среда, 13. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Експертска топла вода у напредњачком бућкуришу
Преносимо

Експертска топла вода у напредњачком бућкуришу

PDF Штампа Ел. пошта
Милан Милошевић   
понедељак, 02. септембар 2013.

(Време)

Током летње саге о реконструкцији владе у центру медијске пажње било је неколико звучних, а морално ровашених имена са светске сцене као могућих саветника у српској влади – Строс-Кан, Алфред Гузенбауер, Стивен Бајерс, Питер Лили – и неколико српских вундеркинда у беломе свету.

Серију о страним саветницима отворила је она о Доминику Строс-Кану. "Блиц" је 10. августа јављао да је Синиша Мали, саветник за економију вицепремијера Александра Вучића, разговарао 6. августа у Паризу с некадашњим првим човеком ММФ-а о његовом ангажману у Србији као саветник за реструктурирање српских јавних финансија и јавног дуга о подстицању привредног раста, као да ММФ овде никад није био.

Доминик Строс-Кан је био као социјалистички министар финансија потенцијални кандидат за председника Француске, и директор ММФ-а док није поднео оставку пошто је оптужен за сексуални напад на собарицу у њујоршком хотелу с којом је постигао договор о вансудском поравнању, а чека га суђење о повезаности са наводном мрежом проституције у хотелу у Лилу. Власник је консултантске фирме у Паризу и члан надзорног одбора Руске регионалне развојне банке.

Позивајући се на изворе блиске Форин офису у Лондону, лист "Данас" је 9. августа јављао да је Вучић разговарао са Британцима Стивеном Бајерсом и Питером Лилијем о могућности да буду његови саветници за привреду...

Стивен Бајерс је у кабинету британског лабуристичког премијера Тонија Блера био шеф трезора, министар за трговину и индустрију, за транспорт, локалну управу и регионе...

У марту 2010, Бајерс је био мета прикривене истраге новинара "Санди тајмса" који су се представили као лобисти за једну међународну компанију. Снимили су га како се представља као "кабина за унајмљивање" (цаб фор хире) и како нуди да лобира по цени између 3000 и 5000 фунти дневно. Бајерс је тврдио да лобира за компаније "Натионал Еxпресс" и "Тесцо" преко својих веза са секретаром за транспорт лордом Адонисом и секретаром за бизнис лордом Менделсоном.

Компаније "Натионал Еxпресс" и "Тесцо" су негирале да има истине у Бајерсовим тврдњама. У једном мејлу Бајерс се кориговао тврдњом да је претеривао и увеличавао своју улогу, да није разговарао са Андрјуом Адонисом ни Питером Менделсоном о материји коју је помињао и да се у потпуности придржава кодекса члана Британског парламента.

Лабуристи су га искључили из парламентарне фракције, заједно са групом која је у појединим медијима названа цасх-фор-лоббy. Није учествовао на изборима 2010, али је остао члан Лабуристичке партије.

Питер Лили био је у конзервативним владама Маргарет Тачер и Џона Мејџора министар за трговину и индустрију и за социјално осигурање, а сада је посланик у Парламенту Велике Британије. Тренутно је потпредседник "Тетхyс Петролеума", нафтне компаније лоциране на Кајманским острвима с великим интересима у централној Азији, а између 2012. и јуна 2013. компанија му је плаћала више од 70.000 фунти.

"Новости" су потом писале да је некадашњи канцелар Аустрије Алфред Гузенбауер близу одлуке да прихвати понуду да буде Вучићев саветник у области политике, економије и евроинтеграција.

Алфред Гузенбауер (1960) студирао је политичке науке, филозофију и право на Бечком универзитету, где је 1987. докторирао. Водио је аустријску Социјалдемократску партију (СПÖ) од 2000. до 2008, и био аустријски канцелар од јануара 2007. до децембра 2008. све док аустријска Народна партија (ÖВП) није напустила велику коалицију. То је био најкраћи канцеларски мандат у Аустрији после Другог светског рата.

