman sa ‘’Srbija niklom’’ koja u njihovo ime otvara vrata za eksploataciju rudnog ležišta. Neverovatno ali istinito: jedan od vodećih ljudi ‘’Srbija nikla’’ je bivši pomoćnik ministra za rudarstvo čiji potpis stoji na izdatoj dozvoli. Ako zakon ne sprečava da funkcioner ili visoko rangirani službenik državne administracije zloupotrebi svoj položaj, da li postoje neke lične moralne kočnice! U galimatijasu zagovornika geoloških istraga izlazi na videlo goli interes strane kompanije: neće stati na istragama, profit se stvara vađenjem rude i metalurškom preradom rude/koncentrata! Postoji izreka starih Grka: čuvaj se Danajaca kada ti i darove donose!

Tvrdnja da strana korporacija ne želi da otkrije svoj identitet zbog konkurencije ne stoji. Dobijanjem dozvole konkurencija je eliminisana, pa ovaj izgovor proizvodi brojne sumlje: da li ta kompanija postoji ili se radi o spekulacijama sa dobijenom dozvolom? Prema zakonu o rudarstvu iz 2009. godine, onaj ko je obavio geološke istrage uz odgovarajuću dokumentaciju (potvrde o bilansnim rezervama) i dobijanje neophodnih saglasnosti ima ekskluzivno pravo na eksploataciju mineralnih sirovina (član 17). Po starom zakonu iz 1995. godine dobijanje licence za eksploataciju je išlo preko javnog oglašavanja i izbora između više ponuđača: ko ponudi bolje uslove – veću naknadu, bolje mere zaštite sredine i slično, dobijao je licencu; onaj ko je vršio istrage imao je pravo na naknadu troškova (član 15). Dobijanjem dozvole za istrage najperspektivnijih ležišta u Srbiji. Implicitno je obezbeđeno ekskluzivno pravo na eksploataciju rude nikla. Da li je Srbiji pored drugih monopola potreban još jedan?

Predstavnici ‘’Srbija nikla’’ tvrde da su sa licencom za geoistrage dobili i pravo na probne rudarske radove. Prema članu 27 zakona obavezna je izrada uprošćenog rudarskog projekta za rudarske radove pri istraživanju mineralnih sirovina. Kako može neko da dobije dozvolu za probne radove a da nije utvrdio šta i gde kopa? Izvođenje probnih radova odobrava Ministarstvo, a ukoliko se tim radovima utiče na režim voda i narušava životna sredina i ministarstva nadležna za poslove vodoprivrede odnosno zaštite životne sredine. Da li su pomenute institucije dale saglasnost za probne radove? Tvrdnje o dobijenoj dozvoli bez uprošćenog rudarskog projekta izazvale su najveće uznemirenje kod ‘’zelenih’’; agresivan nastup predstavnika ‘’Srbija nikla’’ govori po sebi da će i u narednim fazama razvoja projekta nikla zakonske odredbe biti tumačene na ‘’kreativan’’ način. Da li će se probni radovi prevesti u rudarsku proizvodnju manjeg obima bez pripreme odgovarajuće dokumentacije i dobijanja svih saglasnosti neophodnih za eksploataciju rudnih ležišta? Da li je u pitanju uvođenje prljave industrije na ‘’mala vrata’’. Interesantno da zakon između ostalog traži da glavni i dopunski rudarski projekti sadrže i obavezu rekultivacije zemljišta, a ne i uprošćeni rudarski projekti! Šta će se desiti ako ‘’Srbija nikl’’ posle probnih radova odustane, ko će sanirati i rekultivisati odbačenu otkrivku, jalovinu i rudarske kopove?  

Da bismo bolje razumeli motive onog ko ulazi u ovakav poduhvat,ž pogledajmo šta se dešava na tržištu nikla kako sa strane ponude tako i sa druge strane, tražnje, sa posebnim osvrtom kako je pokrenuta eksploatacija nikla u bivšoj Jugoslaviji.

