Никловање и никломанија

У расправи заговорника експлоатације руда никла и ‘’зелених’’ заштитника животне средине неке битне чињенице измичу. Да ли су поштоване све законске одредбе приликом давања дозволе за геолошке истраге, посебно у делу о пробним рударским радовима? Нису ли са пробним радовима, без неопходних сагласности, одшкринута врата за експлоатацију никла са погубним деловањем на животну средину? Да ли се овом дозволом ствара монопол у експлоатацији никла, при чему држава добија ‘’мрвице’’ од богатог колача! Да ли се поред великих најава о великој индустрији са производњом никл метала ипак ради само о ‘’услужној’’ производњи руде за једну топионицу у суседној земљи којој недостаје руда?

Идеје о ископавању руда никла и даљој преради су се појављивале и раније. Пре 60 година покренута су геолошка истраживања и урађене су процене о величини одабраних лежишта, минералошком саставу руде и садржају никла. Истраживања су периодично вршена до краја 90-их. Интересантни су налази истраживања: у питању је сиромашна руда са садржајем никла око 1%. Било је планова чак да се покрене индустрија никла. Због других приоритета (изградња железаре Смедерево, Скадра на Дунаву), идејни пројекти су остали у фиокама политичара и пројектних организација (Геозавод, Рударски институт, Пројметал). Нови, а неуспео покушај да се добије дозвола за истраживања лежишта се одиграо у времену када је ДСС био на челу владајуће коалиције; дозвола је добијена, али и брзо повучена под притиском јавности забринуте да ће отварање рудника и прерада руде довести до еколошке катастрофе. Данас се прича о никлу понавља: лепше срочена по методу АПП – ако прође, прође, у супротном чека се боља прилика. Они који стоје иза ове кампање су добро припремили ‘’фронтални напад’’ са обезбеђењем ‘’крила’’ у виду подршке ресорног министарства. За почетак, пре доласка главног играча, истурена претходница ‘’Србија никла’’ испитује терен са ‘’скромним’’ захтевом да се ураде геолошке истраге потенцијалних лежишта, а такође да се отворе пробни копови како би се утврдио оптимални режим експлоатације лежишта. Отварање пробног лежишта у виду површинског копа подразумева уклањање покривке која треба да се депонује, а извађене пробне количине остављају ископе и рударски отпад који трајно нарушавају околину. Ово је посебно узнемирило јавност због озбиљних претњи нарушавања животне средине. Без обзира на протесте јавности, остаје се чврсто при ставу да нема одустајања од бушотина и пробног рударења; стручне расправе у организацији присташа експлоатације никла су интониране на начин да се ‘’не осети колико је горка пилула’’. Ствара се атмосфера у којој заговорници истраживања и отварања копова делују као никломани: ништа друго не може спасти економски руинирану земљу осим никла!

Ко су заговорници производње никла? Поред људи из ‘’Србија никла’’ налази се и велики број рудара и геолога који ограничени својом професионалним визијама не могу да сагледају целину проблема. Када неко прескочи преко коже (традиционално рударско крштење) и посвети свој живот овом позиву, тај има жељу да целу Србију премрежи рударским коповима; за њих су мање битни утицаји рударско-топионичарских пројеката на животну средину. Према приступу у насталој расправи могу се окарактерисати као технократе које нуде готова решења, без неопходних испитивања друштвене оправданости. На нашу несрећу искусили смо деловање ‘’усрећитеља’’ технократске провиненције у другим областима. Најбољи пример даје примена шок терапије у привредној реформи која је имала погубне последице.

А ко је главни а привремено позадински играч који вуче све конце у кампањи освајања терена: велика мултинационална компанија која жели да остане анонимна (1) (sic!). Ова компанија има (за јавност) недефинисан финансијски аранжман са ‘’Србија никлом’’ која у њихово име отвара врата за експлоатацију рудног лежишта. Невероватно али истинито: један од водећих људи ‘’Србија никла’’ је бивши помоћник министра за рударство чији потпис стоји на издатој дозволи. Ако закон не спречава да функционер или високо рангирани службеник државне администрације злоупотреби свој положај, да ли постоје неке личне моралне кочнице! У галиматијасу заговорника геолошких истрага излази на видело голи интерес стране компаније: неће стати на истрагама, профит се ствара вађењем руде и металуршком прерадом руде/концентрата! Постоји изрека старих Грка: чувај се Данајаца када ти и дарове доносе!

