Демографски подаци алармантни су у многим балканским земљама. Становништво у Србији нестаје. У Босни и на Косову, то питање може постати кључно. Становништво Албаније је 1999. износило 3.3 милиона, да би 2008. пало на 3.1 милион.

За нас је важна суштина: у том члану пише да је Нови Сад главни административни центар, а не главни град. Само питање наслова неког поглавља или члана је апсолутно небитно у односу на оно шта у њему пише. Оно што је неодвојиви део Србије никаквим насловима или поднасловима се не може променити.

Ја бих заиста волео да видим коначни текст Статута јер ћемо тек када видимо коначни текст знати шта ваља чинити. Ствари су ту једноставне – нисмо имали пуни дисконтинуитет са националсоцијалистичким режимом Слободана Милошевића.

Различити однос према Косову данас оптерећује наше односе. Ми разумемо Србију и, свакако, жалимо због проблема у којима се тим поводом нашла. А, чини нам се, и правилно тумачимо да је овакав епилог косовског проблема одавно известан.

Међу амандманима на нацрт закона о надлежностима, поред тога што је дефинисана Војвођанска академија наука и уметности, што је Нови Сад главни град и што њене надлежности неће моћи да буду мењане, важан је и онај да ће Војводина бити власник јавних предузећа.

Косово је средиште српског народа, изгубљено захваљујући комбинацији муслиманске имиграције, високе стопе наталитета и етничког чишћења Срба, уз подршку противправног рата који је водио НАТО. То није само српски, већ је озбиљан пораз хришћанске Европе.

Фронтмен „Азрe” Бранимир Џони Штулић, постао је мета изненадне дипломатске трке између Београда и Загреба, када му је хрватски председник Стјепан Месић понудио хрватски пасош, две недеље пошто је то исто учинио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Додик је тамо неприкосновени лидер, а оно што га разликује од помињаних лидера, јесте мањак сировог национализма и примитивне ратоборности, а вишак предузетничког ентузијазма који уверава народ да није једном заувек испостављен историјски рачун, по коме „Срби оно што добију у рату изгубе у миру“.

Србија, односно њен председник, изашли су у сусрет турским настојањима да турска култура буде снажније интегрисана у глобална кретања. На предлог српских званичника у Србији ће бити отворен Религијски центар „Мехмед Паша Соколовић“.

То решење може да буде, осим (кон)федералне заједнице унутар Србије, и независно Косово, али не успостављено на етничком принципу, већ на принципу грађански уређене федералне државе равноправних ентитета, попут савремене Швајцарске.