Rekonstrukcija – parodija, vodvilj ili tragikomedija?

Ovo je, u stvari, kratka priča o metastaziranoj bastardnoj ksenofiličnoj himeri ove vlasti, ovog režima. Ovo je priča o evoluciji zla Demokratske stranke i prethodnog režima, čiji su akteri gotovo isti činioci sadašnjeg režima, samo je umesto DS u vladi SNS.

Jasno je da kada zlo evoluira, onda ne postaje bolje, nego gore. Tako je bolest koju je četiri godine širio Tadićev režim, metastazirala pod palicom Vučića i SNS. I pokazuje se da je rok trajanja ove vlasti znatno kraći od one prethodne. Mesec dana traje zamajavanje naroda za koje je zaslužan Gospodar Vučić – zvano rekonstrukcija. Naš Kralj Ibi, Gospodar Ibi (behu izbori ...I bi Vučić!), jeste 26. jula u govoru dugom tačno 67 minuta, sebi pripisao sve zasluge, misleći da je nadjačao Dačića i Dinkića.

Ispričao nam je bajke o sebi i plemenitoj rekonstrukciji – bajke i centarforu i centarhalfu, o fizičkom umoru, o radnom danu dugom 25 sati... o  zlim čikama i tetama sa rotacionim svetlima, o kućnom vaspitanju... Jedino nije objasnio zašto je SNS na većinu funkcija širom države postavio nekompetentne diletante – uključujući i ministre – predvođene upravo njime? Zašto su ti diletanti, na čelu sa njim,  čak godinu dana katastrofalno obavljali posao kada normalan čovek, može da utvrdi da ne može da obavlja neki posao – za najviše mesec dana? Zbog čega je on, Vučić, 12 meseci obavljao dva posla, za koje se unapred znalo da ih moraju obavljati dva čoveka (to isto važi i za Dačića i Dinkića)? Pri tome, Vučić nije kompetentan da vrši nijednu od te dve funkcije. Naravno, on je jedan u moru nekompetentnih.

I posle godinu dana, posle briselske kapitulacije, dok Srbija tone dalje u ekonomsko beznađe, mudrac Vučić kaže da pola ministara u vladi ne valja. Vučić predlaže promenu pola ministara SNS- uključujući i sebe – i to slavodobitno predstavlja kao svoj uspeh. Na sreću, mi mislimo svojom, a ne njegovom glavom, i znamo da se radi o epohalnom neuspehu ovog bastardnog režima. O Vučićevom neuspehu i porazu kolosalnih razmera. I Dačićevom i Dinkićevom i Nikolićevom.

Danas, 30. jula 2013. godine, pukla je tikva. Raspršile su se Vučićeve bajke o rekonstrukciji pod njegovom palicom. Ne samo zbog toga što je stvar iščašena već oko osam meseci, ali i zbog toga. Ustav i zakoni ne predviđaju da prvi potpredsednik vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministar odbrane – bude prvi čovek države. Čim se stvari iščaše, čim iskliznu izvan osetljivog tkanja državnog ustrojstva - stvari se pogoršavaju, što vreme više protiče. I za to je zaslužan upravo Vučić. Do danas nije hteo izbore, već je želeo da vlada mimo Ustava i zakona. I to je danas 30. jula puklo. Lukavi Dačić se sateran u ćošak konačno dosetio da je predsednik vlade, i odlučio je da izigrava Vučića. Odlučio je da on vodi igru, bar na kratko. I čini se da u tome ima diskretnu pomoć Nikolića jer je baš on najavio sastanak sa Nikolićem, kome je ipak prisustvovao i Vučić. Nikolić je izdao saopštenje da nisu potrebni izbori, a predsednik Skupštine Stefanović je izjavio da SNS i SPS imaju drugačije stavove o URS-u.

U međuvremenu Dačić je prvi, u 17 časova, održao pres konferenciju i izneo određene optužbe na Dinkićev račun. Potom je reagovao Dinkić, na konferenciji za štampu URS-a, i optužio Dačića da ne govori istinu i da obmanjuje javnost. Tu negde Dačića je svojim izjavama podržao prepodobni ministar Ljajić. Dakle, gnoj se izlio u javnost. Pukla je „idila“ koja je trajala najmanje 7 meseci, u kojoj su akteri režima, smeštali jedni drugima afere u medijima. Ne vidim kako bilo ko može da pređe preko svega ovoga.

Pokazalo se da su Vučićeve bajke o rekonstrukciji samo prazna demagogija i samoljubive projekcije. Pokazalo se da se radi o nakaznom režimu, o čistoj, nemilosrdnoj i besprizornoj borbi za moć i  vlast, a ne o brizi za narod i Srbiju. I krunski dokaz je dao, pored svih optužbi izrečenih u dva sata, na relaciji Dačić-Dinkić, dakle, krunski dokaz je dao prepodobni Ljajić, kako je prenela većina medija, na primer RTS: „Potpredsednik Vlade i ministar za trgovinu i telekomunikacije Rasim Ljajić izjavio je da ne bi ostao u vladi ako bi bili ispunjeni uslovi koje je za rekonstrukciju vlade postavio ministar finansija Mlađan Dinkić“. I potom je Ljajić, neoprezno izgovorio ključnu stvar: "U tom slučaju ja bih bio jedini gubitnik rekonstrukcije, svi ostali bili bi NAMIRENI", kazao je Ljajić za agenciju Beta, a prenesoše svi mediji.

I tu dolazimo do suštine. Do ključne stvari – do namirivanja. Dakle, cela halabuka od najmanje 30 dana, sav taj gubitak vremena, energije, kao što je i jasno, nije nikakva Vučićeva plemenita namera – već NAMIRIVANjE želje za još većom moći i silom. I stoga ovaj razvoj događaja. Dačić  nije NAMIREN. Dinkić nije NAMIREN. Ljajić nije NAMIREN. I naravno, Vučić nije NAMIREN. Naši čestiti seljaci kažu – „Idem da namirim stoku“.

Bez obzira na ishod sutrašnjeg dana, 31. jula, za kada je najavljena odluka SNS, bez obzira da li će biti izbora ili ne, duh više ne može biti vraćen u bocu. Trulež i nakaznost režima se više ne može sakriti. Zbog toga jedino preostaju izbori.