Тврдња да страна корпорација не жели да открије свој идентитет због конкуренције не стоји. Добијањем дозволе конкуренција је елиминисана, па овај изговор производи бројне сумље: да ли та компанија постоји или се ради о спекулацијама са добијеном дозволом? Према закону о рударству из 2009. године, онај ко је обавио геолошке истраге уз одговарајућу документацију (потврде о билансним резервама) и добијање неопходних сагласности има ексклузивно право на експлоатацију минералних сировина (члан 17). По старом закону из 1995. године добијање лиценце за експлоатацију је ишло преко јавног оглашавања и избора између више понуђача: ко понуди боље услове – већу накнаду, боље мере заштите средине и слично, добијао је лиценцу; онај ко је вршио истраге имао је право на накнаду трошкова (члан 15). Добијањем дозволе за истраге најперспективнијих лежишта у Србији. Имплицитно је обезбеђено ексклузивно право на експлоатацију руде никла. Да ли је Србији поред других монопола потребан још један?

Представници ‘’Србија никла’’ тврде да су са лиценцом за геоистраге добили и право на пробне рударске радове. Према члану 27 закона обавезна је израда упрошћеног рударског пројекта за рударске радове при истраживању минералних сировина. Како може неко да добије дозволу за пробне радове а да није утврдио шта и где копа? Извођење пробних радова одобрава Министарство, а уколико се тим радовима утиче на режим вода и нарушава животна средина и министарства надлежна за послове водопривреде односно заштите животне средине. Да ли су поменуте институције дале сагласност за пробне радове? Тврдње о добијеној дозволи без упрошћеног рударског пројекта изазвале су највеће узнемирење код ‘’зелених’’; агресиван наступ представника ‘’Србија никла’’ говори по себи да ће и у наредним фазама развоја пројекта никла законске одредбе бити тумачене на ‘’креативан’’ начин. Да ли ће се пробни радови превести у рударску производњу мањег обима без припреме одговарајуће документације и добијања свих сагласности неопходних за експлоатацију рудних лежишта? Да ли је у питању увођење прљаве индустрије на ‘’мала врата’’. Интересантно да закон између осталог тражи да главни и допунски рударски пројекти садрже и обавезу рекултивације земљишта, а не и упрошћени рударски пројекти! Шта ће се десити ако ‘’Србија никл’’ после пробних радова одустане, ко ће санирати и рекултивисати одбачену откривку, јаловину и рударске копове?  

Да бисмо боље разумели мотиве оног ко улази у овакав подухват,ж погледајмо шта се дешава на тржишту никла како са стране понуде тако и са друге стране, тражње, са посебним освртом како је покренута експлоатација никла у бившој Југославији.

У последњем таласу социјалистичког порива да се развија тешка индустрија на локалном нивоу бивших република Србија као и друге републике бивше Југославије су покренули нове или ревитализовале старе металуршке погоне. Економски развој по принципу ‘’заокружених економија’’ водио је ка пуном осамостаљењу, нажалост преко крвавог грађанског рата за наслеђе. Модни хит су били алуминијум (2) али и никл, метали чија се примена све више диверсификовала а тражња и цене имале сталан тренд раста. У нове пројекте се улазило ударнички, наглашаване су добре стране а лоше прећуткиване. Да ли се и садашња кампања за никл одвија по истом обрасцу?

