Američki ambasador u Beogradu, u maniru diplomatskog talibana, obavestio je Vučića da će Vašington prodati Prištini 246 protivtenkovskih raketa „džavelin“. Takvu stvar je izgovorio na taj način, da mu je samo nedostajala fantomka preko lica

Prošlonedeljno bombardovanje Sirije od strane združenih snaga SAD, Velike Britanije i Francuske najavljivano je kao Armagedon, „konačni obračun“ i  „sudnji dan“, a u svakom slučaju – kao definitivni početak Trećeg svetskog rata. A na kraju je ispalo tek nešto između petarde i prskalice.

Ukratko, izdaja je za ustanove normalnog društva poput kancera. Naprosto, ne možete „samo malo“ suspendovati Ustav, izigravati zakone, kontrolisati i korumpirati medije, ustupati narodnu/državnu imovinu strancima

Do sada smo se uverili da A. Vučić i njegov naprednjački režim jedino čine ustupkekada susilinom i snagom protesta prinuđeni da to urade. Zato naneprestano otvoreno pitanje kako doći do vanrednih parlamentarnihizbora odgovor je već dat 15. marta

Izgleda da je ona tačka s početka 2022. godine zapravo bila samo zapeta, da su masovne šetnje Gazelom i višemesečni protesti širom zemlje zaboravljeni

Ova knjiga ima, pre svega, za cilj da bude svedočanstvo jednog vremena, koje je Ivo Andrić najbolje ocrtao rečima: „Dođu tako vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati. Kad bi ljudi znali sa koliko malo pameti se upravlja svetom, umrli bi od straha."

 Posebno plaši ono što je Đilas nagovestio pri kraju teksta, to jest da su „ovo samo smernice“ i da je „neophodno doneti stotine mera koje bi pratile ovakav razvojni koncept“. Kome dosada nije bilo jasno kakav koncept predlaže Dragan Đilas, sada se u to može lako uveriti. U dve reči – državno administriranje. 

Borba srpskog naroda, na čelu sa studentskom omladinom, nije tek borba protiv korupcije, već borba za Vaskrs Srbije.

Ponovo je, po ko zna koji put, pokazao da ga nikako ne treba potcenjivati, s tim što je to dokazivanje do sada svima, osim njemu, već trebalo da dosadi. Odavno je bilo vreme da to shvatimo i da u skladu sa tim postupamo. Svaka naivnost u tom pogledu zaista je nepremostiva prepreka za bavljenje politikom. Ako nije naivnost onda je neka zadnja namera, koja god bila, pa se u tom slučaju mora pokrenuti pitanje odgovornosti.

Stoga bih iskoristio priliku da svim domaćim — a i ruskim (jer ima ih koji ovo čitaju) —„zvezdičarima“ i „kockičarima“, kulturtegerima i bontondžijama, guruima javnog morala, „budifincima“ i „kaosavnormalansvećanima“ poručim da se sete reči Miloša Crnjanskog iz „Druge knjige seoba“, a posvećenih baš jednom „kultivisanom Srbinu“ koji je sticajem okolnosti kultivisanjem postao upravo Rus: NE VERUJ SRBINU KOJI NE PSUJE!