Još ne mogu da dobijem američku vizu

(NIN, 17.09.2009)

Ivica Dačić je iznenadio mnoge i u Beogradu i u Briselu. Ovde govorimo o pozitivnom iznenađenju; nisu očekivali ovakvu politiku negdašnjeg portparola SPS-a Slobodana Miloševića. Dačić pak kaže da od njega i drugih članova SPS-a nije očekivano ništa i otuda iznenađenje. „Pripisao bih to predrasudama koje postoje o nama i onda kada ljudi vide kako radimo, iznenade se i kažu: vi ste normalni i sposobni ljudi.“ Dačić je iznenadio i mnoge u Nemanjinoj 11 u Beogradu kada je odlučio da definitivno neće da glasa za izmene i dopune Zakona o informisanju. Ovde govorimo o negativnom iznenađenju. Posebno jednog čoveka: Mlađana Dinkića. „Ja sa Dinkićem imam korektne odnose. Nisam mu zamerao kad nije glasao za aranžman sa Rusima, kao što on meni zamera što nisam glasao za Zakon o informisanju. Ali, ovo nije nikakva lična stvar već principijelna politika SPS-a.“

Principijelno, u ovom slučaju znači da ne želite da ponavljate greške iz prošlosti?

- Da. Niko nema pravo da od članova SPS-a traži da dva puta prolaze kroz isti pakao. Tu je i moje lično životno iskustvo. Ja sam među prvima došao na crne liste EU i SAD zbog prošlog zakona o informisanju. I ja sada još čekam vizu za svoju službenu posetu Americi iako sam zamenik premijera. SPS dok sam ja predsednik nikada neće glasati za svađanje sa medijima i novinarima, ukidanje skupštinskih televizijskih prenosa, prebijanje građana, vraćanje na većinski sistem, ratove. Nešto zbog čega je SPS pretrpeo mnogo i nešto zbog čega je zamalo izgubio život, ne samo kao stranka. Nekim našim ljudima je bio ugrožen život u bukvalnom smislu. Nije logična situacija da se s jedne strane osuđuje sve što je bilo pre 2000. godine, a da se ujedno ponovo koriste mehanizmi koji bi mogli da liče na to.

Ipak, za ovakav zakon glasao je i jedan član vaše poslaničke grupe, Saša Dujović, i na taj način je, između ostalog, i omogućeno njegovo izglasavanje?

- Mi smo za izbore napravili listu na kojoj su bili PUPS, Jedinstvena Srbija i Pokret veterana. Saša Dujović je mandat dobio kao član Pokreta veterana.

Hoćete reći da je Dujović odlučio da glasa „za“ bez konsultacije sa vama? Koga uopšte taj čovek predstavlja?

- Znam da je došlo do neke podele u toj organizaciji, ali ja nikom nisam hteo da namećem svoje stavove. Rekao sam da 11 poslanika SPS-a zbog svoje prošlosti neće da glasa za ovakav zakon, ali i da ja neću da branim nikom od naših koalicionih partnera da glasaju kako žele. Jer te stranke nisu opterećene prošlošću kao naša. Pri tom, u startu sam rekao i da nećemo praviti opstrukciju donošenju ovog zakona, a mogli smo i to da uradimo.

Zbog čega niste? Da ne bi pala vlada?

- Nijednog momenta nam nije palo na pamet da rušimo vladu. I da li sada ispada da smo mi nestabilan politički partner zato što nismo glasali za nešto što se mora? Pa i u vreme Miloševića je bilo nešto što se mora pa se ispostavilo da su to velike greške. SPS je toliko promenio svoj imidž i svoju realnu politiku koju vodi da je ovo što nam zameraju oko Zakona o informisanju sitan detalj. Evo da ja vas pitam: da li je SPS bio protiv izručivanja Haškom tribunalu?

Da. I čim ste došli na vlast isporučili ste Radovana Karadžića?

- Ali, mi sada primenjujemo postojeći zakon. Ja mogu sada da kažem da neću da hapsim nikoga ko je na listi Haškog tribunala. Onda bih ja bio iznad zakona i ustava države. I onda bi to svima bilo normalno? Oni koji nas kritikuju ne shvataju kolike smo tektonske promene imali u stranci i u našoj politici zato što smo pomogli da se napravi ova vlada. Da nije bilo nas, ne bi bilo ni ove vlade.

