Косово испричана прича која не сме оптерећивати односе Црне Горе и Србије

(Политика, 11.11.2009)

Црну Гору и Србију, поред много тога историјског, везује и заједнички циљ, да наша друштва учинимо природним делом савремене европске цивилизације 21. века. Различити однос према Косову данас оптерећује наше односе. Ми разумемо Србију и, свакако, жалимо због проблема у којима се тим поводом нашла. А, чини нам се, и правилно тумачимо да је овакав епилог косовског проблема одавно известан. Ако не од раније, а онда за елементарно политички и правно упућене од 1999. године и Резолуције 1244 СБ УН. И да је све то последица недовољно осмишљене државно-политичке стратегије Србије у дугом временском периоду који је претходио демократским процесима с почетка овог миленијума, каже Мило Ђукановић, председник Владе Црне Горе у интервјуу за „Политику”.

Како видите епилог тренутних односа?

Колико год тај епилог био болан, услед уверења да је он непроменљиво озваничен ставом великог броја пресудно утицајних држава Европе и САД – сматрамо да не треба дозволити да он осујети или одложи, европску будућност нових генерација Србије које некако већ постају таоци тих грешака из прошлости. Дакле, разликујемо се са државном политиком Србије о овом питању. Наравно, не претендујемо да Србију убеђујемо у исправност свог става, али нисмо ни лицемерни да прећуткујемо да став Србије не сматрамо политички рационалним. Посебно, нисмо неодговорни да занемаримо интерес Црне Горе да исправно протумачи логику регионалних и глобалних процеса и да себе, као малу државу, правилно позиционира у оквиру њих.

Не бисмо смели дозволити да наши укупни односи дуго остану под косовском сенком. Морамо више разговарати, градити односе поверења, морамо имати интензивније контакте да бисмо као две блиске државе осавременили и прилагодили односе и сарадњу актуелном тренутку и бољој будућности која је, верујем, већ почела за наше земље и наше народе. Црна Гора је за то спремна. Ступање на дужност новог амбасадора Црне Горе у Београду верујем да може бити наговештај да већ идемо тим паметнијим путем.

Увелико се у медијима шпекулише да ће Подгорица и Приштина разменити амбасаде. Да ли је то тачно?

Када се нека земља призна, онда је логичан следећи потез успостављање дипломатских односа. Дакле, ту нема места шпекулацијама. То ни за кога не сме бити изненађење. Како сам већ рекао, ми сматрамо да је, уз евидентне разлике, то испричана прича и да она убудуће не сме оптерећивати односе Црне Горе и Србије.

Били сте последњих месеци на мети тешких оптужби од једног дела опозиционих лидера и НВО сектора у Црној Гори, као и Ваших некадашњих сарадника, које су учестало преношене у једном делу медија. Те оптужбе односе се, пре свега, на италијанску истрагу о Вашем учешћу у шверцу цигарета?

Не догађа се то о чему говорите у вашем питању последњих месеци, већ последњих година, па и већ више од деценију. Наглашеније од тренутка када смо, након свих узалудних покушаја да установимо равноправну заједницу Црне Горе и Србије, проценили да је независност Црне Горе најбољи државно-правни оквир за њен просперитет. Од тада, јачим или слабијим интензитетом, али свакако континуирано, пласирају се исте приче са неколико адреса о мојој наводној умешаности у криминалне активности. Никада нико није понудио ниједан доказ за такве измишљотине, а ево су прошле године и написани километри измишљених политичких, медијских оптужница против мене.

Зашто?

