Савски насип – прича о немоћном систему и бахатим, моћним људима

Челници институција (водопривредна предузећа, министарства, општине и Град Београд) ће бити одговорни уколико дође до поплава у савским блоковима и више од 100 хиљада људи претрпи велику штету. Они ће такође сносити одговорност ако се прошире заразе због загађивања рени бунара или производње недовољних количина здраве воде

(илустрација:Нови Београд - више од 100 хиљада људи живи поред савског насипа)

Савски насип је изграђен да брани од поплава преко 100 хиљада грађана који живе у савским блоковима: 44, 45, 70, 70а, 72, 61, 62, 63, 64, 65. Ови блокови су непосредно поред савског насипа, на до два километра од њега. Савски насип поред блокова је дугачак око три километра, а осам километара обале узводно ка Обреновцу до остружничког моста није насељено, бар не по урбанистичком плану. У овом делу су изграђени бунари (рени и цевасти) који црпе подземну воду из приобалног, шљунковито-песковитог аквифера (водоносног слоја) и снабедавају Београд и околину квалитетном пијаћом водом.

Такође, да би се омогућило поуздано снабдевање водом Београда, а и целог Београдског регионалног система, све до Младеновца (цевовод је у изградњи), вода се пумпа из Саве у први базен Савског језера, одакле се води у  постројења за пречишћаване воде Макиш 1 и Макиш 2. Због тога је веома битно да се одржавају прописани режими санитарне заштите и шљунковито-песковитог аквифера (јер се таква водоносна средина може трајно загадити и деградирати као извориште) и тока Саве у зони која је близу захвата за убацивање воде у Савско језеро. Такав систем је планиран и изграђен у доба када се струка ценила и када су инжењери били питани за мишљење.

Куће у зони заштите рени бунара (плава зграда је рени бунар)

Насип без заштите

Негде 2007, када је транзиција поткопала темеље државе, почеле су да ничу сојенице, а потом и бетонске зграде са темељима на обали Саве од блокова до Остружничког моста. Ове куће се граде у кориту за велику воду Саве, између основног корита и насипа (тзв. инундација), које се по законској регулативи (Просторни план Србије, Закон о водама) третира као водно земљиште.

Градња на водном земљишту, које обухвата целу инундацију, али и појас широк 50 метара од ножице насипа са брањене стране, је строго забрањена јер се тако доводи у питање заштита од поплава и повећава  опасност од плављења подручја на коме живи преко 100 хиљада људи. Истовремено, ове куће су у непосредној близини 16 од 99 београдских рени бунара који пречишћавају воду за град Београд и околину.

Поред тога, бројна моторна возила, камиони и тешке грађевинске машине незаконито користе пут на врху насипа, на коме је дозвољено кретање само сервисним возилима за одржавање насипа и рени бунара. Такво коришћење насипа као јавне саобраћајнице није дозвољено било где у свету, јер уништава његову геотехничку конструкцију, а и код нас је изричито забрањено чланом 133 Закона о водама.

Преко 300 кућа је изграђено од 2007. године дуж савског насипа од блока 45 до остружничког моста

Насељавање у кориту реке

С обзиром да надлежне институције нису радиле свој посао, од 2007. до данас је у кориту реке, узводно од савских блокова, изграђено нелегално више од 300 кућа. Нефункционисање институција је очигледно додатно охрабривало нову изградњу што је довело до озбиљног нарушавања безбедности дела Новог Београда.

Надлежне институције које нису радиле свој посао су: Јавна водопривредна предузећа ЈВП Србијаводе и ЈВП Београдводе која су надлежна за регулисање река и водног земљишта према Закону о водама, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде чија је обавеза да контролише рад јавних водопривредних предузећа, Министарство здравља које је надлежно за заштиту изворишта водоснабдевања, општине Сурчин и Нови Београд које су надлежне за рушење нелегално изграђених објеката,  Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које је донело Закон о озакоњењу објеката, Град Београд који спроводи легализацију нелегалних објеката и, наравно, министарства надлежна за заштиту животне средине (до оснивања посебног министарства за тај ресор). Челници ових институција ће бити одговорни уколико дође до поплава у савским блоковима и више од 100 хиљада људи претрпи велику штету. Они ће такође сносити одговорност ако се прошире заразе због загађивања рени бунара или производње недовољних количина здраве воде. На озбиљну опасност која прети грађанима због нелегалне градње у речним коритима су недавно упозорили и наши врхунски  стручњаци, чланови Одељења грађевинских наука Академије инжењерских наука Србије - АИНС  /1, 2, 3/.

Изградња у речном кориту је забрањена према Закону о водама и Просторном плану Србије. Врло је јасно да сужавање речног тока узводно од густо насељеног града повећава вероватноћу од поплава и велике штете.

Насута земља испод куће у речном кориту

Сужавање речног тока

Саме куће које су изграђене у речном току, укључујући и сојенице, својом запремином сужавају речно корито и ометају кретање реке у случају високих вода. Пошто су ове куће грађене у кориту река, њихови власници су насипали велике количине земље да би подигли своје куће и сојенице, те избегли њихово плављење у случају високих вода. На тај начин су додатно сузили речни ток и угрозили становнике блокова.

Власници нелегалних кућа су такође градили попречне путеве од насипа ка својим кућама, који још више сужавају речни ток и усмеравају ток велике воде право на заштитни насип, доводећи у питање његову безбедност. На неким местима нелегални власници су исекли заштићену шуму уз обалу да би могли да изграде своје куће. Својим кућама и другим објектима запосели су и непосредну обалну линију, уносећи тако у ток недозвољене садржаје који погоршавају струјну слику и доприносе ерозији обале.

Напоменимо да је река Сава у току поплава 2014. године стигла готово до врха савског насипа, и поред тога што је Обреновац био поплављен. То говори да је ситуација критична, и да следећа висока вода може да буде катастрофална. Неодговорни појединци, власници кућа у речном току, и надлежне институције својим чињењем и нечињењем директно угрожавају имовину и безбедност великог броја грађана.

Насут пут у речном кориту Саве

Онемогућена заштита Новог Београда...

Проблем је још већи ако се има у виду упозорење Одељења грађевинских наука Академије инжењерских науке Србије да је већ увелико поодмакао процес погоршавања режима великих вода Саве и Дунава. Дунав је за безбедност савских насипа такође веома битан, јер подизање нивоа Дунава подиже и ниво Саве и знатно повећава дужину трајања високих водостаја. Под погоршањем се мисли на то да су сада протоци великих вода већи него што су раније били, због надвишавања насипа у узводним државама и заштите некада плављених површина, али и због глобалних климатских промена чија је карактеристика значајно повећавање интензитета екстремних падавина. Због тога је савски насип већ сада недовољно обезбеђен и по висини и по габариту.

Наиме, при дугим трајањима великих вода насипи се размекшавају и губе неопходне геомехеничке карактеристике, тако да се увећава опасност од њиховог пробоја и без преливања, због деловања тзв. суфозије тла (разарање структуре насипа због испирања најситнијих честица услед дугог трајања високих нивоа воде). При пробојима дунавских насипа 1965. године, највећој катастрофи те врсте код нас (срећом наспрам мање насељених подручја), насипи нису пробијени због преливања, већ управо због суфозије – колапса структуре тла у њиховој основи. Због тога ће бити потребно надвишавање и ојачавање савског насипа, као и реализација дренажних система на брањеној страни, како би се Нови Београд штитио и од вода које избијају из његовог подземља. То је у складу са захтевом из Просторног плана Србије, а такође је у складу и са праксом у свету да велики градови, са много становништва и материјалним добрима изузетних вредности, морају по пропису бити заштићени и од најкатрастофалније могуће поплаве која се јавља са вероватноћом од 0,2 %. Ове озбиљне реконструкције не могу да се спроводе због објеката који су изграђени у инундационој зони /4, 5/ .  

По насипу није дозвољено кретање аутомобиле, испуцали асфалт је знак да је насип растресен

... и водоснабдевање Београда

Други, једнако важан проблем јесте што куће у речном кориту озбиљно нарушавају водоснабдевање грађана. На поменутом потезу од осам километара се налазе 16 рени бунара од 99 у Београду. Пројектовани капацитети за прераду подземних вода, где се 90% капацитета односи на рени бунаре, су 8060 л/с, а пројектована постројења за прераду речне воде 3580 л/с /6, 7/. Готово све куће су изграђене у зони заштите око рени бунара у којој не сме да се налазе куће.

Рени бунари обезбеђују најквалитетнију воду, јер скупљају воду која се прочишћава природним путем кроз шљунак и слојеве тла. На овај начин се избегава употреба хемикалија при пречишћавању воде. Због тога је важно да куће буду на одређеној удаљености од рени бунара, да не би загађивале воду и смањивале проток пречишћене воде. Изграђене куће користе септичке јаме за фекалије и урин што додатно повећава ризик од ширења зараза преко воде коју скупљају рени бунари и самим тим се повећава ризик од несташица пијаће воде. Неке од кућа су непосредно поред рени бунара, па чак и спречавају својим положајем уредно сервисирање рени бунара. Највећи проблем је што се, при загађивању, аквифери подземних вода загађују дугорочно а често се и трајно уништавају.