Члан је Мадридског клуба, непрофитне организације у коју су ушла 92 бивша председника и премијера из 61 земље, а међу њима Тадеуш Мазовјецки, Карл Билт, Марти Ахтисари, Бил Клинтон, Џими Картер, Хелмут Кол, Михаил Горбачов, Милан Кучан, Златко Лагумџија, Борис Тадић...

После канцеларског мандата, од лета 2009. године Гузенбауер је био саветник за источну Европу ВАЗ Медија групе. Од 31. јула 2009. до 1. маја 2010. био је члан надзорног одбора аустријског грађевинског конгломерата "Алпине Холдинг", који има проблем са солвентношћу – њена средства се процењују на 661 милион евра, уз 2,562 милијарде евра дуга. Предузеће "Коридори Србије" је 6. августа најавило процедуру принудне наплате 420 милиона динара дугова од компаније "Алпина Бау ГмбХ" и раскид сва четири уговора на деоницама Пирот Исток – Димитровград и обилазници око Димитровграда.

Када је поднео оставку, на положај у контролном одбору "Алпине", Гузенбауер је постао члан надзорног одбора конкурентске аустријске грађевинске корпорације "Страабаг", међу чијим власницима је и руски тајкун Олег Дерипаска. Њузмагазин "Шпигл" је 13. марта 2013. писао да је Гузенбауер почетком 2010. постао саветник председника Казахстана Нурсултана Назарбајева.

ЦВ Светлане Живановић, професорке на Универзитету у Тенесију, одудара од поменутих случајева. Дипломирала је 1988. на Пољопривредном факултету у Београду, а докторирала 2001. на Универзитету Арканзас. Она већ 15 година живи у САД и предаје на Универзитету Тенеси од 2005. године, а истовремено је и ванредни професор Пољопривредног факултета у Београду. Најпре помињана као кандидат за место министра пољопривреде, а онда као саветник министра пољопривреде...

Идеја о ангажовању странаца као саветника у српској влади изазивала је у току лета велико медијско промотивно интересовање – и неколико полемичких оспоравања.

Социолошкиња проф. Загорка Голубовић је, на пример, оценила да садашња власт влада искључиво агресивном пропагандом и триковима, а да идеја да бивши директор ММФ-а Доминик Строс-Кан буде саветник није само глупа и смешна него и жалосна, пошто је Строс-Кан изгубио важна места због свог понашања и себе дискредитовао...

С друге стране идеолошког спектра, функционер ДСС-а Небојша Бакарец у тексту "Реконструкција (2) – странци у Влади као корак даље у деструкцији Србије", објављеном на сајту "Нове српске политичке мисли" 1. августа 2013, пише како је проблем са свим странцима на министарским положајима и проблем са лицима која поседују двојно држављанство, најблаже речено, подељена лојалност.

Ангажовање на високим положајима странаца, или наших људи са страним или двојним држављанством, или пак наших људи школованих на престижним универзитетима у Србији, иначе, није никаква новост, мада се напредњаци тога не сећају, као што се мало тога сећају и из времена кад су били радикали.

Последњи премијер СФРЈ Анте Марковић је као саветника ангажовао Џефрија Сакса, промотера неолибералне шок терапије. Слободан Милошевић је 1992. позвао америчког бизнисмена српског порекла Милана Панића, па га после најурио. Позвао је и Радмилу Милентијевић за министра у савезној па у српској влади. Драгослав Аврамовић, који је више од 20 година радио у Светској банци, УНЦТАД-у и УН, изабран је за гувернера НБ 2003. и уз помоћ радикала најурен да би после био фронтмен опозиционог Савеза за промене.

Кад је Слободан Милошевић после дугог отпора 2000. срушен, ДОС је 2001. за министра финансија довео Божидара Ђелића, који је дипломирао на Харварду, био саветник у владама Пољске и Русије и радио у овом истом "Макинсију" у коме ради сада медијски слављени вундеркинд – министар финансија Крстић, који је дипломирао на Јејлу, а на Берлинском слободном универзитету изучавао социјално раслојавање у земљама у транзицији.