U poslednjem talasu socijalističkog poriva da se razvija teška industrija na lokalnom nivou bivših republika Srbija kao i druge republike bivše Jugoslavije su pokrenuli nove ili revitalizovale stare metalurške pogone. Ekonomski razvoj po principu ‘’zaokruženih ekonomija’’ vodio je ka punom osamostaljenju, nažalost preko krvavog građanskog rata za nasleđe. Modni hit su bili aluminijum (2) ali i nikl, metali čija se primena sve više diversifikovala a tražnja i cene imale stalan trend rasta. U nove projekte se ulazilo udarnički, naglašavane su dobre strane a loše prećutkivane. Da li se i sadašnja kampanja za nikl odvija po istom obrascu?

U čuvenom vinogradarskom kraju Makedonije u Kavadarcima otvoren je rudnik (površinski kop) i izgrađena topionica (rotaciona i elektro lučne peći i konvertori) za proizvodnju feronikla koji se koristi kao predlegura u proizvodnji legiranih čelika. Projekat je imao niz slabosti: za rad peći potrebna je velika količina električna energije, te je morala da se izgradi termoelektrična centrala u gradiću Negotino koja je koristila uvozni mazut; nizak sadržaj nikla u rudi i visoki troškovi energije stvarali su velike gubitke; ekološki problemi (3) nisu rešeni (za deponovanje ogromnih količina jalovine iz rudnika i zgure iz topionice, prečišćavanje otpadnih gasova i vode potrebna su ogromna ulaganja). Ubrzo po puštanju u rad, 1985, topionica je zatvorena zbog gubitaka a nekoliko vodećih ljudi na projektu je odgovaralo na sudu. Političari koji su bili pokrovitelji projekta i znali za ‘’štimovanje’’ prošli su nekažnjeno. Bilo je više neuspešnih pokušaja obnavljanja rada, 2005. godine Kuniko iz Holandije koji se bavio trgovinom metala preuzima FENI (4)  rudnik i topionica obnavljaju proizvodnju (oko 16 hiljada tona uslovnog nikla godišnje). Kunuko je investirao u obnavljanje proizvodne opreme ali ne i u zaštitu životne sredine. Opasni efluenti i dalje zagađuju vazduh, vodu i zemljište.

Geografski raspored i veličina zaliha rude nikla, eksploatacije rudnih ležišta, proizvodnja i potrošnja nikla i dinamika promena na svetskom tržištu daju opšti okvir za realizaciju ideje o eksploataciji rudnih ležišta.

Nikl je veoma rasprostranjen element u zemljinoj kori. Procenjuje se da se u rudonosnim ležištima sa sadržajem većim od 1% nikla krije oko 130 miliona tona nikla od čega utvrđene rezerve iznose oko 70 miliona tona. U odnosu na ove procene, sa sadašnjom godišnjom proizvodnjom od 1,6 miliona tona nikla, ležišta se mogu eksploatisati narednih 80 godina za razliku od drugih metala. Dve vrste kompozitnih ruda se eksploatišu: sulfidi nikla koje prati bakar i drugi metali (Sudbury Kanada i Norilsk Rusija) i lateriti koji sadrže pored nikla i železo (Australija, Nova Kaledonija, Filipini, Indonezija). Najveće svetske rezerve laterita se nalaze u Australiji i Novoj Kaledoniji; u Evropi, takođe lateriti, najviše u Grčkoj (84% evropskih rezervi), Makedoniji i Srbiji. Eksploatacija laterita brže raste, prelazi 50% svetske proizvodnje ruda. Vodeće zemlje po obimu eksploatacije su Rusija, Filipini (veliki skok poslednjih godina), Indonezija, Kanada, Australija, Nova Kaledonija. Rusija, Australija i Kanada imaju bogata ležišta koja se nalaze u udaljenim i slabo naseljenim regionima ovih po teritoriji velikih zemalja sa malom gustinom stanovništva! U proizvodnji metala (nikla ili feronikla) imamo izmenjenu sliku, mnoge zemlje izvoze rudu/koncentrat; najveći prerađivači rude su Rusija, Kina (veliki uvoznik), Kanada, Japan (100% uvozna ruda), Australija, Norveška. Najveću potrošnju nikla u svetu imaju zemlje sa dinamičnim razvojem u Aziji, sa 65% ; Kina učestvuje sa 44% u azijskom udelu (pre deset godina nije prelazila 10% ). Ostale zemlje veliki potrošači su Japan, SAD, Nemačka, Tajvan, Južna Koreja, Japan. Uočava se tendencija da veliki proizvođači i potrošači legiranog čelika razvijaju sopstvenu proizvodnju feronikla ili sivog liva sa niklom (Kina) a povećavaju uvoz rude. Oko 65% proizvedenog nikla se koristi za proizvodnju nerđajućih čelika.

