Štrajk glađu protiv zdrave pameti

Sve je počelo pre oko mesec dana kad sam ušao u autobus 31 i ispred onog mesta za invalide i majke s decom (uzgred, šta biva sa očevima s decom? njima ne treba ustajati?) kad sam ugledao reklamu za štrajk glađu. "Štrajkom glađu protiv gladi" i na slici prazan tanjir. To je jedna od onih reklama u koje morate da se zablenete da biste otkrili o čemu se radi. I pored najbolje volje, nisam shvatio šta je u pitanju osim što sam saznao da u Srbiji ima pola miliona gladnih. I saznao sam još nešto - da iza te kampanje stoji korporacija B92. Tu mi je ponešto odmah bilo jasnije. Ako je od njih, onda je neko veliko međunarodno pranje para, pretpostavio sam... Ovaj put na račun gladnih, jer na kome ćete da perete pare ako ne na ugroženim grupama? Sve ostalo bilo bi nehumano.

Onda mi je neko poslao link na spot za reklamu za istu stvar na Jutjubu. Užas! Atmosfera kao u igranom filmu o koncentracionom logoru iz Drugog svetskog rata. Doduše, prvo se na spotu pojavljuje jedna vrlo dobro uhranjena i jedra devojka s velikim grudima. Ali gladna, vidi se to odmah, jer prvo čega se maši u tom spotu je nož. Kad si gladan, prvo zgrabiš nož u ruke, to svi znamo, pa tek onda kašiku. Onda se ređaju stari ljudi za praznim stolovima i tanjirima i počinje opšte lupanje escajgom po stolovima, u najboljoj tradiciji filmova o pobunama u zatvorima. Razume se, spot je urađen vrlo profesionalno. Stručnjaci za marketning s kojima sam razgovarao, rekli su mi da samo proizvodnja jedne takve reklame nije mogla koštati manje od 20.000 evra. Nije mi poznato za čije je potrebe pravljena, verovatno za B92, ali i za ostale televizije, a valjda je svima poznato koliko to košta. Nazire se već na šta ciljam... Gladni su mahom gladni zato što nemaju pare, jer od novca se kupuje hrana, naročito ako niste dovoljno vični da je sami nabavite u prirodi.

A šta za krajnji cilj mi treba da uradimo da bi gladni bili manje gladni? Da im pomognemo? Ma jok! To se od nas uopšte ne očekuje. Po ideji onoga ko je osmislio ovu akciju, mi u znak solidarnosti 16. oktobra takođe treba da gladujemo. Da štrajkujemo glađu jedan dan. Zašto? Da bismo videli kako je to biti gladan? Ma jok! Da bismo skrenuli pažnju da ima 500.000 gladnih u Srbiji!

I onda ja tako gledam u te reklame i pitam se ko je ovde lud. Znači, ja sad da gladujem da bih nekom tamo preneo poruku da u Srbiji ima pola miliona gladnih?

Prvo, otkud ta informacija o tolikom broju? Precizno je navedeno 500.000, ne piše oko 500.000. Ako ih (ili nas) ima toliko, onda je neko morao i da ih (ili nas) prebroji. Ko ih/nas je brojao? Pa dajte, ako radimo jednu tako skupu i ozbiljnu akciju, pozovimo se na neke izvore. Recimo: "Po podacima Svetske organizacije te i te", ili "Po podacima te i te nevladine organizacije", a ovaj apriori podatak, naročito ako dolazi iz navedenog izvora, deluje aposteriori netačno. Da li uopšte ima smisla postaviti pitanje da li je u tu Srbiju uključeno i Kosovo? Jer, vidite, iako pretpostavljamo da nije, trebalo je to ipak reći, jer bez tog podatka ne možemo da izračunamo o kojem procentu stanovništva se radi, a to je relevantan podatak ako želimo ozbiljno da se bavimo tom problematikom i ako taj problem želimo da rešimo. Stvar je u tome što izgleda ova kampanja nema za cilj rešavanje bilo kakvog problema.

I ko su to gladni? Gde je granica između gladnog i negladnog?

Još nešto mi je palo na pamet. Nedavno sam saznao da u Srbiji živi neki ogroman broj slepih. Neću sad ja da se izlećem s neproverenim brojkama, ali sećam se da sam se bio zaprepastio. Sad zamislimo da organizujemo kampanju da skrenemo pažnju drugima da ima toliko i toliko slepih, i umesto da otvorimo neki fond za pomoć, na primer tako da svako ko može uloži nešto para da se trotoari i semafori prilagode njima, mi damo silne pare da animiramo građane Srbije da stave povez preko očiju i tako provedu jedan radni dan.

Napokon, ko su ti koje ovim štrajkom glađu treba da informišemo o tome da u Srbiji ima toliko gladnih? Gladne to verovatno ne zanima, oni muče svoju muku. Prosečno negladni isto uglavnom muče svoju muku kako bi zadržali taj status, hmmm... Možda je ipak ovo upućeno onima koji imaju velike količine novca? Da li oni to ne znaju pa treba da saznaju kako bi se odrekli jednog dela svog bogatstva u ime gladnih? To bi već imalo smisla, ali takvih u Srbiji ima vrlo malo. Bilo bi dovoljno poslati im poštom po jedan letak i to bi koštalo neuporedivo manje od ove kampanje. Znači da ni oni nisu ciljna grupa. Ko su onda?

Na kraju, ne znam šta će se desiti tog 16. oktobra i kako će proći taj štrajk glađu, ali znam kako će izgledati izveštaj na TV B92. Javiće nam uz one svoje uvek zabrinute poglede i smrtno ozbiljne face da u Srbiji još nije dovoljno sazrela svest o solidarnosti s gladnima, uprkos tome što se tvrtka B92 toliko potrudila da ih u tome animira.

Bilo kako bilo, čak i ako odziv bude fascinantno i neočekivano velik, jedno je sasvim sigurno - gladni od toga neće dobiti ni koricu hleba.