У чувеном виноградарском крају Македоније у Кавадарцима отворен је рудник (површински коп) и изграђена топионица (ротациона и електро лучне пећи и конвертори) за производњу фероникла који се користи као предлегура у производњи легираних челика. Пројекат је имао низ слабости: за рад пећи потребна је велика количина електрична енергије, те је морала да се изгради термоелектрична централа у градићу Неготино која је користила увозни мазут; низак садржај никла у руди и високи трошкови енергије стварали су велике губитке; еколошки проблеми (3) нису решени (за депоновање огромних количина јаловине из рудника и згуре из топионице, пречишћавање отпадних гасова и воде потребна су огромна улагања). Убрзо по пуштању у рад, 1985, топионица је затворена због губитака а неколико водећих људи на пројекту је одговарало на суду. Политичари који су били покровитељи пројекта и знали за ‘’штимовање’’ прошли су некажњено. Било је више неуспешних покушаја обнављања рада, 2005. године Кунико из Холандије који се бавио трговином метала преузима ФЕНИ (4)  рудник и топионица обнављају производњу (око 16 хиљада тона условног никла годишње). Кунуко је инвестирао у обнављање производне опреме али не и у заштиту животне средине. Опасни ефлуенти и даље загађују ваздух, воду и земљиште.

Географски распоред и величина залиха руде никла, експлоатације рудних лежишта, производња и потрошња никла и динамика промена на светском тржишту дају општи оквир за реализацију идеје о експлоатацији рудних лежишта.

Никл је веома распрострањен елемент у земљиној кори. Процењује се да се у рудоносним лежиштима са садржајем већим од 1% никла крије око 130 милиона тона никла од чега утврђене резерве износе око 70 милиона тона. У односу на ове процене, са садашњом годишњом производњом од 1,6 милиона тона никла, лежишта се могу експлоатисати наредних 80 година за разлику од других метала. Две врсте композитних руда се експлоатишу: сулфиди никла које прати бакар и други метали (Судбурy Канада и Норилск Русија) и латерити који садрже поред никла и железо (Аустралија, Нова Каледонија, Филипини, Индонезија). Највеће светске резерве латерита се налазе у Аустралији и Новој Каледонији; у Европи, такође латерити, највише у Грчкој (84% европских резерви), Македонији и Србији. Експлоатација латерита брже расте, прелази 50% светске производње руда. Водеће земље по обиму експлоатације су Русија, Филипини (велики скок последњих година), Индонезија, Канада, Аустралија, Нова Каледонија. Русија, Аустралија и Канада имају богата лежишта која се налазе у удаљеним и слабо насељеним регионима ових по територији великих земаља са малом густином становништва! У производњи метала (никла или фероникла) имамо измењену слику, многе земље извозе руду/концентрат; највећи прерађивачи руде су Русија, Кина (велики увозник), Канада, Јапан (100% увозна руда), Аустралија, Норвешка. Највећу потрошњу никла у свету имају земље са динамичним развојем у Азији, са 65% ; Кина учествује са 44% у азијском уделу (пре десет година није прелазила 10% ). Остале земље велики потрошачи су Јапан, САД, Немачка, Тајван, Јужна Кореја, Јапан. Уочава се тенденција да велики произвођачи и потрошачи легираног челика развијају сопствену производњу фероникла или сивог лива са никлом (Кина) а повећавају увоз руде. Око 65% произведеног никла се користи за производњу нерђајућих челика.

Трошкови транспорта играју значајну улогу у избору локације за експлоатацију руде никла, сведоци смо брзог развоја рударства у земљама које могу да користе најјефтинији прекоморски транспорт а налазе се близу земаља великих потрошача (Пацифички басен). Други фактор који опредељује развој рударства никла је развијеност земље. Сиромашне земље, зависне од прихода од експлоатације минералних сировина, прихаватају све услове страних инвеститора: прљаве технологије, одсуство мера заштите животне средине, пореске олакшице и друге бенефиције. Да ли је ово разлог да Србија која се налази у тешкој економској ситуацији, постане интересантна за мултинационалне компаније које се баве металима, у очекивању да ће добити низ бенефиција приликом инвестирања?

Производња никла се такође развија у земљама које су велики потрошачи (Кина је велики увозник руде, произвођач али и потрошач никла, Јапан такође). Многе земље пак увозе руду а произведени никл извозе (Норвешка је развила производњу на основу расположиве електричне нергије из обновљивих извора). Аустралија и Канада су велики извозници метала са ослонцем на сопствену рударску производњу.