Troškovi transporta igraju značajnu ulogu u izboru lokacije za eksploataciju rude nikla, svedoci smo brzog razvoja rudarstva u zemljama koje mogu da koriste najjeftiniji prekomorski transport a nalaze se blizu zemalja velikih potrošača (Pacifički basen). Drugi faktor koji opredeljuje razvoj rudarstva nikla je razvijenost zemlje. Siromašne zemlje, zavisne od prihoda od eksploatacije mineralnih sirovina, prihavataju sve uslove stranih investitora: prljave tehnologije, odsustvo mera zaštite životne sredine, poreske olakšice i druge beneficije. Da li je ovo razlog da Srbija koja se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji, postane interesantna za multinacionalne kompanije koje se bave metalima, u očekivanju da će dobiti niz beneficija prilikom investiranja?

Proizvodnja nikla se takođe razvija u zemljama koje su veliki potrošači (Kina je veliki uvoznik rude, proizvođač ali i potrošač nikla, Japan takođe). Mnoge zemlje pak uvoze rudu a proizvedeni nikl izvoze (Norveška je razvila proizvodnju na osnovu raspoložive električne nergije iz obnovljivih izvora). Australija i Kanada su veliki izvoznici metala sa osloncem na sopstvenu rudarsku proizvodnju.

Cene nikla imaju dugoročan trend rasta sa pojavama velikih periodičnih oscilacija. Ekonomske krize dovode do kontrakcije tražnje industrijskih proizvoda, nefleksibilna industrija nikla kao i sve teške industrije ne može promptno da smanji ponudu, višak ponude dovodi do pada cena. Pred izbijanje finansijske krize 2007. godine cena nikla na berzama je dostigla 52 700 dolara, a 2009. godine je pala na 10 880 dolara po toni. Potom se cena oporavljala a danas se kreće oko 20 000 dolara. Na oscilacije cena utiču i berzanske špekulacije (nikl je počeo da se kotira na berzama metala 1978. godine, pre čelika). Pad cena može da dovede do povremenog obustavljanja radova u rudnicima i topionicama, što izaziva velike posledice u zemljama sa osloncem na proizvodnju nikla!

Sve faze proizvodnje nikla u velikoj meri zagađuju životnu sredinu, zemljište, vazduh, vodu: raskrivka i jalovina prilikom kopanja rude, otpadne kiseline za obradu siromašnih ruda, otrovna isparenja i šljaka kod topljenja (dobijanje feronikla). U eksploataciji ležišta minerala nikla većinom se koriste metode površinskih kopova koji za sobom ostavljaju izrovašenu zemlju sa kraterima poput onih na mesečevoj površini. Većina čitalaca je verovatno imala prilike da poseti Bor i vidi kako izgledaju iscrpljeni površinski kopovi – duboka jama velikog obima, i jalovište – ogromna količina odbačene jalovine iz flotacije i topioničke troske, gde ni korov ne može da raste. Koliko su pak vazduh i vodeni tokovi zagađeni? Ekološki problemi koji prate rudarstvo i metalurgiju nikla imaju uticaja na ekonomske pokazatelje proizvodnje; u razvijenim zemljama gde je ekološka svest na višem nivou zakonskim merama se ograničavaju emisije zagađivača a proizvođači su primorani da ulažu u zaštitu sredine i povećanje operativnih troškova. Zbog smanjenja rentabilnosti ulaganja mnoge kompanije premeštaju ili razvijaju novu proizvodnju u zemljama u razvoju u kojima se ne primenjuju ekološki standardi razvijenih (5). Ove zemlje obezbeđuju i druge pogodnosti kako bi se privukli strani investitori. Da li je to jedan od razloga za interesovanje jedne multinacionalne kompanije za srpski nikl (6). Da li naša zemlja prihvata da ima status zemlje na periferiji kapitalizma koja bespogovorno prihvata prljave tehnologije?