На крају, власници кућа користе пут на врху насипа да би колима стигли до својих кућа и сојеница. Законом о водама је забрањена употреба моторних возила на насипима за одбрану од поплава да се не би нарушила њихова стабилност.

Министар, требало би да је гарант законитости

Надлежни неће да реше проблем?

Надлежним органима су послате стотине жалби поводом ове незаконите и опасне градње. Нарочито су били активни чланови удружења Савски насип, који су низом акција скретали пажњу јавности на овај проблем /8, 9/. Инспектори су констатовали незаконите и неправилне радње, али нису предузимали мере које би довеле до решења проблема. У више случајева, инспектори су објашњавали у писменим документима да је проблем нерешив док год су куће ту, а о њиховој судбини треба да одлучи Секретаријат за послове легализације објеката, на чијем се челу налази градски секретар за легализацију Немања Стајић /10/. Проблем је био објављиван више пута током година у доминантним медијима, али се нико од надлежних није осетио позваним да овај проблем реши.

Синиша Мали је пред изборе обећавао решавање проблема нелегалне градње на обалама река /11/. Нема никаквих показатеља да је проблем решио, нити да је радио на његовом решавању. Градски менаџер Горан Весић и председник општине Нови Београд Александар Шапић су у емисији Инсајдер пребацивали одговорности по овом питању у опробаном пинг-понг маниру, мада је менаџер Весић потврдио да је одлука у рукама Секретаријата за послове легализације објеката града Београда,  који треба да одлучи да ли ће куће у кориту реке бити порушене  или  не /12/.

Дневне новине Телеграф су објавиле вест у коме нелегални спортски клуб Сава Биен и Александар Шапић сарађују кроз Шапићеву добротворну организацију “Буди хуман” /13/. Спортски центар Са-Ва-Биен је изграђен нелегално у речном току савског насипа и обухвата фудбалско игралиште и базен. Грађевински инспектор је констатовао да је при томе у речном кориту изграђен плато димензија 70мx42мx3-5м и приступни пут димензија 54мx5-7мx3.5м. Спортски центар Са-Ва-Биен значајно повећава фреквентност саобраћаја моторних возила која незаконито користе насип.

Службена белешка санитарног инспектора о ситуацији на савском насипу

Министарка, бивши председник и његови синови

Закон о легализацији  донесен је 2015. и тада је министарка Зорана Михајловић, говорећи о новом Закону о легализацији, казала: "Виле, викендице на обалама река, сви који су градили у водотоковима, неће моћи да се озаконе" /14/. Међутим, у овом закону је ипак омогућена легализација објеката, чак и када се они налазе у првој и другој зони санитарне заштите вода или водотока, у случају да предузеће, односно институција која брине о том јавном добру, дозволи легализацију /15-члан 5/ што је у супротности са више закона. Негде у то време, на сајту катастра, водно земљиште између насипа и воде, односно инундација, претвара се на необјашњив начин у грађевинско земљиште, чиме се такође крши више закона.

Власници скоро свих нелегалних кућа су пред доношење закона поднели захтеве за легализацију, на које је у року од 30 дана требало да добију одговоре. Одговора још нема, али куће добијају прикључке за струју - неке од њих прикључујући се на електро мрежу за рени бунаре, користе воду рени бунара,  итд. У свету би се и сам почетак радова крај рени бунара квалификовао као опасна диверзија и истог дана би радови били прекинути, по потреби и уз принуду оружјем, јер се зна да је водовод највиталнији систем једног града.

Нарочито је поразно што су синови бившег председника Србије Томислава Николића, као и његов возач, изградили куће у речном кориту Саве, и поднели захтеве за легализацију. Ова чињеница је можда и један од разлога зашто се не решава проблем савског насипа, али вероватно не и једини. Синови Томислава Николића су сигурно охрабрили многе да нелегално граде у речном току, и њихова морална одговорност је већа с озбиром на функцију коју је обављао њихов отац.

Државна земља је напрасно постала приватни посед

Кога је брига за законе?

Према Закону о водама, јавно предузеће Србијаводе је главно одговорно за контролу река и водног земљишта. У њиховој надлежности је и одбрана од поплава. Челници предузећа Србијаводе,  путем жалби и медија, упознати су да се граде куће у речном кориту реке Саве. Још 2009. године директор Србијавода задужен за реку Саву, Душан Панић, потврђује да се у речном кориту граде зграде, и да је он, наводно, обавештавао надлежне у граду и полицији, али да нико од надлежних није покренуо ово питање /16/. У међувремену, власници  кућа у речном кориту Саве склапају уговоре са предузећем Србијаводе о накнади за коришћење земљишта, како потврђује Душан Дутина, шеф Одељења накнада ЈП Србијаводе. Власници нелегалних кућа плаћају ову накнаду пар хиљада динара на годишњем нивоу /17/ и  овај папир им је као неки доказ о власништву кућа када подносе захтеве за легализацију. Власници нелегалних кућа користе струју рени бунара и плаћају је предузећу Београдски водовод и канализација, или се снабдевају директно од ЕПС-а. Постоје индиције да је чак водоводним цевима доведена пијаћа вода до неких кућа бушењем савског насипа што додатно нарушава његову стабилност.

Рекло би се да се власници нелегалних кућа дуж савског насипа не узрујавају много због кршења закона и чињенице да ће, ако би се закон испоштовао, морати да уклоне бесправно подигнуте куће о свом трошку. И даље се сече дрвеће, насипа и гради. Власници нелегалних кућа очекују  конверзију државног земљишта у приватно јер ће се већ наћи  неки закон који ће подржати њихову отимачину – сматрају они, а вероватно и одговарајући државни службеници /18/. У том смислу на савском насипу већ се могу видети табле са забраном приступа непозваним јер се ту налазе приватни поседи. До пре петнаестак година обале Саве, са њиховом нетакнутом природом, биле су излетишта грађана, а данас им је та обала на волшебан начин постала „забрањен град“, односно „приватан посед“ иако је земља државна, тако да обичан грађанин не може ни да приђе приобаљу и реци.

Велика вода 2014. године. Вода је стигла до ивице насипа

Да ли ће неко ићи у затвор – пре потапања Новог Београда?

Надлежни, дакле, сигурно нису необавештени. Иако је потпуно јасно да су безбедност и здравље великог броја људи озбиљно угрожени, Секретаријат за послове легализације објеката још увек није одбио захтеве за легализацију кућа у речном кориту који су поднети до 29. јануара 2014. године /14/.

Проблем савског насипа јесте у надлежности више институција,  али то не значи да ниједна од њих не сноси одговорност за нерешавање проблема, већ само значи да све ове институције заједно са својим челницима од 2007. године сносе одговорност за опасну ситуацију у којој се нашло више од 100 хиљада људи у савским блоковима. Уколико дође до нежељених последица и због поплава грађанима буде нанета велика материјална штета, или чак цена нефункционалне државе буде плаћена људским животима, ови челници ће сносити одговорност.

Према Кривичном закону Србије за низ дела почињених нелегалном изградњом викендица и за почињену или могућу штету насталу због непоштовања закона и прописа запрећене су казне до 10 година затвора /19 - чланови 218, 219б, 227, 260, 261, 274, 278, 279 и 282/. То је, наравно, мало за размере штете која може да настане услед поплава и загађења воде. Пошто је очигледно да власници нелегалних кућа имају прећутну сагласност државних органа, поставља се питање да ли иза целе приче, осим протекционизма, стоји и корупција?

Истраживачки тим Балкан магазина

(У чланку су коришћене фотографије које су снимили активисти удружења Савски насип) 

/1/ http://www.ains.rs/

/2/ https://goo.gl/UvkSLA

/3/ http://www.politika.rs/scc/clanak/393482/Uljezi-pored-recnih-tokova

/4/https://goo.gl/svnjz3

/5/https://goo.gl/JaNURd

/6/ https://goo.gl/5xa5t7

/7/ https://goo.gl/TWaZot

/8/ https://www.facebook.com/savskinasip/

/9/ http://savskinasip.com/

/10/ https://goo.gl/BfFvVF

/11/ https://goo.gl/oKd8ft

/12/ https://insajder.net/sr/sajt/bezogranicenja/5257/

/13/ http://www.budihuman.rs/

/14/ https://goo.gl/yqiwbU

/15/ http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ozakonjenju_objekata.html

/16/ http://www.politika.rs/scc/clanak/96033/Divlje-vile-na-obali-Save

/17/ http://www.blic.rs/vesti/beograd/divlja-gradnja-pritisla-levu-obalu-save/sgvfqd4

/18/https://goo.gl/1GAi6A

/19/ http://paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html