Политички живот | |||
Опроштајно обраћање публици у забрањеној новогодишњој емисији „Вече са Иваном Ивановићем“ – нећу да стварам илузију да је све нормално |
среда, 02. јануар 2019. | |
“Спорни део” 1. Написао сам писмо Деда Мразу и замолио сам га ако би могао да ми омогући да имам коју реч са публиком у овој последњој епизоди, јер је то мени много важно. А откуд знам, можда је важно још некоме. Дакле, то је то питање од милион долара, због чега сам донео одлуку коју сам донео.
Сви пишу да је то зато што прелазим на другу телевизију. Није. Донео сам ту одлуку, зато што ми је доста. Доста ми је да глумим будалу овде и да лажем све вас да је све нормално у земљи. Доста ми је да будем декор неке лажне слободе. Доста ми је да кад погледате мене петком помислите „ето све је ок, ту је Ивановић петком, или не знам ту је Кесић суботом“, значи нема никаквих проблема. Има проблема и то има озбиљних проблема. Свака шала која је у овом студију изговорена плаћена је скупо. Већину сам платио ја и моја породица. Добар део платио је менаџмент Прве и хвала им на томе, али увек се плаћа. И сад искрено да кажем, није ни толики проблем да се плаћа. Проблем је да плаћам само ја, то просто није ок. Тако да, другарице и другови ја мислим да, или плаћамо сви или не плаћа нико. Толико о слободи. Увек сам се овде обраћао слободномислећим људима, тако вас ја зовем. То су они који нису чланови ни једне странке, који не припадају никоме, а који припадају себи. 2. Нећу да будем „преститутка“ - продајом Прве затворен је последњи прозорчић слободе на националним фреквенцијама Ова порука је пре свега упућена вама. Ваше слободе су ограничене, ваше истине су искривљене. Оно што гледате и што слушате - то просто није то. Продајом Прве, чини ми се да је последњи прозорчић, на националним фреквенцијама кроз који сте могли мало да погледате шта се дешава, затворен и на њега је спуштена ролетна.
Ја сам ово дуго радио мислећи да имам неки виши циљ, да је битно да те неке истине овде испољим, али сада након свега што се десило, просто морате да схватите да много тога дугујемо чињеници да је странац био власник ове телевизије. И то нам је омогућавало да будемо оно што јесмо. Наравно, мени је све експлодирало на конференцији за штампу, чувеној сада већ, а на којој је учествовао и председник државе. Мислим да је њему експлодирало мало раније око оног свирања клавира и „Моја Прва“, али то сад и није много важно. Ствари су ескплодирале и отишле су предалеко. Отишле су предалеко, зато што све оно што се десило на тој конференцији за штампу иде дубоко испод доње црте мог достојанства и онога како су ме васпитали моји родитељи, уопште како сам растао, шта би ми рекли моји другови и остале неке ствари. Просто, мислим да не можете тако да лажете без икаквих последице и да се правите луди као да се то није десило, јер десило се. Лагала је новинарка, председник је ускочио у ту лаж и онда је после имао читаву епопеју „Ко су кукавице, ко су храбри људи итд.“
По мом скромном мишљењу, кукавице су они који се крију иза других и који немају храбрости да сами обаве посао који су наумили, или да сами остваре циљеве који имају. Тако да ја лично мислим да је веома јасно ко је овде кукавица. У сваком случају себе не видим као таквог – напротив. Прва је продата, читава та трансакција која се десила, за мене је, да кажем довољно „ароматична“ да не желим своје име да ставим уз то. Дакле, заиста не стојим иза тога иза било чега што се ту десило, нити могу да стојим иза онога што ће се дешавати на овој телевизији у будућности. Ја искрено верујем да овде више нећете моћи да уживате у слободи (у којој заправо никада нисте ни уживали, ако сте добро скапирали о чему сам причао), али бар у неком привиду слободе. Мислим да више неће бити ни тога. Од првог јануара је званично и фактички више не постоји ниједна потпуно слободно национална фреквенција. Тако да, хтео бих да се захвалим свим људима овде са Прве који су радили са мном ову емисију. Који су трпели шта су трпели, а није било лако ја сам ужасан тип. Када радим. Када не радим, онда сам сјајан, али захтевам много од људи и инсистирам на професионализму. Никоме овде није било лако да ради са мном, али су ти људи радили више него поштено. Осам година, десет сезона, свашта смо прошли заједно. Свашта смо доживели и свашта смо преживели. Хвала свима од чистачице до директорке телевизије, да не буде опет да кад год се захваљујем некога заборавим, пошто их има много. Пре свега хвала мом тиму, оном најужем кругу који је са мном радио ову емисију. Хвала мојој породици, која је издржала шта је издржала и просто, као што сам већ рекао - доста је. То је то. Ви треба да знате да је у суштини све лаж. Вас лажу сваког дана. Имају своје неке своје разлоге, имају неке своје побуде. Разлог да се повучем је мој протест због такве ситуације у српском новинарству.
То је требало да траје до јуна и чекала ме је заиста масна отпремнина. Када кажем масна отпремнина, мислим, стварно много пара. Не могу сада да вам кажем колико је пара, зато што је стварно много. Шалим се. Мислим, стварно је много. Међутим, ја сам онда овако сео и размислио. Ако сада дозволим да та кампања против мене, а која ће да траје сваки дан, траје и траје само да бих узео неке паре, онда на крају испаде да сам ја, и то је нови израз „преститутка“.
Лично верујем да у српским медијима има много „преститутки“ и осим тога, не волим да пружам никакве услуге тог типа за новац. Морао сам да одбијем ту понуду и донесем одлуку коју сам донео. Чека нас и већ је почела ружна кампања против мене и против ове емисије. Сигурно сте читали новине о разноразним тајкунима, разноразним будалаштинама и тако даље. Ко зна шта ће те већ читати о нама у времену које долази. Ја бих зато волео, пошто сам до сад увек био ту петком, па онда када они нешто кажу, да могу да се браним. Сада могу да се браним само у своја четири зида, што би рекао Палма.
Тако да сам хтео да вас замолим да нас памтите по томе, рецимо да смо овде за десет сезона скупили негде око 700-800.000 евра хуманитарне помоћи. Када год то прочитате, да се сетите да смо реновирали дечију офталмологију након двадесетпет година, реновирали млечну кухињу Института за мајку и дете након тридесет година, да смо реновирали неурологију у Лазаревцу након тридесет година и да смо овде у овом студију организовали телетон за жртве поплаве у Обреновцу. Ово је једина емисија из које може да се покаже прстом резултат новца који сте ви слали, а то је десет кућа у које су се људи већ уселили и у којима живе. Тако да, волео бих да сваки пут када неко нешто напише, да се сетите тога и да просто заувек тако памтите и мене и ове људе који радили овде са мном.
Никада ни једна ТВ емисија није оставила иза себе петоро деце, шесто на путу и ко зна колико ће ових родитеља остати у другом стању, тако да на крају када падну све ваше „одбране“ у глави и када треба да мислите о мени и овим људима који су са мном радили ову емисију сетите се наше деце. Сада ћемо вам их показати.
3. Слобода или ништа Хтео сам још нешто да вам кажем, без обзира на све. Чињеница је да ми тражимо посао, тако да хтео бих да представим екипу са којом радим и да вам саопштим неки наш CV, како би сви који су заинтересовани за сарадњу са нама могли да нас пронађу и да нам се обрате. Ми смо у мају 2010. године основали први успешан „late night show“ програм у Србији под именом „Вече са Иваном Ивановићем“.
Урадили смо 473 епизоде, зарадили смо брдо пара овој телевизији, зарадили смо и ми добро, живели смо супер до вечерас. Имамо неке страшне рекорде. Мислим да смо у сезони 2011/ 2012 имали 37 првих места по гледаности од укупно 40 епизода које смо снимили. Од 10 најбољих рејтинг резултата ове телевизије - ми држимо пет. Никада нико пре нас није успео да доведе страног госта у студио и да ћаска са њим. Не знам да ли сам нешто заборавио, то су најбитније ствари. Сви имамо возачку дозволу „Б“ категорије. Већина нас има регулисану војну обавезу. Сви разумеју енглески, неки од нас га чак и говоре. Умемо да се користимо рачунаром. Бане Раичевић чак и зна „Ексел“, и то одлично. Комуникационе вештине су нам невероватне, веома смо пријатељски настројени једни према другима, као и према онима са којима радимо и слоган под којим радимо наш посао је „Слобода или ништа“. Тако да, ако има заинтересованих јавите нам се. Капирам да није тешко наћи мој број, или било чији број. Можете звати Прву, они ће вам сигурно дати мој број. Мислим да стварно хоће. Не заборавите ово је ипак моја кућа. То ће увек бити тако. То би било то отприлике, ето ми спремни стварно да радимо.
Оно што могу да вам кажем шта смо се данас поподне договорили, то је да ћемо прво да покренимо наш Јутјуб канал, на коме ћемо да радимо емисију која ће да се зове „Скромно вече са Иваном Ивановићем“. Пошто немамо студио, немамо бенд, немамо ништа, идеја је да у мојој дневној соби снимамо мене како причам форе. И то ћемо да вам качимо на Јутјуб и надам се да ћете то да гледате. Хтео сам званично да позовем Немању да свира мелодику у тој емисији, јер за бенд нећемо имати средстава, док се ствари не буду промениле. За крај свима који имају неку дилему због чега сам ово урадио. Пре свега мојим колегама новинарима, без обзира на то какав сте задатак добили, хоћу да цитирам Дантеа. Знам да је то велико изненађење од некога ко је из Јерковића и коме је ћале шофер, али заиста. Тамо пише „најмрачнији делови пакла резервисани су за оне које остану неми у доба велике моралне кризе“. Тим слоганом и тим цитатом опростићу се од свих вас. За крај могу само да вам кажем моје име је Иван Ивановић, била је велика, велика част глупирати се за вас. Лаку ноћ и пријатно. (НСПМ) |