Šta se može očekivati u Srbiji - samo eksploatacija rude ili i topljenje, prema sastavu lateritnih minerala, do feronikla kao u FENI kompleksu? Istražni radovi su prva faza realizacije na osnovu kojih se priprema odgovarajuća dokumentacija – elaborati za drugu fazu: otvaranje rudnika. Da podsetimo: onaj ko dobije licencu za geološke istrage na određenim lokacijama, ima isključivo pravo na eksploataciju mapiranih ležišta!

Procenjuje se da će se otvarati samo rudna ležišta bez dalje topioničke prerade. Razlozi su:

• Manja ulaganja u otvaranje rudnika u odnosu na topionicu (približan odnos 1:10),

• Sa manjim obimom proizvodnje se ostvaruje profit (za novu topionicu feronikla prag rentabilnosti je oko 100 hiljada tona feronikla sa 20% nikla sa ulazom od 1,3 miliona tona rude sa 2 % nikla),

• Veća fleksibilnost kod poremećaja na tržištu (u slučaju pada cena moguća je obustava proizvodnje za razliku od topionice gde peći moraju da se drže u ‘’tihom’’ radu uz znatan utrošak energije),

• Mogućnost prodaje rude topionicama ‘’Kuniko’’ (Kavadarci i Glogovac) koje u nedostatku kvalitetne sopstvene rude se oslanjaju na uvoz,

• Prerada ruda u polufabrikate (feronikl) ili gotove proizvode (nikl metal) jesu kapital i energetski intenzivne delatnosti (obezbeđenje energije pretstavlja značajno ograničenje).

Po slobodnoj proceni iskop rude bi se odvijao na većem broju lokacija sa velikom verovatnoćom da bi se na datoj lokaciji otvaralo sukcesivno više manjih kopova do iscrpljivanja ležišta sa većom koncentracijom minerala nikla. Ovakav način rada ostavlja za sobom veće ekološke posledice.

Prema ranijim procenama u Srbiji bez Kosova bilansne rezerve koje mogu da se eksploatišu iznose oko 10 miliona tona rude; sa procenjenim sadržajem rude od 1,2% nikla može se govoriti o uslovnoj količini od 120 hiljada tona nikla (7); sa sadašnjom berzanskom cenom od 20 hiljada dolara po toni, vrednost rezervi dostiže 2,4 milijarde dolara (napred navedeno služi za grubu ocenu novčane vrednosti rezervi; u svim fazama prerade se javljaju gubici na supstanci, odnosno veliki deo nikla odlazi sa pratećim otpadom). Impozantna suma! Ukoliko bi se rezerve rude nikla prerađivale u feronikl ili prodavale u vidu otkopane rude, uslovna vrednost rezervi pada ispod 500 miliona dolara (proračunato na sadašnje cene). Nažalost, dug je put do realizacije po svim fazama prerade sa visokim kolateralnim troškovima zagađivanja zemljišta, vazduha i voda.