Цене никла имају дугорочан тренд раста са појавама великих периодичних осцилација. Економске кризе доводе до контракције тражње индустријских производа, нефлексибилна индустрија никла као и све тешке индустрије не може промптно да смањи понуду, вишак понуде доводи до пада цена. Пред избијање финансијске кризе 2007. године цена никла на берзама је достигла 52 700 долара, а 2009. године је пала на 10 880 долара по тони. Потом се цена опорављала а данас се креће око 20 000 долара. На осцилације цена утичу и берзанске шпекулације (никл је почео да се котира на берзама метала 1978. године, пре челика). Пад цена може да доведе до повременог обустављања радова у рудницима и топионицама, што изазива велике последице у земљама са ослонцем на производњу никла!

Све фазе производње никла у великој мери загађују животну средину, земљиште, ваздух, воду: раскривка и јаловина приликом копања руде, отпадне киселине за обраду сиромашних руда, отровна испарења и шљака код топљења (добијање фероникла). У експлоатацији лежишта минерала никла већином се користе методе површинских копова који за собом остављају изровашену земљу са кратерима попут оних на месечевој површини. Већина читалаца је вероватно имала прилике да посети Бор и види како изгледају исцрпљени површински копови – дубока јама великог обима, и јаловиште – огромна количина одбачене јаловине из флотације и топионичке троске, где ни коров не може да расте. Колико су пак ваздух и водени токови загађени? Еколошки проблеми који прате рударство и металургију никла имају утицаја на економске показатеље производње; у развијеним земљама где је еколошка свест на вишем нивоу законским мерама се ограничавају емисије загађивача а произвођачи су приморани да улажу у заштиту средине и повећање оперативних трошкова. Због смањења рентабилности улагања многе компаније премештају или развијају нову производњу у земљама у развоју у којима се не примењују еколошки стандарди развијених (5). Ове земље обезбеђују и друге погодности како би се привукли страни инвеститори. Да ли је то један од разлога за интересовање једне мултинационалне компаније за српски никл (6). Да ли наша земља прихвата да има статус земље на периферији капитализма која беспоговорно прихвата прљаве технологије?

Шта се може очекивати у Србији - само експлоатација руде или и топљење, према саставу латеритних минерала, до фероникла као у ФЕНИ комплексу? Истражни радови су прва фаза реализације на основу којих се припрема одговарајућа документација – елаборати за другу фазу: отварање рудника. Да подсетимо: онај ко добије лиценцу за геолошке истраге на одређеним локацијама, има искључиво право на експлоатацију мапираних лежишта!

Процењује се да ће се отварати само рудна лежишта без даље топионичке прераде. Разлози су:

• Мања улагања у отварање рудника у односу на топионицу (приближан однос 1:10),

• Са мањим обимом производње се остварује профит (за нову топионицу фероникла праг рентабилности је око 100 хиљада тона фероникла са 20% никла са улазом од 1,3 милиона тона руде са 2 % никла),

• Већа флексибилност код поремећаја на тржишту (у случају пада цена могућа је обустава производње за разлику од топионице где пећи морају да се држе у ‘’тихом’’ раду уз знатан утрошак енергије),

• Могућност продаје руде топионицама ‘’Кунико’’ (Кавадарци и Глоговац) које у недостатку квалитетне сопствене руде се ослањају на увоз,

• Прерада руда у полуфабрикате (фероникл) или готове производе (никл метал) јесу капитал и енергетски интензивне делатности (обезбеђење енергије претставља значајно ограничење).

По слободној процени ископ руде би се одвијао на већем броју локација са великом вероватноћом да би се на датој локацији отварало сукцесивно више мањих копова до исцрпљивања лежишта са већом концентрацијом минерала никла. Овакав начин рада оставља за собом веће еколошке последице.