I sad je ispalo da ste vi i Palma „najevropskiji deo“ vlade u kojoj sede DS i G17 a kojoj pomaže LDP.

- Ne razmišljam u tim kategorijama. Mislim da je osnov svake koalicije dogovor, a sad nije bilo dogovora već smo mi dovedeni pred svršen čin. Ruzvelt je jednom rekao da opozicija kad dođe jednom na vlast, radi sve ono što je zamerala prošloj vlasti. Nismo se valjda borili da dođemo na vlast da budemo isti kao prethodni.

Mislite isti kao vi devedesetih godina.

- Ako SPS pravi promene u odnosu na ono što je bio, ne znam šta nekim drugima treba da se vraćaju unazad. Nisam mogao da pretpostavim da ćemo se 2009. godine baviti ovakvim pitanjima.

Vas su nekada zvali „mali Sloba“. A danas imamo utisak da još jedino Milutin Mrkonjić u SPS-u pominje Slobodana Miloševića. Šta mislite šta bi vam, da je živ, rekao Milošević za politiku koju sada vodite?

- Siguran sam da bi Slobodan Milošević uradio isto što i ja. Samo ne bi ovoliko razmišljao koliko sam ja razmišljao. Jer, on je bio veoma pragmatičan političar. I dobro znate da su svi iz tadašnje opozicije imali vrlo dobre odnose sa njim. I ne znam da li su me tako zvali, ali i ako jesu nemam razloga da bežim od toga. Samo, sada su drugačije okolnosti, ne može se dva puta ući u istu reku. Ne može se živeti od prošlosti. Hvala prošlosti ili izvucimo pouke iz prošlosti, ali hajdemo dalje. Ako je naša prošlost jedina naša budućnost, onda nemamo budućnost.

Da li je današnji SPS baštinik politike Slobodana Miloševića ili je definitivno odustao od nje?

- Mislim da je prerano govoriti o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića i politike koju je vodio. Pogledajte, na primer Jovanku Broz – njena uloga se drugačije doživljavala pre 15 godina a drugačije se doživljava sada. Zato, nemojmo žuriti ni sa istorijskom ocenom Miloševića. Kada govorimo o najvažnijim nacionalnim stvarima iz tog vremena a to su: Dejtonski sporazum, Republika Srpska, Rezolucija 1244, oni su i dalje u osnovi našeg programa. Ali, dosta stvari je i prevaziđeno.

Može li vaše biračko telo da prati ovu vašu transformaciju? Ovu reformu SPS-a?

- Nije sramota doživeti nokaut kao što smo mi doživeli 2000. godine. Sramota je ne ustati. Ja sam mogao da, kao mnogi drugi, pljunem na svoju stranku i da odem. Ali da ja nisam ostao, mnogi koji se sada vraćaju ne bi imali gde da se vrate. I tu je naša prednost u odnosu na neke druge: mi znamo kako je kad ste u vlasti, znamo koliko vlast ne sme da vas ponese i pokvari i da gubitak vlasti ne sme da vas uplaši. Danas mi se gadi kada mi neko priđe i kaže da je član SPS-a od osnivanja. A vidim da mi to govori samo zato što smo sada mi na vlasti i što očekuje neku funkciju. Znam da takvi prvi odlaze. Pred ove poslednje parlamentarne izbore nas su svi potcenjivali.

Da li je istina da vam je Aleksandar Nikitović u ime Koštunice pred izbore rekao da mu vi niste potrebni.

- To je bilo u predizbornoj ćutnji. Trebalo je da se sastanem sa Koštunicom, ali nisam jer je on bio zauzet. I tada mi je rečeno u njegovom kabinetu da im mi nećemo biti potrebni jer će oni i radikali i bez nas moći da naprave većinu, ali da će nas uzeti i bez toga. Ja sam rekao da ne treba niko da nas uzima ako mu nismo potrebni.

A šta je bilo posle izbora. Da li ste se čuli sa tim istim ljudima?

- Ponuda koja je stigla od DSS-a i radikala bila je ponižavajuća. Ona je podrazumevala da imamo jednog potpredsednika vlade, ministra za rad, poljoprivredu i ekonomske odnose sa inostranstvom. Nisam ljut ni na koga, ali SPS je imao pravo da izabere bolju varijantu.

Ko je sve uticao na vas da donesete odluku da uđete u vladu sa DS-om i jeste li se plašili reakcije članstva i vaših tradicionalnih birača?

- Ja sam lično preuzeo odgovornost za ovu odluku. Rekao sam na glavnom odboru: ja vam ovo predlažem, ja ću i da odgovaram. Ako pogrešim, smenite me. Svi rezultati istraživanja javnog mnjenja i lokalnih izbora pokazuju da nam naše članstvo ne samo da nije smrtno zamerilo koaliciju sa DS-om već smo čak i povećali broj birača.

To kažu istraživači javnog mnjenja na koje ste vi ljuti zato što, navodno, umanjuju rezultat SPS-a?

- Nisam ljut već se samo pitam koji to rezultat treba da postigne SPS da bi kod nekih istraživača javnog mnjenja imao više od 4 odsto. Mi smo jedina stranka koja je na izborima u Zemunu i na Voždovcu u apsolutnom broju povećala broj birača, a u istraživanjima nijednom nismo prešli četiri odsto. Ne mogu da se otmem utisku da je to namerno. Ovo što neke agencije daju to je ono što se želi da bude SPS. Da bude stranka sa kontrolisanom snagom, na ivici cenzusa. E, to nije moguće.

Nego, šta će da bude SPS? Mislite da možete da postanete najveća partija na tom socijaldemokratskom polju, na koje sad cilja i nekoliko novoosnovanih partija? I dokle se stiglo sa vašim učlanjenjem u Socijalističku internacionalu?

- Najozbiljnija stranka socijaldemokratske orijentacije u Srbiji trebalo bi da bude Demokratska stranka. Međutim, nisam siguran da birači DS-a nju percipiraju kao stranku levice ili levog centra. Ali DS i neke druge nove socijaldemokratske stranke dolaze iz nekog drugog miljea u odnosu na SPS i mislim da se mi uopšte ne preklapamo u biračkom telu, tako da ja želim najbolje svim drugim strankama. Ali, pre svega vlastitoj stranci. Koliko budemo jaki toliko ćemo moći da utičemo na odluke koje se donose. Nama su sada otvorena vrata prema Socijalističkoj internacionali jer je Etički komitet dao pozitivno mišljenje za naš prijem, na međunarodnom planu se umnogome promenila slika o našoj stranci, ali SPS neće živeti od toga koliku podršku ima u Vašingtonu, Briselu ili Moskvi, već koliku ima u Srbiji. Tek treba da nastavimo reformu stranke: treba da budemo moderna stranka levice. Raduje me što podrška SPS-u ne dolazi samo od starijih, sada stičemo značajnu podršku i među mlađima. I dalje imamo najmanju podršku u onoj generaciji od 30 do 40 godina. To su oni koji su rasli u vreme naše prošle vlasti. I zato ja neću da povlačim nijedan potez koji će reći da se nismo promenili.

Spomenuli ste Zemun i Voždovac. U čemu je razlika između ove dve opštine: u jednoj možete da pravite koaliciju sa naprednjacima, a u drugoj ne možete, pa će građani morati ponovo na glasanje?

- Dragan Đilas mi je jasno rekao da će, ako na Voždovcu bude formirana drugačija koalicija, to ugroziti i koaliciju u gradu. Ako ste u koaliciji sa nekim na republičkom i na gradskom nivou, onda je logično da nećete viši interes ugroziti nekim nižim interesom.

Koliko, zapravo, SPS ima autonomnu poziciju? Ispada da su tačne priče da SPS ima dva šefa, oba iz Žitorađe. Jedan je Dačić, drugi Rakić (šef kabineta Borisa Tadića, prim. n.).

- To onda može da se kaže i za druge stranke. Za DS, na primer. Mi jesmo iz istog sela, ali to nema veze sa našom politikom. A SPS će da bude autonomniji što bude imao više glasova. To je bar jasno.

Da li će SPS posle sledećih parlamentarnih izbora imati isti odnos prema DS-u i SNS-u ili je Tadićeva stranka, ipak, vaš prvi izbor?

- Ono što je sigurno to je da ćemo biti partija sa evropskom orijentacijom. Nijedna nova vlada nas neće vratiti korak unazad. Ako gledamo idejno i samo idejno, nama je najbliža Demokratska stranka. Bez obzira na to što to deluje katastrofalno kada to čuju njihovi birači. Ali, pitam ih, imate li nekog bližeg? Ali, možda će vladu napraviti DS i SNS pa im nećemo biti potrebni. Ja, inače, mislim da DS i SNS treba da sarađuju jer smena vlasti u Srbiji treba da se pretvori u jedan normalan čin.

Hoće li predstojeća gej parada proći kao jedan normalan čin? Hoćete li je obezbediti i da li je podržavate?

- Mi tu nemamo šta da podržavamo. Policija radi svoj posao; ovo jeste skup visokog rizika i mi smo to organizatorima rekli. Bilo bi bolje da se ne održava, ali svaka zabrana bi bila akt diskriminacije a mi ne želimo nikoga da diskriminišemo. Nama su se obratili i neki evropski komesari za ljudska prava; mene pozivaju da se izjasnim da li ću da ih zaštitim. A nije pitanje da li hoćemo da ih zaštitimo već da li možemo to da uradimo ako se jedan deo društva tako organizuje da to bude dan koji će neko zapamtiti. A policija je za sve odgovorna. I verovatno će da bude kriva šta god da se desi.

Sami ste krivi. Hteli ste da budete ministar policije.

- Nisam hteo. Zbog težine odluke koju je SPS trebalo da donese prvo se razmišljalo da neko od nas bude premijer. Kad se od toga odustalo, DS je izašao sa predlogom da SPS dobije mesto zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova. Kad sam čuo taj predlog, naljutio sam se i dva dana ni sa kim nisam govorio. Nisam sebe mogao da zamislim kao ministra policije.

Da li će SPS ostati protiv i ako dođe na red potvrđivanje Statuta Vojvodine u Skupštini Srbije?

- Da, tu nema nikakve dileme. I drago mi je da sada i državno rukovodstvo Srbije ima taj stav da Vojvodina ne može biti država u državi.

Ali, i pokrajinski SPS je u Skupštini Vojvodine glasao za takav Statut.

- I bez SPS-a je postojala većina za to. Mislim da tada ljudi nisu ozbiljno shvatili suštinu problema i kuda nas sve ovo može dovesti. Znate kako, ja sam iz južne Srbije. Mislim da mi najviše imamo pravo da se bunimo protiv načina raspodele sredstava. Kada se brani Srbija, sigurno se ne brani na Terazijama. Kad treba da se gine za Srbiju, onda to rade najnerazvijeniji krajevi. A kada se odbrani, onda dolazi kao u priči Laze Lazarevića - sve će to narod pozlatiti.

Jeste li konsultovani prilikom crtanja regiona? Znate li u koji će region vaša Žitorađa?

- Niko nas ništa nije pitao. To je još jedna potvrda da ovoj vladi nedostaje više koordinacije.

U ekonomskom smislu Srbija je vodila politiku neoliberalizma „u kojoj tržište rešava sve“. Ta politika doživela je krah u svetu.

- U svetu se dešavaju tektonske promene. Obama govori o reformi zdravstvenog sistema, u Evropi države daju pomoć privatnim preduzećima. Na naslovnoj strani „Njuzvika“ se pojavio tekst pod naslovom „Sad smo svi socijalisti“. Samo se kod nas o tome ne govori. Zato je zadatak SPS-a da pojača razmišljanja na ove teme i kod nas. Ali i mi smo tu oslabljeni, ekonomisti u našoj stranci još žive u prošlosti i uglavnom tuguju za društvenom svojinom. A to su sad uspomene.

(Razgovarao Gorislav Papić)