Šta država dobija u vidu naknade za korišćenje mineralne sirovine od kompanije koja je dobila prava na eksploataciju rudnih ležišta nikla? Daleko manje od onog što obećavaju zagovornici otvaranja rudnika. Doslovce otpatke sa bogate trpeze. U javnim raspravama sa suprotstavljenom stranom potežu se podaci o milionima tona nikla koje leže na dohvat ruke i milijardama dolara koji će se slivati u državnu kasu. Stvarnost je nešto drugo. Država će prihodovati daleko manje: iznos nadoknade za rudno blago (1% od vrednosti prodaje rude); poreze i doprinose koje kompanija plaća za zaposlene i prihode od transporta rude (Srpske železnice su u vlasništvu države). Tokom jedne godine iz utrobe zemlje se može vaditi 20 hiljada tona uslovnog nikla, odnosno milion tona rude sa (pod pretpostavkom da se pronađe bogatija ruda) sadržajem nikla između 1,8 i 2,2 %. (Sa većim obimom proizvodnje logistika se javlja kao ograničenje.) Prema Zakonu o rudarstvu, onaj koji organizuje kopanje i prodaju rude državi plaća 1% od ukupnog prihoda. Sa prosečnom cenom od 60 dolara po toni pri proizvodnji od jednog miliona tona rude, u državni budžet se sliva godišnje samo 600 hiljada dolara! Da li ovaj prihod ima veću vrednost od zdrave životne sredine? Koliko prihoda bi se izgubilo u turizmu, poljoprivredi zbog degradacije zemljišta, vazduha i vode? Da li je naknada veća ako se ide na više faze prerade, feronikl ili nikl metal. Nije. U ovim slučajevima naknada za korišćenje mineralnih sirovina se obračunava u visini 3% neto prihoda gde se priznaju svi trokovi koncentracije rude, topljenja, rafinacije, transporta pa čak i troškova prodaje. Uz pomoć interkompanijskih transfera usluga ‘’kreativno’’ vođenje finansija može da svede neto prihod na nulu!

Pitanje rudarske proizvodnje i mogućih vidova prerade nikla treba preispitati u svoj kompleksnosti i postaviti ga na zdrave osnove. Posebno ako se uzme u obzir važna činjenica da je dozvolu obezbedila prethodna vlada, a sadašnja ima nezahvalnu ulogu da se konfrontira sa lokalnim stanovništvom i pokretima ‘’zelenih’’ koji sa pravom protestuju, svesni posledica rudarstva i prerade nikla na životnu sredinu.

Shodno ovome da se:

• Preispitaju date dozvole za geološke istrage i probne rudarske radove, u smislu da li je poštovana zakonska procedura i obezbeđena sva dokumentacija, posebno u delu koji se odnosi na izradu uprošćenih rudarskih projekata za svaku lokaciju gde će se izvoditi probni rudarski radovi.

• Nastave geološke istrage bez probnih rudarskih radova, ukoliko ‘’Srbija nikl’’ odustane, istrage poveriti Geološkom institutu kome je po zakonu o geološkim istragama i rudarstvu ovakva vrsta poslova poverena,

• Ukoliko ‘’Srbija nikl’’, na osnovu dobijene dozvole, želi da pokrene probne rudarske radove, za svaku lokaciju je obavezan je da uradi uprošćen rudarski projekat sa obezbeđenim saglasnostima institucija za zaštitu voda i životne sredine i projekat mera za zaštitu sredine uključujući mere za sanaciju i rekultivaciju degradirane sredine,

• Pre dobijanja saglasnosti za probne rudarske radove (a) onaj ko vrši geoistrage mora da obezbedi bankarske garancije, najmanje u visini troškova sanacije i rekultivacije terena (sredstva bi se naplatila ukoliko se odustane od daljih radova ili ne izvrše radovi sanacije i rekultivacije po uprošćenom projektu za probne rudarske radove u predviđenim rokovima, (b) organizovati referendum gde bi se stanovnici izjasnili (da ili ne) o probnim kopovima (s obzirom na mogućnosti zapošljavanja, naplate naknada za korišćenje privatnog zemljišta itd. moguće je obezbeđenje saglasnosti lokalne zajednice),

• Pokrenuti postupak za izmene i dopune zakona o rudarstvu sa ciljem da se preciziraju sve procedure vezane za primenu zakona, a posebno da se obezbedi (a) nadmetanje potencijalnih investitora u pogledu naknada za korišćenje mineralnih sirovina i kvaliteta mera za zaštitu sredine (javno i privatno partnerstvo); (b) saglasnost lokalnih zajednica za pokretanje rudarske i metalurčke proizvodnje putem referenduma,

• Sprovesti istragu da li je prilikom dobijanja dozvole za istrage došlo do zloupotrebe službenog položaja,

Napred navedenim merama smanjile bi se tenzije između zagovornika i protivnika industrije nikla, a otvorio put da šira zajednica kroz demokratsko izjašnjavanje donosi odluke o korišćenju javnog dobra u vidu vredni, ali neobnovljivih mineralnih resursa. Opasno je kada udaljeni centri moći u liku tehnokrata donose odluke sa dalekosežnim posledicama! 

