Преносимо | |||
Одговор директора пројекта „Јадар“ на отворено писмо Данице Поповић - Цене варирају, али ће Пројекат „Јадар“ бити економски одржив током више од 40 година рада рудника |
субота, 31. август 2024. | |
У протеклих 12 месеци директно смо се састали и разговарали са више од 4.000 људи. Отворени смо и вољни да се састанемо са свим заинтересованим странама, укључујући и наше најоштрије критичаре и надам се да ћете у наредном периоду прихватити да се лично састанете с гђом Маријанти Бабић, главном заступницом Рио Тинта у Србији и са мном, наводи се у одговору на колумну Отворено писмо директору Рио Тинта, објављену у Радару Поштована професорко Поповић, Хвала Вам на отвореном писму. Моје име је Чед Блуит и директор сам Пројекта „Јадар“ у компанији Рио Тинто. Извршни директор компаније Рио Тинто Јакоб Стаусхолм замолио ме је да Вам у име компаније одговорим на отворено писмо које сте му упутили 20. августа 2024. године. Читав професионални живот сам провео у рударском сектору, а одрастао сам у рударском месту у Аустралији, земљи чланици Г20, која је, по величини, 13. економија света. Прошле године, рударство је дало највећи порески допринос Аустралији, чијем националном дохотку веома снажно доприноси посебно у погледу привлачења нових инвестиција, креирању високо плаћени радних места, повећању извоза, јавних прихода и развоју инфраструктуре читаве заједнице. Рударски сектор је одувек имао огромну улогу у економији Аустралије, што показује да рударство може (и треба) да буде позитивна покретачка снага у јачању економије једне земље, као и да рударство може (и треба) да буде безбедно и да не утиче негативно на здравље људи, чист ваздух и воду.
Такође, ја сам једно од многих лица Пројекта „Јадар“ и увек сам спреман да људима у локалној заједници и медијима одговорим на било које питање или забринутост. У протеклих 12 месеци директно смо се састали и разговарали са више од 4.000 људи и одговорили смо на све упите медија. Отворени смо и вољни да се састанемо са свим заинтересованим странама, укључујући и наше најоштрије критичаре. Надам се да ћете у наредном периоду прихватити да се лично састанете с гђом Маријанти Бабић, главном заступницом Рио Тинта у Србији и са мном, као и са стручњацима наше компаније и независним српским и међународним експертима. Веома бисмо волели да се сретнемо и да разговарамо на основу чињеница о ризицима и приликама које доноси Пројекат „Јадар“. Тај дијалог ће свима бити користан. У наставку су моји одговори на ваших шест питања. 1. Која је то минимална цена литијума на светском тржишту, испод које Вам се не исплати рударење литијума у Србији? У последње две године цена му је пала више од 80 одсто, а падаће, кажу процене, најмање до 2030. Очекујем да од Вас стигне рутински одговор – да је литијум за Рио Тинто стратешка сировина, па да цена у наредних десетак година компанији није пресудна. Али онда је моје питање: шта је пресудно у Вашој пословној политици у Јадру? Тржиште минералних сировина је много комплексније него што то може деловати на први поглед. Зато Рио Тинто има економске стручњаке широм света (Сингапур, Лондон, Франкфурт и Чикаго) који се баве напредном анализом макроекономских услова, демографских фактора, климатских промена и специфичних динамика у оквиру индустрије, развијајући како краткорочне, тако и дугорочне моделе понуде и тражње за ресурсима који су кључни за савремено друштво. Уз подршку мултидисциплинарног тима који анализира будуће технолошке трендове, нове и заменске производе, у сарадњи са водећим светским универзитетима, овај посао је кључан за дугорочни успех наше компаније која послује више од 150 година и сваке године улаже милијарде долара у овај сектор. За учеснике на тржишту литијума који активно прате овај метал најмање 15 година, цена литијума није „пала за 80 одсто“ у 2022. години – она се једноставно (и очекивано) вратила са неодрживо високог нивоа на распон цена који је преовладавао до 2021. године, непосредно пре наглог раста. Цене сировина су цикличне и зависе од економских процеса. Велике рударске компаније попут Рио Тинта диверсификују своје портфеље улагањем како у сировине и производе са цикличном, тако и са нецикличном (стабилном) тражњом, као и у географски и технолошки разноврсне ресурсе. У Рио Тинту развијамо и улажемо у велика, дугорочна рудна налазишта светске класе као што је „Јадар“. Наш приступ смањује укупни ризик и осигурава да ресурси раде у синергији, што компанију чини отпорном на повремене падове цена појединачних сировина, који су иначе релативно уобичајени и очекивани, као што је био случај, на пример, са падом цена бакра са 8.000 долара у 2008. на испод 3.000 долара у 2009. години, да би 2020. цена порасла на преко 10.000 долара. Литијум је кључна компонента за чисте технологије попут електричних возила и складиштења енергије у батеријама, и као такав ће играти кључну улогу у транзицији ка економији са ниским емисијама угљеника. Обим и квалитет налазишта Пројекта „Јадар“ пружају потенцијал за рудник који ће деценијама снабдевати литијумским производима ланац вредности електричних возила, позиционирајући Србију као европско чвориште зелене енергије. У наредној деценији се очекује двоцифрени раст потражње за литијумом. 2. Која је интерна стопа приноса овог пројекта? Да појасним читаоцима: питам господина Штаусхолма, колику профитну стопу Рио Тинто очекује од овог посла. А још више ме занима – колико се та профитна стопа мења са падом цене литијума? Интерне стопе приноса за неки пројекат зависе од више економских и ценовних фактора. Краткорочне цене варирају, али када улажемо, циљ нам је улагање на више деценија и то показује наше поверење у дугорочну потражњу за литијумом због његове важности за зелену и дигиталну транзицију. Из горе наведених разлога, уверени смо да ће Пројекат „Јадар“ бити економски одржив током више од 40 година рада рудника. Као глобална диверсификована рударска компанија, фокусирана на висококвалитетне ресурсе дугог века, Рио Тинто уобичајено очекује интерну стопу приноса од Пројекта „Јадар“ од најмање 10 процената. Додатно, треба узети у обзир да је јадарит јединствена руда јер ће се прерадом добити три производа која се могу пласирати на тржиште, а не само један: литијум-карбонат, борна киселина и натријум-сулфат. Такође, налазиште Јадар је бољег квалитета у поређењу са већином других налазишта литијума у Европи и свету. 3. Који би део профита у Пројекту „Јадар“ припао Србији? Пошто говоримо о интерној стопи приноса, наш удео се лако рачуна и износи – нула. Е сад, кад смо то разјаснили, остаје питање – колико новца Рио Тинто планира да издвоји у циљу заштите здравља, чисте воде и ваздуха у Србији? Када, у ком износу и за које намене? И да, у којој динамици? Забринути смо, јер упоредо са падом светске цене литијума, падају приходи и зарада Ваше компаније, па се питам, чиме ћете онда финансирати све ове наше потребе? Рио Тинто послује дуже од 150 година и у том периоду је успешно пословао и током многих циклуса флуктуација цена сировина. Рио Тинто држи изузетно јаку билансну позицију и има кредитне рејтинге инвестиционог степена и од агенције Моодy’с (А1, стабилан) и од Стандард & Поор’с (А, стабилан). Ова финансијска дисциплина пружа отпорност и чини Рио Тинто једном од ретких рударских компанија на свету која у својим пројектима може да обезбеди врхунске и доследне стандарде заштите здравља, безбедности и животне средине, какви су планирани и за Пројекат „Јадар“. Пре него што рудник и постројење за прераду литијума у оквиру Пројекта „Јадар“ постану оперативни, применили бисмо све релевантне мере заштите животне средине које захтевају значајне инвестиције. На пример, инвестираћемо преко 100 милиона долара само на изградњу система за пречишћавање воде и заштиту животне средине и биодиверзитета, и сарађиваћемо са Агенцијом за заштиту животне средине Србије, другим државним институцијама и организацијама цивилног друштва у мониторингу коришћења воде у оквиру пројекта. Што се тиче економских бенефита пројекта за Србију, честа је заблуда да Србија неће остваривати никакве приходе док пројекат не постане профитабилан. Планирана инвестиција износи преко 2,55 милијарди евра, што би била једна од највећих индустријских гринфилд директних страних инвестиција у историји Србије. Када рудник и постројење за прераду постану оперативни, Србија ће имати сталне пореске приходе. Директни порески приходи укључиваће рудну ренту, порез на добит, порез по одбитку, порез на имовину итд. Према студијама процене економског утицаја из 2023. године, процењује се да ће годишњи доприноси буџету Србије директно од Пројекта „Јадар“ (без индиректних и индукованих утицаја) достићи 185 милиона евра, што је скоро један одсто укупних прихода државног буџета Србије у 2022. години.
Још једна дезинформација која се често шири је да Србија неће убирати рудну ренту од „Јадра“ док пројекат не постане профитабилан. Треба разјаснити да је рудна рента у Србији обрачунски везана за приход компаније а не профит, и да се због тога плаћа и у годинама када компанија ради са губитком. Према Закону о накнадама за коришћење јавних добара (чл. 22 и 23), рудна рента за минерале у Србији износи 5% од прихода компаније, односно од коригованог прихода у случају вертикално интегрисане компаније и у просеку је виша или једнака рудној ренти за металичне сировине у већини земаља. Поређења ради, у нашем региону – у Румунији је 5%, у Хрватској 3%, у Мађарској 2%, у Северној Македонији 2%, а у Турској 3%. За „Јадар“ би, заправо, важила једна од компаративно највиших рудних ренти на свету за вертикално интегрисане литијумске пројекте из чврсте стене попут „Јадра“, и као пример, била би готово дупло већа од сличног интегрисаног пројекта који би се реализовао у Аустралији. Аустралија је релевантан пример пошто је највећи светски произвођач литијума из чврсте стене. 4. Има ли шансе да чиновницима Ваше компаније објасните да је погрешно то што се, говорећи о будућности, позивају на „научно утврђене чињенице“, уместо, како је нобеловац Роберт Лукас давно напоменуо – кад говоримо о будућности, постоје само очекивања! Дакле, постоје процене (спекулације), и пројекције, уз придодате вероватноће остваривања. Било би лековито ако би Ваши чиновници то усвојили, уместо да угледним особама због изнетих стручних коментара прете „свим правно расположивим средствима“ која Вам стоје на располагању. Изјава Роберта Лукаса да се о будућности може говорити само у контексту очекивања, односи се на економска предвиђања, јер неизвесност и људско понашање чине исходе у економској сфери непредвидивим. Насупрот томе, инжењерска решења у индустријама као што су производња електричне енергије, изградња брана, мостова, постројења за пречишћавање воде и медицинских инструмената, заснована су на научним принципима, ригорозном тестирању и прецизним прорачунима, чиме се осигуравају поузданост и стабилност. Ови инжењерски системи, попут доследног рада електроенергетских мрежа или структурног интегритета мостова, чине окосницу модерног живота, пружајући квалитет и доследност које економске прогнозе не могу гарантовати.
Ипак, дискусије ради, хајде да прихватимо тезу да у вези с будућношћу могу постојати само очекивања. Управо због тога Рио Тинто инвестира значајно време и средства како би на највишем експертском нивоу спровео ригорозне студије почетног стања животне средине, а затим и студије процене потенцијалних утицаја на животну средину и планове за ублажавање и управљање тим утицајима, све по стриктној научној методологији. У јуну ове године, добровољно смо објавили радне нацрте студија о процени утицаја на животну средину (ЕИА) за Пројекат „Јадар“. Ове студије су резултат укупно шест и по година рада преко сто научника који су спровели више од 23.000 биолошких, физичких и хемијских анализа земљишта, воде, ваздуха и буке. Нацрти студија су свеобухватни и засновани на опсежним подацима који омогућавају прецизне закључке о потенцијалним утицајима на животну средину и одговарајућим мерама заштите. У питању су најсвеобухватније студије ове врсте које су икада рађене у Србији. Против Пројекта „Јадар“ се води интензивна кампање ширења дезинформација у којој се на основу злонамерних лажних вести неосновано тврди да ће Рио Тинто и Пројекат „Јадар“ имати деструктивне, негативне утицаје на животну средину и здравље људи. Објавили смо ове студије потпуно свесни да ћемо их ажурирати и унапредити, у складу са српским регулаторним захтевима, укључујући отворене јавне дискусије са свим заинтересованим странама. Што се тиче наших јавних реаговања и демантија на коментаре стручњака, тражимо само дијалог заснован на чињеницама. Нажалост, морамо да укажемо на очигледну кампању дезинформација која се води против наше компаније и Пројекта „Јадар“. Дезинформације не помажу никоме, а наносе штету свима. 5. Како оцењујете изјаву Ваших неименованих чиновника о докторки Драгани Ђорђевић, научној саветници Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, да њени „неистинити наводи доводе грађане у заблуду“? Јесу ли такви одговори, послати угледним српским експертима, уметницима, али и широј јавности, заиста примерени Вашој компанији, која се труди да спере са себе љагу после огромне штете коју је Рио Тинто нанео Абориџинима, разоривши светилиште у клисури Јукан старо, кажу, 46.000 година, где су у јаловину претворени сви људски трагови, укључујући пронађене праменове косе, делове скелета, итд? Иако сви имамо сопствене ставове, важно је признати да нико нема монопол над истином, осим науке, која се заснива на доказима.
Поздрављамо дијалог заснован на чињеницама, чак и са нашим најжешћим критичарима, и одбацујемо дезинформације. Лично позивам др Драгану Ђорђевић, научну саветницу Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, као и било ког другог српског научника и грађанина, да седне с нашим интерним стручњацима из Пројекта „Јадар“ и независним спољним експертима како би разговарали на основу чињеница. Више пута смо позивали наше најжешће критичаре на такве разговоре, али су многи од њих до сада те позиве одбијали. У таквом једном дијалогу сви научници треба да поделе комплетне научне методологије које су користили и емпиријске доказе који подржавају њихове тврдње. У вези с тим, позивам Вас и све грађане Србије да прочитате званичан допис са захтевом за повлачење рада Драгане Ђорђевић и сарадника, који је послат уредничком одбору часописа Натуре 19. августа, а који су потписали главни научник компаније Рио Тинто и тројица српских научника који су предводили израду горе споменутих нацрта студија о процени утицаја на животну средину Пројекта „Јадар“.
Што се тиче клисуре Јукан, нарушили смо поверење које су нам указали староседеоци, традиционални власници земље, и последње три и по године уводимо велике промене широм наше компаније како бисмо боље заштитили културно наслеђе. Остајемо посвећени циљу да из таквих ситуација учимо, да те лекције постану део нашег приступа и наставимо даље да радимо на нове начине – увек руку под руку са људима у заједницама које су нам домаћини, у местима која многи од нас такође зову домом. 6. На крају, имам спасоносни предлог: да се обе централе компаније Рио Тинто, и она из Лондона и она из Мелбурна, лепо преселе у Горње Недељице. То за Вашу компанију не би био непремостив трошак, а постигли бисте пуну транспарентност, која Вам непрестано и надасве незаслужено измиче. Тамо су Вам храна, ваздух и вода савршено чисти, а од тренутка кад се доселите – тако ће и остати. Зашто? Зато што ће се све одвијати „на одржив начин и у складу са највишим стандардима Републике Србије и Европске уније“, како нас Ваша компанија свакодневно уверава. Можемо ли Вас, онда, очекивати у Недељицама? Као што је случај са свим пословима компаније Рио Тинто широм света, након исходовања неопходних дозвола и одобрења, укључујући одобрење финалних студија о процени утицаја на животну средину и других кључних студија уз релевантне јавне консултације, хиљаде запослених у компанији Рио Тинто и запослених у компанијама које ћемо ангажовати као подизвођаче, живеће и радиће у Лозници и Горњим Недељицама током изградње рудника, а стотине њих ће тамо живети и радити стално током вишедеценијског рада рудника и његовог затварања. То ће довести до значајног запошљавања, остваривања прихода и развоја физичке и институционалне инфраструктуре у лозничком региону. Потпуно смо уверени да ће „Јадар“ бити реализован безбедно и у складу са највишим стандардима заштите животне средине Србије и Европске уније. (Радар) |