Према ранијим проценама у Србији без Косова билансне резерве које могу да се експлоатишу износе око 10 милиона тона руде; са процењеним садржајем руде од 1,2% никла може се говорити о условној количини од 120 хиљада тона никла (7); са садашњом берзанском ценом од 20 хиљада долара по тони, вредност резерви достиже 2,4 милијарде долара (напред наведено служи за грубу оцену новчане вредности резерви; у свим фазама прераде се јављају губици на супстанци, односно велики део никла одлази са пратећим отпадом). Импозантна сума! Уколико би се резерве руде никла прерађивале у фероникл или продавале у виду откопане руде, условна вредност резерви пада испод 500 милиона долара (прорачунато на садашње цене). Нажалост, дуг је пут до реализације по свим фазама прераде са високим колатералним трошковима загађивања земљишта, ваздуха и вода.

Шта држава добија у виду накнаде за коришћење минералне сировине од компаније која је добила права на експлоатацију рудних лежишта никла? Далеко мање од оног што обећавају заговорници отварања рудника. Дословце отпатке са богате трпезе. У јавним расправама са супротстављеном страном потежу се подаци о милионима тона никла које леже на дохват руке и милијардама долара који ће се сливати у државну касу. Стварност је нешто друго. Држава ће приходовати далеко мање: износ надокнаде за рудно благо (1% од вредности продаје руде); порезе и доприносе које компанија плаћа за запослене и приходе од транспорта руде (Српске железнице су у власништву државе). Током једне године из утробе земље се може вадити 20 хиљада тона условног никла, односно милион тона руде са (под претпоставком да се пронађе богатија руда) садржајем никла између 1,8 и 2,2 %. (Са већим обимом производње логистика се јавља као ограничење.) Према Закону о рударству, онај који организује копање и продају руде држави плаћа 1% од укупног прихода. Са просечном ценом од 60 долара по тони при производњи од једног милиона тона руде, у државни буџет се слива годишње само 600 хиљада долара! Да ли овај приход има већу вредност од здраве животне средине? Колико прихода би се изгубило у туризму, пољопривреди због деградације земљишта, ваздуха и воде? Да ли је накнада већа ако се иде на више фазе прераде, фероникл или никл метал. Није. У овим случајевима накнада за коришћење минералних сировина се обрачунава у висини 3% нето прихода где се признају сви трокови концентрације руде, топљења, рафинације, транспорта па чак и трошкова продаје. Уз помоћ интеркомпанијских трансфера услуга ‘’креативно’’ вођење финансија може да сведе нето приход на нулу!

Питање рударске производње и могућих видова прераде никла треба преиспитати у свој комплексности и поставити га на здраве основе. Посебно ако се узме у обзир важна чињеница да је дозволу обезбедила претходна влада, а садашња има незахвалну улогу да се конфронтира са локалним становништвом и покретима ‘’зелених’’ који са правом протестују, свесни последица рударства и прераде никла на животну средину.

Сходно овоме да се:

• Преиспитају дате дозволе за геолошке истраге и пробне рударске радове, у смислу да ли је поштована законска процедура и обезбеђена сва документација, посебно у делу који се односи на израду упрошћених рударских пројеката за сваку локацију где ће се изводити пробни рударски радови.

• Наставе геолошке истраге без пробних рударских радова, уколико ‘’Србија никл’’ одустане, истраге поверити Геолошком институту коме је по закону о геолошким истрагама и рударству оваква врста послова поверена,

• Уколико ‘’Србија никл’’, на основу добијене дозволе, жели да покрене пробне рударске радове, за сваку локацију је обавезан је да уради упрошћен рударски пројекат са обезбеђеним сагласностима институција за заштиту вода и животне средине и пројекат мера за заштиту средине укључујући мере за санацију и рекултивацију деградиране средине,

• Пре добијања сагласности за пробне рударске радове (а) онај ко врши геоистраге мора да обезбеди банкарске гаранције, најмање у висини трошкова санације и рекултивације терена (средства би се наплатила уколико се одустане од даљих радова или не изврше радови санације и рекултивације по упрошћеном пројекту за пробне рударске радове у предвиђеним роковима, (б) организовати референдум где би се становници изјаснили (да или не) о пробним коповима (с обзиром на могућности запошљавања, наплате накнада за коришћење приватног земљишта итд. могуће је обезбеђење сагласности локалне заједнице),