Reference: 

1. Da li se insistira na anonimnosti zbog loše reputacija u pogledu narušavanja životne sredine u nekim drugim zemljama?

2. Svaka republika je želela da ima proizvodnju i preradu aluminijuma, jedino su se Makedonija i Srbija (Kosovo) opredelile za proizvodnju fero-nikla. U Slovenija su Nemci tokom rata u blizini Maribora izgradili pogone glinice (prerada boksita) i elektrolize a posle rata je izgrađen Impol sa pogonima za proizvodnju Al traka i folija; u Hrvatskoj, pogoni za glinicu i elektrolizu i valjanje u Šibeniku; u Bosni isti pogoni u Mostaru i Vlasenici; u Crnoj Gori, u Podgorici. U Srbiji, samo prerada, Al toplo i hladno valjane trake u Sevojnu. ( Nisu navedeni manji pogoni za izradu Al profila i finalizaciju poluproizvoda).

U opštoj euforiji zakasnele industrijalizacije, zaboravilo se na dve važne činjenice, uvozni boksit je jeftiniji od domaćeg a glavni input, po vrednosti, nije glinica već električna struja. Privatizacija podgoričke elektrolize je raskinuta kada nije bilo više subvencionisane cene električne energije! U Sloveniji i Hrvatskoj je proizvodnja aluminijuma obustavljena iz ekonomskih i ekoloških razloga. Mariborska elektroliza je podignuta u gustoj borovoj šumi, za nekoliko godina rada nijedno drvo nije preživelo u perimetru oko 500 metara, slično se dogodilo sa primorskim borovima u Šibeniku.

Impol je privatizovao Sevojničku valjaonicu uz finansijsku podršku državnih banaka; posmatrajući veličinu obe kompanije, desilo se da je žaba progutala zmiju!

3. Pogledati www.kavadarci.info o ekološkim problemima koji prate rad FENI topionice.

4. Ista kompanija 2006. godine privatizuje topionicu sa rudnicima u Glogovcu, koja danas proizvodi 6 hiljada tona nikla.

5. Jaki ekološki pokreti za zaštitu životne sredine se javljaju i u ovim zemljama, u Novoj Kaledoniji, domorodačko stanovništvo Kanaci skrenuli su pažnju sveta svojim mprotestima protiv izgradnje nove topionice pored postojećih rudnika nikla. Na Filipinima, takođe ekološki protesti se šire protiv jedne Japanske kompanija koai pored postojećih rudnika namerava da podignu pogon za luženje nikla iz jalovine pomoću sumporne kiseline i drugih hemikalija.

6. Multinacionalne kompanije imaju nesporno veliku moć lobiranja. Ne treba odbaciti mogućnost da su spremne zarad svog profita da lobiraju da Makedonija ili neka druga zemlja kao što je Srbija ne uđe u Evropsku uniju. Profita ne bi bilo ako bi se primenili evropske mere zaštite (Holandska firma ne želi ni 5 miliona dolara da uloži u uređaje koji bi smanjili zagađenje vazduha!). Uvek se nađe neki razlog da se spreči prijem, Makedonija je uradila sve što se od nje tražilo a razlog za zadržavanje u čekaonici za prijem je ime države!). Makedonija je mala zemlja a ima tri velika zagađivača sredine u vlasništvu stranih kompanija, FENI, železaru u Skoplju i rudnike i topinicu olova i cinka u Velesu. Dovoljno za uspešno lobiranje da Makedonija ne uđe u E.U.!

7. Može se očekivati da nova istraživanja mogu povećati bilansne rezerve sa rudnim ležištima koia imaju sadržaj nikla većim od 1,2%, mala je verovatnoća da to budu izuzetno velika ležišta, pogodna za eksploatacija, sa sadržajem rude većim od 2 % nikla.