Kada intervencija počne, optužbe za američki imperijalizam i evropski neokolonijalizam neće biti daleko. Ta otrovna atmosfera će se zadržati čak i ako zapadne sile uspeju da se suzdrže od kopnene intervencije – a što ni u kom slučaju nije izvesno.

Kao i događaji iz 1848, ova revolucija neće uspeti da transformiše muslimanski svet, ili čak samo arapski svet. Ali će ona biti seme koje će klijati u narednim decenijama.

Pravi ispit će nastati ako taj rat koji je planiran radi zaustavljanja ljudskih patnji počne i sam da ih nanosi. Tada nastupa trenutak donošenja važnih političkih odluka, i tada ćemo videti da li su strategija, misija i politička volja u potpunosti skladne.

Čak i u slučaju da zbog tehničkih razloga, ili zbog političkih nesuglasica rezolucija SB UN o Libiji nije bila prihvaćena – to ne bi ništa promenilo: svejedno bi došlo do napada na Gadafijeve snage. Libijski vođa je prešao crvenu liniju.

Pre dvanaest godina, većina zemalja evropske levice podržala je "rat na Kosovu", što je utrlo NATO-u beskrajni put kojim sada nastavlja u ostvarenju ciljeva u Avganistanu. Pošto ništa nisu naučili, mnogi su izgleda spremni za ponavljanje istog performansa.

Baš zato je prošla nedelja bila izuzetno loša po Japan – ne samo zbog velikih oštećenja i teških patnji stanovništva, nego i zbog toga što se pokazalo da Japan ne može lako da izbegne realnosti geografije.

Lovci u mutnom će nastaviti da parazitiraju na grbači komatoznog naroda koji izgleda reaguje samo na najgrublje draži servirane bombastičnim naslovima žute štampe koja je postala kanalizacija za navodnjavanje i produbljivanje političke močvare.

Gospodine Dačiću, kao predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova direktno ste odgovorni zbog javno priznate nesposobnosti da obezbedite uslove da jedna diskriminisana populacija konzumira prava koja su joj zagarantovana Ustavom i Zakonom.

U istoriji se retko ukazuju važne i ozbiljne prilike za velika dostignuća, kada se prilika propusti, onda se javljaju novi pretedenti na osvajanje moći i to su kao po pravilu najbliži saradnici onog koje verovao da je njegova moć apsolutna i da je niko ne može ugroziti.

Ukoliko je teza potencijalnih učesnika ta da je jedan od ciljeva Parade približavanje javnosti, pokazivanju koliko ih ima, zbog čega te javne ličnosti kriju svoja prava opredeljenja? Zar nije efektnije, i poštenije prema svima, prvo priznati svoja opredeljenja.