• Покренути поступак за измене и допуне закона о рударству са циљем да се прецизирају све процедуре везане за примену закона, а посебно да се обезбеди (а) надметање потенцијалних инвеститора у погледу накнада за коришћење минералних сировина и квалитета мера за заштиту средине (јавно и приватно партнерство); (б) сагласност локалних заједница за покретање рударске и металурчке производње путем референдума,

• Спровести истрагу да ли је приликом добијања дозволе за истраге дошло до злоупотребе службеног положаја,

Напред наведеним мерама смањиле би се тензије између заговорника и противника индустрије никла, а отворио пут да шира заједница кроз демократско изјашњавање доноси одлуке о коришћењу јавног добра у виду вредни, али необновљивих минералних ресурса. Опасно је када удаљени центри моћи у лику технократа доносе одлуке са далекосежним последицама! 

Референце: 

1. Да ли се инсистира на анонимности због лоше репутација у погледу нарушавања животне средине у неким другим земљама?

2. Свака република је желела да има производњу и прераду алуминијума, једино су се Македонија и Србија (Косово) определиле за производњу феро-никла. У Словенија су Немци током рата у близини Марибора изградили погоне глинице (прерада боксита) и електролизе а после рата је изграђен Импол са погонима за производњу Ал трака и фолија; у Хрватској, погони за глиницу и електролизу и ваљање у Шибенику; у Босни исти погони у Мостару и Власеници; у Црној Гори, у Подгорици. У Србији, само прерада, Ал топло и хладно ваљане траке у Севојну. ( Нису наведени мањи погони за израду Ал профила и финализацију полупроизвода).

У општој еуфорији закаснеле индустријализације, заборавило се на две важне чињенице, увозни боксит je јефтинији од домаћег а главни инпут, по вредности, није глиница већ електрична струја. Приватизација подгоричке електролизе је раскинута када није било више субвенционисане цене електричне енергије! У Словенији и Хрватској је производња алуминијума обустављена из економских и еколошких разлога. Мариборска електролиза је подигнута у густој боровој шуми, за неколико година рада ниједно дрво није преживело у периметру око 500 метара, слично се догодило са приморским боровима у Шибенику.

Импол је приватизовао Севојничку ваљаоницу уз финансијску подршку државних банака; посматрајући величину обе компаније, десило се да је жаба прогутала змију!

3. Погледати www.kavadarci.info о еколошким проблемима који прате рад ФЕНИ топионице.

4. Иста компанија 2006. године приватизује топионицу са рудницима у Глоговцу, која данас производи 6 хиљада тона никла.

5. Јаки еколошки покрети за заштиту животне средине се јављају и у овим земљама, у Новој Каледонији, домородачко становништво Канаци скренули су пажњу света својим мпротестима против изградње нове топионице поред постојећих рудника никла. На Филипинима, такође еколошки протести се шире против једне Јапанске компанија коаи поред постојећих рудника намерава да подигну погон за лужење никла из јаловине помоћу сумпорне киселине и других хемикалија.

6. Мултинационалне компаније имају неспорно велику моћ лобирања. Не треба одбацити могућност да су спремне зарад свог профита да лобирају да Македонија или нека друга земља као што је Србија не уђе у Европску унију. Профита не би било ако би се применили европске мере заштите (Холандска фирма не жели ни 5 милиона долара да уложи у уређаје који би смањили загађење ваздуха!). Увек се нађе неки разлог да се спречи пријем, Македонија је урадила све што се од ње тражило а разлог за задржавање у чекаоници за пријем је име државе!). Македонија је мала земља а има три велика загађивача средине у власништву страних компанија, ФЕНИ, железару у Скопљу и руднике и топиницу олова и цинка у Велесу. Довољно за успешно лобирање да Македонија не уђе у Е.У.!

7. Може се очекивати да нова истраживања могу повећати билансне резерве са рудним лежиштима коиа имају садржај никла већим од 1,2%, мала је вероватноћа да то буду изузетно велика лежишта, погодна за експлоатација, са садржајем руде већим од 2 % никла.