Oživljavanje mrtvog projekta

Kao što sam pre nekoliko meseci predvideo[1] kampanja za tzv. „bele listiće“ se ipak nastavlja, doduše u dosta stidljivijem tonu nego što je tada bila započeta. Naime, Vesna Pešić je u svom prvom intervjuu nakon izlaska iz LDP-a naznačila DS kao najodgovorniju za postojanje kampanje za tzv. „bele glasove“, čime se zapravo svrstala uz prethodne dve osobe koje su tu kampanju i započele[2]. Ukoliko ste zaboravili, radi se o Srbijanki Turajlić i Biljani Srbljanović, kojima se, evo, sada, na neki način, priključila i Vesna Pešić, što je vrlo zanimljivo društvo ukoliko se pogleda ideološka obojenost ovih ličnosti.

Međutim, u ovom tekstu neću toliko pažnje posvetiti kampanji za „bele listiće“, koja je ionako na samom početku bila ugušena sa raznih strana (uključujući i DS), već samoj genezi stvaranju pokreta „Preokret“ i ličnosti Čedomira Jovanovića, da bih na kraju dao zaključke koji se tiču i pokreta za „bele glasove“.

LDP je nastao nakon što je Tadićeva struja u DS-u 2004. godine porazila Jovanovićevu. Od tada su LDP i Jovanovića napustili: Goran Petrović, Branislav Lečić, Vladimir Beba Popović, Nikola Samardžić, Vladan Batić (pre no što je preminuo), Slobodan Maraš, Biljana Srbljanović, i nedavno Šerif Marukić i Vesna Pešić, a pri tom napominjem da sam nabrojao samo zvučnija imena ljudi kojih sam uspeo da se setim. Dakle, može se reći da se gotovo od samog nastanka projekat LDP-a osipa sam od sebe i da propada svakim danom (i mesecom) sve više, u čemu se mogu tražiti razlozi za stvaranje pokreta „Preokret“ kojim možda rukovodstvo LDP-a pokušava da donekle konsoliduje snage ljudi koji slično ideološki i politički misle.

Intresantno je da je „Preokret“ promovisan početkom novembra prošle godine, neke dve nedelje nakon početka blokade Filološkog i Filozofskog fakulteta od strane nekih radikalnih levičarskih organizacija (SKOJ, Marks21 i ASI) za koje se čini da su ideološko jako bliske idejama LDP-a. O tome sam tada (doduše kao komentator, a ne kao autor) pisao na sajtu NSPM, pokušavajući da objasnim ljudima koji su „po refleksu“ stajali uz studentske zahteve da se ovoga puta najverovatnije ne radi o iskrenim željama studenata za lakšim uslovima studiranja, već da se zapravo nazire pokušaj „malog puča“ iznutra kojim bi na univerzitetu (a u perspektivi i šire) LDP povećao svoj uticaj u odnosu na DS. Pri tom ne isključujem mogućnost da neki od studenata koji su učestvovali u blokadama fakulteta nisu zapravo znali šta se dešava i da su iskreno protestvovali zahtevajući bolje uslove studiranja, za koje sasvim sigurno postoji dosta osnova.

Takođe, hronološki gledano, „Preokret“ nastaje nakon primetnih potresa na „drugosrbijanskoj“ strani, o čemu sam takođe pisao[3], jer, ako se sećate, u julu prošle godine je došlo do sukoba između raznih delatnika naše NVO scene. Svi ovi, naizgled nepovezani događaji, imaju svoju međuzavisnost i unutrašnju logiku.

Kao što sam spomenuo, ideja LDP-a se osipa od samog početka, i Vesna Pešić se u toj priči pokazala kao jedna od najistrajnijih ličnosti koja je ovu stranku napustila tek u aprilu prošle godine, navodeći kao razlog nepomirljive razlike sa pravcem vođenja politike u kojem je stranka krenula. Ovde moram da napomenem da kao neko ko dugo vremena posmatra našu političku scenu nisam poverovao u ovakvo objašnjenje gospođe Pešić, jer se na takve poteze ljudi obično odlučuju nakon teških unutarpartijskih sukoba sa nekom drugom frakcijom. Dodatno, u intervjuu koji je nedavno dala za „Vreme“[4], Vesna Pešić je u jednom odgovoru možda dala glavni razlog zašto se odlučila na povlačenje iz politike i LDP-a (iako, naravno, mi i dalje vidimo da je politički i više nego aktivna, doduše vanstranački, bar zasad). Naime, ona je spomenula da je „Preokret“ nastao na dobroj ideji, ali da se „požurilo sa ulaskom u vlast“ i da zbog toga LDP nema 20%, koliko bi imao da nije glasao za neke sporne zakone i sl. Između redova, ona je time zapravo rekla da LDP nema prevelike šanse da učestvuje u vlasti nakon izbora.

Posle svega navedenog, postavlja se pitanje – šta se ovde dešava? Kao najverovatnije objašnjenje koje mi pada na pamet je da jedan deo tzv. „evroentuzijasta“ u Jovanoviću ne vidi ličnost koja će ih voditi u bliskoj budućnosti (proces, naravno, traje već neko vreme), pa se može primetiti kako LDP polako ali sigurno napuštaju mnogi, verovatno očekujući potpuni debakl te stranke na predstojećim izborima. U takvom razvoju događaja, Jovanoviću nije ostalo ništa drugo nego da pokuša da konsoliduje svoje redove „Preokretom“, ali u isto vreme je morao delimično da igra i protiv DS-a, pokušavajući na sve načine da im time uzme makar deo procenta potencijalnih glasača (budući da je njemu gotovo nemoguće uzimati glasove od SNS-a, SRS-a ili DSS-a). U prilog tome ide i objavljivanje raznih istraživanja javnog mnjenja po kojima je LDP čak na trećem mestu po broju glasova (po nekima poseduje i do 13%), za šta bih rekao da se bitno razlikuje od percepcije Vesne Pešić u pomenutom intervjuu, a za koju verujem da ima dosta bolji uvid u udeo LDP-a u glasačkom telu nego što ima većina agencija.

Međutim, zadnjih meseci se dešava još nešto, a to su sve češći glasovi sa raznih strana koji Čedomira Jovanovića indirektno povezuju sa atentatom na premijera Đinđića. Tako je Milorad Dodik to spomenuo u sada već čuvenom sučeljavanju sa Jovanovićem, a u sličnom kontekstu ga je nedavno spomenuo i Milutin Mrkonjić[5] (koji je blizak sa ministrom unutrašnjih poslova), dok se i izjave advokata Božidara Prelevića koje su date povodom povlačenja optužbi protiv Vojislava Koštunice i generala Ace Tomića mogu protumačiti u takvom kontekstu[6].

Da li bi takvi, neobično smeli istupi nekih zvaničnika i ljudi iz struke na koje nismo navikli mogli da znače da bi se nakon izbora (ili čak neposredno pre) moglo očekivati veće angažovanje istražnih organa u takvom pravcu, ili je samo reč o retorici i zaoštravanju predizborne kampanje, ostaje da se vidi. Ukoliko istraga pođe u tom pravcu možda bismo dobili i objašnjenje zašto je toliko značajnih članova napustilo LDP u međuvremenu, jer bi to moglo da znači da su neki od njih odlučili da izađu iz LDP-a, kako bi time na vreme „oprali ruke“ od Jovanovića a zarad budućih političkih angažmana. Naravno, to je samo hipotetički razvoj događaja koji može a i ne mora da se desi.