Коштуница је такође веровао да ће изручењем челних људи Милошевићевог режима стећи поверење међународне заједнице и да ће Србија бити награђена високим степеном интеграције у Европску унију и компромисним решењем косметског питања.

Затворене седнице главних одбора су јасан знак да странке и даље покушавају да форсирањем страначког монолитизма сузбију отворено и неспутано изражавање плурализма мишљења који живо пулсира у свакој организацији, а у исто време затвара се могућност за артикулацију различитих идеја.

Чињеница је, међутим, да са захуктавањем економске кризе у еврозони, утицај и улога Немачке у ЕУ добија све више на значају и то не само у сфери економије. То је донекле и разумљиво, с обзиром на њену економску снагу.

Oдлука Савета ЕУ (9. децембра) за грађане не значи ништа, за странке много. Статус кандидата је за Србију битан минимално до нимало. У Србији опада подршка ЕУ зато што ЕУ данас, уздрмана унутрашњом кризом, није она од пре неколико година.

Оно што Европа представља је не толико сирова снага, колико снага једне идеје - идеје европског сна. За интернационалисте широм света, за оне који верују у много дубљу сарадњу међу народима, ЕУ је светионик наде.

Али најгоре од свега је да не постоји странка ни у власти ни у опозицији којој је стало до слободе њених поданика, овај, грађана, док, као што сте прочитали, у УК постоје. Ипак постоји нада да јавност и грађани још поседују слободарски дух.

Обиман дневни ред преговора и пакет докумената припреманих за потписивање говори о томе да први пут у току две деценије Украјина и Русија реално излазе на ниво стратешког партнерства и посебних поверљивих односа.

Можда је дошло време за отворен разговор. Онакав какав нам наше владе нису пружиле. Колеге Европљани, нисмо ми Немци, ти који се окрећу од Европе, већ сте ви, ти који се никада у потпуности нису окренули ка њој.

Сада је наступио тренутак да Грчка треба да одлучи о својој судбини: може ли да постане функционална држава, способна за живот у оквиру сопствених могућности, или ће остати нефункционална? Ово друго би имало потенцијално катастрофалне последице по шеснаесточлану еврозону, а и шире.

Бурно развијајућа трговинско-економска и енергетска сарадња између Русије и Турске диктира потребу за повећањем нивоа узајамних односа ове две земље и у политичкој сфери.