Непосредан и проверљив престанак насиља и репресије на Косову;-Повлачење са Косова војних, полицијских и паравојних снага;-Размештање на Косову ефикасних снага међународног цивилног и безбедносног присуства које су одобриле иприхватиле Уједињене нације, која су у стању да гарантују постизање заједничких циљева

Далеко од тога да су премијер или актуелна влада непогрешиви и да се не може замислити боља. Али онај ко хоће да ову владу руши мора јасно да положи рачун на коју и колику већину рачуна – или ће, у противном, бити свесни или несвесни саучесник у рестаурацији ДПС-а и Ђукановићевом „великом повратку“ још и пре него што је он до краја и сишао са власти

 Био сам велики противник Милошевића. Али, тада сам схватио да је за НАТО мој син једнако мета колико и Милошевић. Јер, за непријатеља сви су Срби исти. Они нас нападају као народ

Наиме, удео САД-а у светском увозу од 13% и извозу од 9% је такав да политике САД имају значајан утицај на друге земље, али недовољан да Вашингтон једнострано одређује будућност глобалне трговине.

Проблем са најновијим нападима на Кустурицу одлично показује умну, чак и политичку скученост олигархата у српским земљама.

Власт је, чини се, ушла у своју декадентну фазу, коју карактерише узнапредовали култ личности, успеси који једни друге престижу и лов на вештице унутар сопствених редова

Чувајмо Републику Српску да нам, између осталог, и деца у школи не би морала учити Аличехић-Галешићеве „истине“. О Србима у БиХ као „усељеним Власима“ које је „Обавјештајна служба Србије“ „у другој половини 19. в. успела да посрби“

Заиста више него упитно зашто је то могуће када неко са менталним сметњама угрожава нпр. свог комшију, а није у случају када неко такав угрожава милионе људи и државу којој је председник

Студентски, и касније шире-народни, покрет против аутократске владавине Александра Вучића и системске корупције у Србији јесте пример како политички лоше вођени покрети постигну резултате који су управо супротни од оних које, у почетку, имају намеру да остваре

Било кроз потресни Лутенов монолог, било кроз запаљиви Марвин говор који подиже Ферикс на устанак, Андор нам се обраћа директно, и тера сваког од нас да себи искрено постави питање: „Шта сам спреман да жртвујем за слободу?“ А то што нам то питање поставља један бездушни корпоративни производ оне исте Империје коју би требало да рушимо, то се може схватити као историјска иронија. Или, ако хоћете, као Лукавство Ума.