Да је неко у Вашингтону или Бриселу радио „фоторобот“ (identikit, phantombild, portrait-robot) атлантистички идеалног премијера Србије, нацртао би управо Ану Брнабић. И баш њу је Вучић изабрао за премијера. Лепо.

Са мном се, што би рекао професор Ломпар, не морате сложити, али ћу се увек борити за вашу слободу да изнесете своје мишљeње. Стога позивам јавне личности уверене да је Радован Караџић који труне окован хашком пресудом заиста ратни злочинац, на сучељавање мишљења

Индикативно је, такође, што је за све радове са каменом на Железничкој станици у Новом Саду, од почетка до краја, био ангажован Деко тим из Бешке, фирма која до тада практично није имала никаквог искуства у тим пословима.

Када готово преполовите цензус и опет га не пређе нико од какаве-такве опозиције, то онда више није – или није само – проблем те опозиције, него и симптом увелико урушеног политичког система. Вучић то, наравно, веома добро зна, иако то, разуме се, никада неће признати

 Откуда нашем лидеру то да тек „70 одсто народа жели да будемо уз Руску Федерацију“?  Парламентарна скупштина НАТО-а управо је усвојила извештај о Западном Балкану, у коме се, као посебно забрињавајући податак, наводи да „94 одсто Срба подржава одржавање снажних веза са Русијом“ 

Зар ризиковати могућу елиминацију СНС-а без припреме алтернативе која ће је заменити. За сада се не види тако идеалан партнер као што је СНС. И зато не треба пренагљивати, већ солидарно разумети одговорност која стоји пред ЕНП

Осим у нове власти у Сирији, свет са једнаком пажњом гледа пут Техерана, очекујући одговор на питање да ли ће Иран, који је погубио гро савезника, спољне притиске одагнати прављењем нуклеарне бомбе

Џаба се гордимо укидањем робовласништва и феудализма, ако затварамо очи пред поробљавањем и обесправљивањем наших суграђана у савременој Србији – како на Космету, тако и другде. Најзад, џаба јадикујемо како су нам „турски султан, руски цар, и аустријски кајзер укинули најпрогресивнији устав у Европи“, ако данас ћутке допуштамо да нам Устав и законе пишу страни амбасадори, НВО активисти, и корпоративни лобисти

Премда су јој уста пуна поштовања закона, аутоколонијална српска јавност не увиђа да су управо потчињавајући и десуверенизујући закони глобализације општеважећи за све земље капиталистичке периферије.

Наглашавамо да ово није питање дневне или страначке политике, већ дословно ствар државног и националног опстанка – а предложене мере су само први, али неопходан корак ка том циљу. И зато је овај апел отворен за све појединце, групе или организације које деле исту забринутост и подржавају овде изнете захтеве.