Зато што доказа не може ни бити, јер је реч о измишљотинама, срачунатим на моју политичку дискредитацију. И то је јасно мање-више свима. Посебно онима који су те конструкције смислили са циљем да мојом компромитацијом осујете идеју обнове независности Црне Горе. А таквих је, као што знате, било и у Црној Гори и у Србији и на неким међународним адресама којим је независна Црна Гора реметила пожељни балкански политички инжењеринг. Наравно, јасно је то и бедним најамницима, без изузетка црногорског порекла, који, представљајући се као бивши инсајдери или садашњи аутсајдери лажу и клевећу понајпре лечећи тиме своје комплексе и покушавају намиривати рачуне са мном, зато што нису успели да остваре своју политичку амбицију или што нису зарадили у Црној Гори колико су њиховом рекеташком логиком сматрали да им припада. И то је сва истина.

Хоћете да кажете да се данас ништа не може сакрити?

Ваљда смо сви довољно озбиљни да знамо да ово није доба великих тајни. Данас је свака информација веома лако доступна. Па зар Србија пре неколико година није дознала и објавила тобоже тајне банкарске рачуне својих званичника? Да ли мислите да би, кад би такво што постојало, мој или рачун неког мог члана породице остао сакривен? Зар управо у Србији нису откривени и судски процесуирани злочини почињени у највећој институционалној дискрецији – тадашњих обавештајних служби? Зар не мислите да би било каква индиција, да је има, већ одавно заузела ударно место у медијима, кад се већ онаква хајка подигла поводом измишљотина које су на мој рачун написане последњих година.

Дакле, смејем им се у лице и понављам да су промашили циљ. Црна Гора је независна, стабилна, демократска, економски просперитетна, на сигурном европском путу. Нападима на мене и партију коју водим нису успели ни да угрозе политички рејтинг који имамо у Црној Гори. Напротив. И у овом случају се потврдило да каравани пролазе, а безвредна блебетала трућају. Зашто су ти покушаји мог блаћења као премијера Србији суседне и пријатељске државе имали систематско упориште у делу србијанских медија, претпостављам, али ме ни то много не занима.

Лидер Покрета за промене Небојша Медојевић најавио је интензивну сарадњу са Ратком Кнежевићем јер, тврди, његова улога у лобирању у Бриселу и Вашингтону за рушење власти у Црној Гори може бити епохална?

Поводом ове епохалне глупости пада ми на ум, управо ваша, српска пословица – нема већег зла од зле памети! Надам се да ћете разумети да о овом црногорском застиђу ипак не желим да говорим ван наше куће…

Опозиција Вас оптужује да Ваша влада избегава одлучну борбу против криминала и позива се на оцене из извештаја о напретку Европске комисије?

Извештај о напретку, који ЕК сваке године припрема за земље региона, доживљавамо као реалну партнерску слику о нама из релевантних европских институција. У Извештају ЕК је наведено да је остварен прогрес у укупној реформи правосуђа, да су Судски и Тужилачки савет конституисани и доносе важне одлуке о именовањима и да покрећу дисциплинске поступке и смењују носиоце правосудних функција. Када је реч о конкретним резултатима, наведене оцене опозиције демантоваћу подацима: јуна прошле године у Црној Гори било је само 116 правоснажних судских пресуда за кривична дела са елементима корупције, а данас их имамо чак 376 (раст за 224 одсто). У јуну 2008. године имали смо свега девет осуђујућих пресуда за кривична дела организованог криминала. Данас, имамо 24 осуђујуће пресуде против 115 лица, од чега су осам пресуда против 47 лица правоснажне. Смањење броја заосталих предмета у нашим судовима је импресивно, посебно имајући у виду ситуацију пре неколико година. Споменућу само да је у децембру 2008. године број заосталих предмета из 2007. и претходних година смањен за двије трећине. Данас у Црној Гори судови који поступају по жалбама немају нерешених предмета из 2008. и ранијих година. Најава је да ће се до краја марта 2010. решити и све жалбе из ове, 2009. године.

Мислим да ови подаци довољно говоре да не стоји оптужба опозиције да наша влада избегава одлучну борбу против криминала. О свим аспектима наших напора које систематски улажемо у снажну борбу против корупције и организованог криминала редовно обавештавамо јавност. Такође – и наше европске партнере.

(Разговарао: Новица Ђурић)