Приватизација у земљама бивше СФРЈ није довела ни до каквог економског просперитета. Изузев Словеније, ниједна република није достигла ниво националног дохотка из 1989. Међутим, Словенија је тај ниво достигла 2008. кад почиње светска економска криза, и тада почиње пад националног дохотка и индустријске производње.

Основни циљ промене важећег Устава био би, пре свега, накнадна легализација предаје једног дела државне територије у руке албанских сепаратиста, а затим и даља разградња и раслабљивање Републике Србије, све до њеног потпуног разваљивања и уништења.

Чини се извесним да економска логика није та која намеће потенцијално радикалне мере новоизабраног председника САД према Гренланду и Панамском каналу, које би могле отуђити савезнике и супарницима глобалног хегемона понудити још један добар аргумент за оспоравање лидерске улоге у свету

Вучићева дванаестогодишња владавина је од почетка до краја управо марионетска. Сетимо се само његових сусрета са Ангелом Меркел када би уочи сваког састанка говорио да је прожет узбуђењем и тремом и да је спреман да све њене налоге у потпуности изврши. Делима је то и показао

Дакле, док се албански прваци међусобно такмиче у ПОДИЗАЊУ лествице својих захтева, српска власт (читај, Вучић), добар део опозиције и већина медија раде управо супротно – непрестано спуштају улог, смањују аспирације и погоршавају ионако не нарочито повољну преговарачку позицију Србије

Друштво са подељеном елитом, при чему се део елите толико отуђио од сопственог друштва да често ради и против његових интереса, не може брзо да изађе из кризе. Потребан је нарочити напор оног дела елите који је остао лојалан своме друштву да се формулише излазна стратегија и за њу мобилише народ.

И заиста, те вечери су маске биле скинуте и указало се злокобно, наказно и усташоидно лице Хрватске – земље која је примљена у Европску унију као пуноправна чланица, јер је показала да поштује све европске вредности

Не знам који су стварни мотиви Вучића да Србију гура у пројекат који нема ни зрно оправдања за катастрофалне последице које носи, али видим да он то чини на начин који га раскринкава као непријатеља земље и нације на чијем је челу.

Премда иницијатива да Геноцид над Србима у НДХ (1941‒1945) треба називати „покољем” није практично ни окрзнула науку и струку, очигледно је у неким круговима изазвала немир и смутњу и довела до нових подјела у српском народу. То је њен једини видљиви резултат. Због тога, у једној сусједној држави могу задовољно да трљају руке

Агрокор је годинама слао финансијска средства Хрватске и суседних земаља ка Америци, а руско улагање би то израбљивање онемогућило. Хрватској је обећана судбинска улога у Интермаријуму да би најурила руског улагача и највреднији капитал фирми зависних од Агрокора будзашто предала америчким зеленашима.