Када интервенција почне, оптужбе за амерички империјализам и европски неоколонијализам неће бити далеко. Та отровна атмосфера ће се задржати чак и ако западне силе успеју да се суздрже од копнене интервенције – а што ни у ком случају није извесно.

Као и догађаји из 1848, ова револуција неће успети да трансформише муслимански свет, или чак само арапски свет. Али ће она бити семе које ће клијати у наредним деценијама.

Прави испит ће настати ако тај рат који је планиран ради заустављања људских патњи почне и сам да их наноси. Тада наступа тренутак доношења важних политичких одлука, и тада ћемо видети да ли су стратегија, мисија и политичка воља у потпуности складне.

Чак и у случају да због техничких разлога, или због политичких несугласица резолуција СБ УН о Либији није била прихваћена – то не би ништа променило: свеједно би дошло до напада на Гадафијеве снаге. Либијски вођа је прешао црвену линију.

Пре дванаест година, већина земаља европске левице подржала је "рат на Косову", што је утрло НАТО-у бескрајни пут којим сада наставља у остварењу циљева у Авганистану. Пошто ништа нису научили, многи су изгледа спремни за понављање истог перформанса.

Баш зато је прошла недеља била изузетно лоша по Јапан – не само због великих оштећења и тешких патњи становништва, него и због тога што се показало да Јапан не може лако да избегне реалности географије.

Ловци у мутном ће наставити да паразитирају на грбачи коматозног народа који изгледа реагује само на најгрубље дражи сервиране бомбастичним насловима жуте штампе која је постала канализација за наводњавање и продубљивање политичке мочваре.

Господине Дачићу, као председник Владе и министар унутрашњих послова директно сте одговорни због јавно признате неспособности да обезбедите услове да једна дискриминисана популација конзумира права која су јој загарантована Уставом и Законом.

У историји се ретко указују важне и озбиљне прилике за велика достигнућа, када се прилика пропусти, онда се јављају нови претеденти на освајање моћи и то су као по правилу најближи сарадници оног које веровао да је његова моћ апсолутна и да је нико не може угрозити.

Уколико је теза потенцијалних учесника та да је један од циљева Параде приближавање јавности, показивању колико их има, због чега те јавне личности крију своја права опредељења? Зар није ефектније, и поштеније према свима, прво признати своја опредељења.