У постоктобарском периоду је за специјалног саветника министра финансија дошла и Кори Удовички, која је радила у ММФ-у у Вашингтону – била је од 2002. министар енергетике и рударства, а за гувернера је изабрана 2003. Због неправилности током гласања за њен избор (афера "Бодрум") смењена је 2004.

У исто време дошао је и Горан Новаковић, који је магистрирао пословну администрацију и финансије и енергетику у САД и радио као директор у компанијама "Енрон", "Гленкор" и "ЈП Морган" – две године је био министар енергетике у Ђинђићевој влади и тихо поднео оставку.

На место министра за економске односе са иностранством тада је дошао и Горан Питић, који је студирао економију и финансије у Београду, Торонту, Великој Британији и САД.

Првослав Давинић, који је дипломирао право у Београду и међународне односе у САД, а потом радио у УН, изабран је за министра одбране СЦГ, а мандат је завршио са две афере, "Сателит" и "Панцир", у вези са набавком војне опреме, због којих га развлаче по судовима.

На тој листи су свакако и бивши гувернер НБЈ Радован Јелашић и ексминистар спољних послова Вук Јеремић, који је завршио Харвард и Кембриџ...

На нижим нивоима у напредњачко-социјалистичко-урсовској влади, вршилац дужности директора Пореске управе од 1. фебруара 2013. је Иван Симич, који је рођен у Словенији, а поред словеначког има и српско држављанство. Од 2006. до 2008. године био је директор Пореске управе и члан Фискалног савета Словеније. На пореском послу је деценију раније радио Александар Радовић, у медијима описиван као мистериозни први порезник у доба Ђинђићеве владе.

Тамара Обрадовић-Мазал и бивша посланица ХДЗ-а Марија Пејчиновић-Бурић радиће у Београду на пројекту усклађивања законодавства с европским који се финансира из ИПА фондова. Тамара Обрадовић-Мазал је била заменик главног преговарача Хрватске са ЕУ и државни секретар у Министарству економије у владама Јадранке Косор и Иве Санадера, а у Милановићевој влади Хрватске је до 1. марта била заменик министра привреде Радимира Чачића.

Вучић је у неким изјавама мистификаторски пркосио економском начелу да нема бесплатног ручка говорећи о томе да "тражи решење" да то ангажовање странаца не плати српска влада.

У досадашњој пракси стране саветнике у српској вади плаћале су међународне организације, на пример америчка Агенција за међународни развој УНДП, УСАИД, стране владе и други у оквиру појединих пројеката техничке помоћи ради европског прилагођавања. Они су нека врста комбинације евро-инструктора и контролора како се троши страна помоћ.

Досадашња потпредседница Владе за европске интеграције Сузана Грубјешић ангажовала је за свог саветника бившег премијера и министра спољних послова Словачке Микулаша Дзуринду. Међу саветницима одлазећег министра финансија и привреде Млађана Динкића су и они које финансирају Уједињене нације или раде без накнаде (Милица Бисић, Радован Јелашић, Бранко Поповић, Јасна Матић). У Министарству правде и државне управе виши правни саветник је Алан Биро, француски истражни судија који је ангажован као консултант у раду Комисије за истину о убиствима новинара, а који је дошао по препоруци Министарства спољних послова Француске.

У влади Зорана Живковића саветник у Министарству финансија за увођење ПДВ-а био је садашњи македонски премијер Никола Груевски.

У Министарству финансија ради Јорг Хескенс, рођен 1977. у Штутгарту, који је студирао на универзитетима у Фрајбургу (Немачка) и у Београду. Јорг је раније радио као пословни консултант у Суботици, а две године је био политички и економски саветник у Цириху.

Много буке око већ виђеног. Тешко да има нечег више од откривања топле воде у том напредњачком бућкуришу, сачињеном од оптуживања претходне гарнитуре и обећања "Маршаловог плана за Србију", "реформе коју нико до сада није спровео", након свих реформи које су по задатој формули ММФ, ЕУ, СБ изашле свима на уши – и "нове стратешке визије", након дванаест националних стратегија које су написале претходне владе...

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер